Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog neprerastanja radnog odnosa

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zaposlene u školi kojoj radni odnos na određeno vreme nije prerastao u radni odnos na neodređeno. Potvrđen je stav Vrhovnog kasacionog suda da lex specialis (Zakon o obrazovanju) zahteva konkurs, isključujući primenu opšteg pravila iz Zakona o radu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivane Marković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ivane Marković izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 1214/10 od 7. jula 2011. godine.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ivane Marković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 3152/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivana Marković iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 5. januara 2012. godine , preko punomoćnika Bobana Mitrovskog, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 1214/10 od 7. jula 2011. godine, zbog povrede prava na rad zajemčenog članom 60. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovni m sudom u Beogradu u predmetu P1. 3152/10 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 429/07).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe radila na određeno vreme u OŠ „Veljko Dugošević“ iz Beograda na osnovu ugovora o radu broj 347 od 29. decembra 2006. godine; da je navedeni ugovor važio do 18. februara 2007. godine, ali da je podnositeljka nastavila da obavlja posao na istom radnom mestu do donošenja rešenja broj 322 od 7. avgusta 2007. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu; da je podnositeljka 26. juna i 7. septembra 2007. godine podnela tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu, kojima je tražila da se poništi rešenje o otkazu, da joj se naknadi šteta na ime izgubljene zarade, da se i utvrdi da je njen radni odnos na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme , te da se obaveže tužena š kola da joj uruči rešenje o zasnivanju radnog odnosa sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme; da je ovaj radni spor samo delimično okočan nakon četiri godine , čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je u osporenoj presudi Vrhovni kasacioni sud propustio „da primeni zakon koji se odnosi na konkretni pravni odnos i da utvrdi pravo koje podnosiocu ustavne žalbe pripada po zakonu“, čime je podnositeljki povređeno pravo na rad.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spis e predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1. 3152/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 26. juna i 7. septembra 2007. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbe protiv tužene O.Š. „Veljko Dugošević“ iz Beograda, kojima je tražila da se utvrdi da joj je radni odnos na određeno vreme koji je zasnovala sa tuženom prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, da se obaveže tužena da joj uruči rešenje o zasnivanju radnog odnosa sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme, da se poništi rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužilje broj 322 od 7. avgusta 2007. godine i odredi vraćanje tužilje na rad, te da se obaveže tužena da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 8. avgusta 2007. godine pa do vraćanja na rad. Postup ci po tužbama su spojeni u predmetu P1. 429/07, radi jedinstvenog raspravljanja i odlučivanja.

Treći opštinski sud u Beogradu je presudom P1. 429/07 od 16. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke , usvojio tužbeni zahtev tužilje, poništio rešenje o prestanku radnog odnosa broj 322 od 7. avgusta 2007. godine, kao nezakonito , i obavez ao tuženu da tužilju vrati na rad. U stavu drugom izreke navedene presude obavezana je tužena da tužilji nadoknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od 8. avgusta 2007. godine pa do vraćanja na rad. U stavu trećem izreke iste presude utvrđeno je da je radni odnos koji je tužilja zasnovala sa tuženom ugovorom o radu broj 347 od 29. decembra 2007. godine prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, u stavu četvrtom izreke obavezana je tužena da tužilji uruči rešenje o zasnivanju radnog odnosa sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme, a u stavu petom izreke obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 417/09 od 22. jula 2009. godine, u stavu prvom izreke , odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 429/07 od 16. oktobra 2008. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke drugostepene odluke ukinuta je ožalbena presuda u stavu drugom, četvrtom i petom i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio oznaku P1. 3152/10 i do trenutka odlučivanja o ustavnoj žalbi nije okočan.

Osporenom revizijskom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 1214/10 od 7. jula 2011. godine preinačena je presuda Okružnog suda u Beogradu Gž1. 417/09 od 22. jula 2009. godine u stavu prvom izreke i presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 429/07 od 16. oktobra 2008. godine u stavu prvom i trećem izreke , pa je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene broj 332 od 7. avgusta 2007. godine o prestanku radnog odnosa, da se obaveže tužena da tužilju vrati na radno mesto nastavnika srpskog jezika sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme, kao i da se utvrdi da joj je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno: da je osnovan a revizija tužene u delu u kome se ističe da je u osporenoj drugostepenoj presudi sud pogrešno primenio materijalno pravo odbijajući žalbu tužene i potvrđujući prvostepenu presudu u delu koji se pobija revizijom; da se ocena zakonitosti pobijanog rešenja kojim je tužilji prestao radni odnos usled isteka vremena i razloga zbog kojih je primljena u radni odnos na određeno vreme mora ceniti i sa stanovišta odredaba Zakona o radu; da primenom odredaba čl . 121. i 122. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u konkretnom slučaju proizlazi da radni odnos tužilje ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu da je ona zasnovala radni odnos kod tužene bez konkursa na određeno vreme; da tužilja nema dozvolu za rad (licencu), koja se zahteva kao uslov iz člana 112. stav 1. navedenog Zakona kojim je propisano ko može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, te da radni odnos tužilje nije mogao da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

4. Odredbama Ustava , na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad u skladu sa zakonom (član 60. stav 1.)

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 , 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) ; da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je: da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama ako zakonom nije drukčije određeno (član 2. stav 2.); da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (član 37. stav 4.) .

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 58/04 i 101/05) bilo je propisano: da poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (član 112. stav 1.); da se prijem u radni odnos u ustanovi vrši na osnovu konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu i na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost zaposlenog (član 121. stav 1.); da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, do izbora kandidata po raspisanom konkursu, do izbora kandidata kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine godine i radi izvođenja verske nastave (član 122. stav 1.); da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice – 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, 2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, 3) do izbora kandidata – kad se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine, 4) radi izvođenja verske nastave (član 132. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta sadržine utvrđenog prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava, Ustavni sud je prethodno ocenio d a podnositeljka povredu tog prava zasniva na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , koje obrazlaže navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava revizijskog suda. Ustavni sud, pre svega, ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primene materijalnog prava. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrerne primene merodavnog prava od strane redovnih sudova. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, kojom je odbio tužbeni zahtev ovde podnositeljke ustavne žalbe, nalazeći da tužilji radni odnos ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, a imajući u vidu da ga je zasnovala na određeno vreme i bez konkursa, kao i da ne ispunjava uslove za obavljanje poslova nastavnika, s obzirom na to da ne poseduje dozvolu za rad (licencu) .

Ustavni sud nalazi da je osnovno sporno pravno pitanje u ovom slučaju da li je radni odnos podnositeljke zaključen na određeno vreme mogao da preraste u radni odnos na neodređeno vreme saglasno odredbi člana 37. stav 4. Zakona o radu. U vezi sa ovim pitanjem, Ustavni sud najpre konstatuje da se, u skladu sa odredbom člana 2. stav 2. Zakona o radu, odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u javnim službama, dakle i školama, ali supsidijerno, odnosno ako zakonom nije drukčije određeno. To znači da neki drugi zakon može urediti specifičnosti radnog odnosa zaposlenih. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja na poseban način uređuje radne odnose zaposlenih u osnovnoj školi, pa i materiju zasnivanja i prestanka rad nog odnosa. Ovaj zakon, za razliku od Zakona o radu, ne predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa , odnosno prijema u radni odnos na neodređeno vreme bez konkursa, osim u slučaju p reuzimanja zaposlenog, pa stoga ne predviđa ni mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme zasnovanog bez konkursa u radni odnos na neodređeno vreme. Sledom navedenog, Ustavni sud smatra da Vrhovni kasacioni sud u osporenoj revizijskoj presudi nije proizvoljno primenio materijalno pravo kada je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tužbenog zahteva tužilje (ovde podnositeljke ustavne žalbe) na osnovu člana 37. stav 4. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 1214/10 od 7. jula 2011. godine nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 26. maja 2007. godine , podnošenjem tužbe Trećem opštinskom sudu u Beogradu, te da je delimično okončan.

Polazeći od toga da je podnositeljka ustavne žalbe podnela dve tužbe nadležnom sudu, Ustavni sud smatra da je ta činjenica uticala na složenost postupka, imajući u vidu da je sud trebalo da odluči o više tužbenih zahteva, te da je upravo radi efikasnijeg odlučivanja sud izvršio spajanje parnica po podnetim tužbama. Takođe, Ustavni sud ukazuje da su prvostepeni i drugostepeni sud efikasno postupali, tako da je postupak u prvom stepenu okončan nakon nešto duže od godinu dana, a da je drugostepena odluka doneta nakon svega osam meseci od podnošenja žalbe. Postupak po reviziji je trajao nepune dve godine, ali je osporenom presudom Vrhovnog ka sacionog suda odlučeno o osnovnim tužbenim zahtevima tužilje da se poništi rešenje o prestanku njenog radnog odnosa, da se obaveže tužena da je vrati na radno mesto nastavnika i da se utvrdi da je radni odnos tužilje na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Postupak nije okončan u pogledu tužbenih zahteva za naknadu izgubljene zarade, obaveze tužene da tužilji uruči rešenje o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i troškova postupka.

Prihvatajući stav Evropskog suda za ljudska prava da samo ona kašnjenja koja se m ogu pripisati državnim organima mogu dovesti do toga da se smatra da nije poštovan zahtev „razumnog roka“, Ustavni sud smatra da u osporenom parničnom postupku nisu postojala kašnjenja u postupanju sudova koja su neopravdano produžila postupak. Parnični postupak je do sada vođen pred tri sudske instance i u najvećem delu prav nosnažno okončan za četiri godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom rok u iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnositeljke izjavljenu zbog povrede prava i na pravično suđenje (tačka 1. izreke) i na suđenje u razumnom roku (tačka 2. izreke) .

Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog neprerastanja radnog odnosa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti