Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisano zemljište koji je trajao skoro 20 godina. Svakom podnosiocu dosuđena je naknada nematerijalne štete od po 300 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-741/2012
19.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P, S. P, M. B, R. P. i N. J, svih iz Gornje Gorevnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P, S. P, M. B, R. P. i N. J. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu R1. 40/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku R1. 113/07 i R1. 802/92), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P, S. P, M. B, R. P. i N. J, svi iz Gornje Gorevnice, podneli su, 1. februara 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu R1. 40/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku R1. 113/07 i R1. 802/92).

Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, naveli: da su nakon pravnosnažnosti rešenja Komisije za vraćanje zemljišta opštine Čačak, kojim im je utvrđeno pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, spisi predmeta dostavljeni Opštinskom sudu u Čačku, radi određivanja visine novčane naknade u vanparničnom postupku, te da vanparnični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan.

Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku R1. 40/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku R1. 113/07 i R1. 802/92), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta opštine Čačak br. 462-388/91-04 od 3. novembra 1992. godine, utvrđeno je da R. P, S. P, M. B, R. P. i N. J, ovde podnosiocima ustavne žalbe, pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, nakon čega su spisi predmeta 8. decembra 1992. godine dostavljeni Opštinskom sudu u Čačku, radi određivanja novčane naknade u vanparničnom postupku.

Predmetu je dodeljen broj R1. 802/92. Do donošenja rešenja R1. 802/92 od 19. februara 2007. godine kojim se predlog smatra povučenim, pred sudom je zakazano 17 ročišta, od kojih nije održano šest ročišta - jedno ročište zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ostala ročišta na saglasan predlog učesnika u postupku, radi pokušaja dogovora da se predlagačima dodeli drugo zemljište u svojinu. Na održanim ročištima je određeno da se sprovede sudsko veštačenje, radi određivanja tržišne vrednosti oduzetog zemljišta, dopuna veštačenja, kao i dopunsko veštačenje.

Do donošenja navedenog rešenja o povlačenju predloga, u dva vremenska perioda, od 29. marta 1993. do 18. novembra 1998. i od 15. marta 1999. do 29. aprila 2003. godine, sud nije preduzimao radnje u postupku, jer je protivnik predlagača izjavio da nema novca za isplatu novčane naknade i predložio da se ročište odloži na neodređeno vreme, sa čim su se složili predlagači, budući da su potpisali zapisnike sa ročišta na kojima je konstatovano da se odlažu na neodređeno vreme iz navedenih razloga, kao i imajući u vidu da u navedenim vremenskim razmacima nisu tražili da sud zakaže ročište i nastavi postupak.

Na ročištu održanom 4. juna 2007. godine, na predlog predlagača, sud je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje. Predmetu je dodeljen nov broj R1. 113/07. U nastavku postupka, do donošenja rešenja o određivanju novčane naknade za oduzeto zemljište zakazano je 18 ročišta, od kojih devet ročišta nije održano - jedno ročište zbog neuredne dostave predlagačima poziva za ročište, pet ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nedolaska veštaka na zakazano ročište i dva ročišta zbog nepostojanja zakonskih uslova za održavanje ročišta. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je dopunsko veštačenje, sud je pribavio potrebnu pismenu dokumentaciju i izvršio uvid u određene ostavinske spise predmeta.

Nakon 1. januara 2010. godine i izvršene reorganizacije u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmetu je dodeljen novi broj R1. 133/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R1. 133/10 od 28. maja 2010. godine određena je novčana naknada u ukupnom iznosu za eksproprisanu nepokretnost, obavezan protivnik predlagača da predlagačima isplati na ime naknade za oduzeto zemljište određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan protivnik predlagača da predlagačima naknadi troškove postupka.

Protivnik predlagača je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 54/12 od 8. februara 2012. godine ukinuo ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Čačku R1. 133/10 od 28. maja 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je osporeno rešenje doneto uz bitnu povredu pravila postupka, jer nema razloga u pogledu bitnih činjenica, što predstavlja nedostatak zbog koga se ne može ispitati.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, održano je jedno ročište (29. marta 2012. godine), na kojem je zbog proteka vremena određeno dopunsko veštačenje na okolnosti tržišne vrednosti zemljišta, a zatim je na ročištu održanom 10. maja 2012. godine sud zaključio raspravu i doneo rešenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R1. 40/2012 od 10. maja 2012. godine obavezan je protivnik predlagača da predlagačima isplati na ime naknade za oduzeto zemljište označeno kao katastarska parcela broj 3282/2, KO G. G, po kulturi livada treće klase, površine 0.10,89 ha, iznos od 272.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. aprila 2012. godine, na način određen u izreci rešenja, kao i da im naknadi troškove postupka.

Predlagači su izjavili žalbu protiv navedenog rešenja.

Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 519/12 od 17. oktobra 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Čačku R1. 40/2012 od 10. maja 2012. godine, ispravljeno rešenjem Osnovnog suda u Čačku R1. 40/2012 od 10. jula 2012. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05), kojima je propisano: da u vanparničnom postupku nema mirovanja postupka (član 10.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je taj postupak hitan (čl. 134. st. 1. i 2.); da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak započeo 8. decembra 1992. godine, dostavljanjem spisa predmeta Opštinskom sudu u Čačku, a da je okončan rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 519/12 od 17. oktobra 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao skoro 20 godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve mere i radnje kako bi se vanparnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, predmetni vanparnični postupak je trajao preko dvadeset i po godina, što predstavlja nerazumno trajanje postupka kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, posebno ako se ima u vidu da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti, da je taj postupak hitan i da u vanparničnom postupku nema mirovanja postupka. Prvostepeni sud je u dva duža vremenska perioda (od 29. marta 1993. do 18. novembra 1998. i od 15. marta 1999. do 29. aprila 2003. godine) praktično dozvolio da postupak miruje time što je odložio zakazivanje ročišta na neodređeno vreme, na saglasan predlog učesnika u postupku. Prvo rešenje (R1. 133/10 od 28. maja 2010. godine), kojim je utvrđena novčana naknada za oduzeto zemljište, doneto je nakon 18 godina od pokretanja postupka. Međutim, rešenje je ukinuto po žalbi, rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 54/12 od 8. februara 2012. godine, zbog povrede pravila postupka.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, imajući u vidu da je vanparnični postupak vođen radi određivanja novčane naknade za oduzeto zemljište i uzimajući u obzir radnje koje su sprovedene u dokaznom postupku u cilju utvrđivanja važnih činjenica za određivanje novčane naknade.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe u predmetnom postupku, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci u velikoj meri i sami svojim ponašanjem doprineli dužini trajanja postupka. Njihov doprinos je u tome što je na zajednički predlog učesnika – predlagača i protivnika predlagača sud odložio zakazivanje ročišta na neodređeno vreme, u dva vremenska perioda, koje je ukupno trajalo blizu deset godina. Pored toga, pet ročišta je odloženo uz pristanak podnosilaca ustavne žalbe, kao predlagača, radi pokušaja dogovora sa protivnikom predlagača da im se dodeli drugo zemljište u svojinu.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju vanparnični postupak neopravdano dugo trajao i da nije zadovoljio standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelo tvornog i neefikasnog postupanja prvostepenog suda, imajući u vidu da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti, kao i dužnost suda da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu R1. 40/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku R1. 113/07 i R1. 802/92).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u izn osu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka , postupanje nadležnih sudova, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, njihov utvrđeni doprinos dužini trajanja postupka, kao i vrednost predmeta spora. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti