Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnositeljki je dodeljena naknada nematerijalne štete od 400 evra, dok je deo žalbe koji se odnosio na meritum odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 39718 /13 (inicijalno predmet P. 73028/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štet e u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Beograda je , 5. januara 201 9. godine, preko punomoćnika S. R. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž. 4175/15 od 8. novembra 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl ana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničn om postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 39718/13 (inicijalno P. 73028/10) .

Podnositeljka ustavne žalbe ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku iznoseći hronologiju događaja u parničnom postupku koji je u svojstvu tužilje vodila radi poništaja arbitražne odluke i naknade štete. Povredu prava na pravično suđenje obrazlaže navodima o „arbitrernoj i proizvoljnoj“ primeni merodavnog prava prilikom odlučivanja sudova o njenom tužbenom zahtevu.

Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 39718 /13 (inicijalno predmet P. 73028/ 10), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je sa Č. S. iz Beograda, 21. maja 2010. godine, tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tuženog T. p . „K .“ a.d. Beograd radi poništaja arbitražne presude i naknade štete zbog skraćenja ugovorenog turističkog aranžmana. Tužba je u sudskom upi sniku zavedena pod brojem P. 73028/10. Tužilja je pre podnošenja parnične tužbe vodila spor pred Arbitražnim većem Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta“ pod brojem 106/09, koji je okončan donošenjem presude 1. februara 2010. godine.

Tužioci su podneskom od 16. jula 2010. godine urgirali da sud tužbu dostavi tuženom na odgovor. Odgovor na tužbu je dostavljen 8. oktobra 2010. godine , a tužioci su 23. novembra 2 010. godine dostavili izjašnjenje na navode tuženog iz odgovora na tužbu.

Do donošenja prvostepene presu de zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, a održano tri. J edno ročište odloženo je na zahtev punomoćnika tužilaca, zbog njegove sprečenosti odlaskom na službeni put u inostranstvo, a jedno zato što zakonski zastupnik tuženog nije pristupio na ročište zbog bolesti. U sprovedenom postupku saslušani su tužioci i izvršen je uvid u spise predmeta Arbitražnog veća Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta“ broj 106/09.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 73028/10 od 1. marta 2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, poništena predmetna presuda Arbitražnog suda u stavovima drugom i trećem izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev prvotužilje tako što je obavezan tuženi da joj na ime naknade materijalne štete plati iznos od 22.160,00 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev prvotužilje za naknadu materijalne štete preko dosuđenog do traženog iznosa od 60.000 dinara, kao i tužbeni zahtevi tužilaca za naknadu nematerijalne štete, odlučeno o tužbenom zahtevu drugotužioca za naknadu materijalne štete i obavezan tuže ni da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka .

Tuženi je 12. maja 2012. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, u pogledu koje su se izjasnili tužioci, smatrajući je neosnovanom . Urgencijom od 27. jula 2012. godine tužioci su tražili da prvostepeni sud što hitnije predmet uputi Višem sudu na odlučivanje o žalbi tuženog.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 7118/12 od 27. marta 2013. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da će prvostepeni sud, u ponovnom postupku ceniti blagovremenost tužb e, pa ako nađe da je tužba blagovremena ceniti stvarnu nadležnost i o zahtevima tužilaca doneti novu odluku.

U ponovnom postupku pred prvostepeni sudom predmet je dobio broj P. 27448/13.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 27448/13 od 28. juna 2013. godine odbačena je tužba drugotužioca Č. S, naloženo prvotužilji, da dostavi dokaz o prijemu arbitražne presude, uz konstataciju da će tužba biti odbačena i u odnosu na prvotužilju ako ne postupi po ovom nalogu suda.

Tužioci su podneskom primljenim 17. jula 2013. godine precizirali tužbeni zah tev, tako što su pored zahteva za poništaj arbitražne presude u st . II i III izreke precizirali tužbene zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete , kao i za troškove postupka.

Drugotužilac je izjavio žalbu protiv rešenja kojim je tužba odbačena u odnosu na njega.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 27448/13 od 1. oktobra 2013. godine razdvojio postupak u ovoj pravnoj stvari u odnosu na prvotužilju, zato što je drugotužilac izjavio žalbu protiv rešenja P. 27448/13 od 28. juna 2013. godine.

Postupak je za prvotužilju nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod brojem P. 39718/13. Sud je zakazao tri ročišta za glavnu raspravu , od kojih jedno ročišt e nije održano zbog protesta advokata AK Srbije i obustave rada.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 39718/13 od 11. februara 2015. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi predmetnu arbitražnu presudu, dok su tužbeni zahtevi za naknadu nematerijalne i materijalne štete odbačeni i tužilja obavezana da tuženom naknadi parnične troškove.

Tužilja je 18. marta 2015. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude koju je dopunila 8. aprila 2015. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 4175/15 od 17. maja 2018. godine vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu nerazmotren spis P. 39718/13, radi dopune postupka koja se odnosila na to da se združi spis P. 27448/13. Međutim, spisi predmeta su već bili kod drugostepenog suda, u postupku odlučivanja o žalbi drugotužioca protiv rešenja kojim je tužba odbačena u odnosu na njega.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 4175/15 od 8. novembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 39718/13 od 11. februara 2015. godine i odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

U obrazloženju osporene presude, pored ostalog, navodi se: da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Arbitražnog suda 106/09 od 1. februara 2010. godine tužilji, u vidu srazmernog sniženja cene, već dosuđen iznos od 25.592,00 dinara na ime naknade štete koju je pretrpela zbog propusta tuženog u organizovanju turističkog putovanja, a u preostalom delu, do traženog iznosa od 60.000,00 dinara njen tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan , te je pravilno prvostepeni sud našao da je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete koju je tužilja pretrpela po navedenom osnovu već doneta pravnosnažna i izvršna odluka; da je takođe arbitražnom presudom doneta odluka i o troškovima spora pred arbitražnim većem, i to tako što je odlučeno da svaka st ranka snosi svoje troškove, pa je pravnosnažno presuđeno i u pogledu tih troškova čiju naknadu tužilja traži u ovom sporu, i to na ime sastava tužbe pred Arbitražnim sudom u iznosu od 6.000,00 dinara i za zastupanje na jednom održanom ročištu u iznosu od 7.500,00 dinara pa je pravilno prvostepeni sud u pogledu ova dva tužbena zahteva iz navedenih razloga doneo odluku tako što je tužbu odbacio u tim delovima, kao u stavu drugom i četvrtom izreke. U obrazlo ženju drugostepene presude se dalje navodi : da je tužilja tužbenim zahtevom koji je konačno postavila podneskom od 17. jula 2013. godine tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime naknade nematerijalne štete plati iznos od 50.000,00 dinara, te da je sud o tom tužbenom zahtevu, koji je bio postavljen i u tužbi od 21. maja 2010. godine već odlučio presudom donetom 1. marta 2012. godine tako što je ovaj tužbeni zahtev odbio, a tužilja nije izjavila žalbu protiv te presude, pa je ona u tom delu postala pravnosnažna; da je kako se radi o tužbenom zahtevu o kome je pravnosnažno odlučeno presudom P. 73028/10 od 1. mar ta 2012. godine, po mišljenju tog suda, tužbeni zahtev pravilno odbačen kao u stavu III izreke. Drugostepeni sud je u obrazloženju rešenja odgovorio i na ostale žalbene navode, ali je našao da su neosnovani, ili su bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke, a cenio je i navod žalbe da je presuda P. 7118/12 od 27. marta 2013. godine ukinuta u celini , tako da deo zahteva koji se odnosi na nematerijalnu štetu nije mogao da postane pravnosnažan, ali je našao da je isti neosnovan, pošto je presuda pravnosnažna u odbijajućem delu, jer se tužilja nije žalila.

Pismeni otpravci drugostepene presude su 10. decembra 2018. godine dostavljeni punomoćnicima parničnih stranaka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, jemči se: pravo na pravi čno suđenje i suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1. ) i pravo na pravno sredstvo (član 36. stav 2.).

5. Analizirajući dužinu trajanja postupka u okviru istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 21. maja 2010. godine, podnošenjem tužbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a da je okončan donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Gž. 4175/15 od 8. novembra 2018 . godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao preko osam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, p rilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja, od čega je zavisila primena merodavnog prava.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom parničnom postupku Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je prvostepeni sud zakazivao ročišta i preduzimao procesne radnje u vremenskim periodima od po nekoliko meseci, što se ne može smatrati pasivnim držanjem ili nepostupanjem koje dovodi do toga da budu prekoračene granice suđenja u razumnom roku. Prvostepeni sud nije pokazao naročitu ažurnost na početku parničnog postupka u dostavlj anju tužbe tuženom na odgovor, zbog čega je odgovor na tužbu dostavljen posle više od četiri meseca od podnošenja tužbe. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je dužini postupka prvenstveno doprinelo nedelotvorno postupanje drugostepenog suda, koje se ogleda u tome da je prilikom odlučivanja o žalbi protiv prvostepene presude, donete u ponovnom postupku, odluku – presudu doneo nakon više od tri godine od kada je tužilja izjavila žalbu protiv iste.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne ža lbe, kao tužilja, imala legitimni interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku i da svojim ponašanjem nije doprinela dužini trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja, pre svega, drugostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 39718/13 (inicijalno predmet P. 73028/10).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nemate rijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti znača jne u ovom ustavnosudskom sporu, a pre svega da je do produženja trajanja predmetnog postupka van granica suđenja u razumnom roku dovelo neodlučivanje suda u jednoj fazi postupka i to drugostepenog suda u postupku odlučivanja o žalbi protiv pr vostepene presude. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu pr ava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U odnosu na osporene akte, Ustavni sud je uvidom u iste utvrdio da oni sadrže obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, imajući pri tome u vidu razloge koje su naveli postupajući sudovi u pogledu odlučivanja o tužbenim zahtevima tužilje, kao i to da podnositeljka ustavne žalbe kao tužilja tokom postupka nije izjavila žalbu protiv prvostepene presude kojim je odbijen njen zahtev za naknadu nematerijalne štete, te je, stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da su navodi podnositeljke o povredi označenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u konkretnom slučaju očigledno neosnovani.

Na povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, podnositeljka se samo formalno poziva ne dajući u ustavnoj žalbi nikakve argumente za ovu tvrdnju. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da s obzirom na to da je ustavnom žalbom osporena drugostepena presuda, to je očigledno da je podnositeljka imala pravo na žalbu iz člana 36. stav 2. Ustava, koje je u konkretnom slučaju i iskoristila , pri čemu označeno pravo ne garantuje i uspeh u postupku po pravnom leku pred nadležnim organom više instance ako za to nisu ispunjeni propisani uslovi.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u odnosu na osporene akt e.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti