Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja za zarade u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Dosuđuje naknadu materijalne štete, dok odbacuje deo žalbe o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 201 9. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba M . B . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1 , umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .
O b r a z l o ž e nj e
1. M. B . iz Lebana je , 30. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3200/15 od 24. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 735/2016 od 8. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije . Istovremeno, podnosilac ustavne žalbe ukazuj e da je u stečajnom postupku, čija je dužina cenjena u predmetnom vanparničnom postupku u kome su doneta osporena rešenja, povređeno njegovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete i materijalne štete, kao i pravo na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Privredni apelacioni sud je 24. februara 2016. godine doneo osporeno rešenje R4 St. 3200/15, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev predlagača M. B, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao; u stavu trećem izreke delimično usvojio zahtev predlagača za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i odredio primerenu naknadu u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškove postupka u ukupnom iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje primerene naknade preko iznosa koji je dosuđen stavom trećim izreke.
Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 735/2016 od 8. juna 2016. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavovima trećem i četvrtom izreke.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).
5. Analizirajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, Ustavni sud je ocenio da propust nadležnog suda da namiri potraživanje podnosioca po osnovu neisplaćenih zarada, koja su mu utvrđena u osporenom stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežni državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njegovog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3200/15 od 24. februara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 735/2016 od 8. juna 2016. godine, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac , u suštini , nezadovoljan visinom naknade koja mu je u predmetnom vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
U tom smislu, Ustavni sud najpre ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Ustavni sud dalje ističe da odluka o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete zavisi od ocene suda da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i od ponašanja podnosioca ustavne žalbe u osporenom sudskom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca, pri čemu odluka o naknadi mora biti primerena standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. U tom svetlu, Ustavni sud napominje da, u situaciji kada je o povredi prava na suđenje u razumnom roku odlučivao redovni sud, ne može odlučivati o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už -2287/2015 od 15. jula 2015. godine).
Polazeći od toga, Ustavni sud je utvrdio da su redovni sudovi u konkretnom slučaju usvojili zahtev podnosioca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili mu naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava, dajući jasne razloge na kojima su zasnovali svoje odluke, uz ukazivanje na složenost postupka i činjenicu da su stečajni sudija i stečajni upravnik sve radnje preduzeli u propisanim rokovima. Takođe, imajući u vidu samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životni standard i materijalne prilike u Republici Srbiji, Ustavni sud je ocenio da dosuđeni iznos nije nerazuman, posebno ako se uzme u obzir priroda zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao pravnog sredstva.
Sa iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud preispita odluke redovnih sudova o visini naknade nematerijalne štete.
Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
U pogledu zahteva za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.