Ustavna odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu podnosioca zbog trajanja upravnog postupka preko devet godina. Utvrđeno je da su neefikasno postupanje upravnih organa i Upravnog suda doveli do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od devet stotina evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7419/2022
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B. iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 3706 Požega u predmetu int. broj 1785-2, a sada se vodi pred Vojnom poštom 3705 Raška povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B. iz Kraljeva podneo je Ustavnom sudu, 23. juna 2022. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv rešenja Vojne pošte 3706 Požega int. broj 1785-2 od 8. juna 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u upravnom postupku koji je u vreme podnošenja ustavne žalbe vođen pred tim organom u predmetu int. broj 1785-2.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom predloga za ponavljanje postupka vanrednog ocenjivanja podnosioca ustavne žalbe, uz navođenje razloga koji se odnose na značaj i složenost predmeta postupka, postupanje upravnih organa i suda i ponašanje podnosioca.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporeno rešenje Vojne pošte 3706 Požega int. broj 1785-2 od 8. juna 2022. godine i odredi da ista vojna pošta donese novu odluku u izvršenju rešenja Vojne pošte 3720 Kraljevo UP-2 broj 46-6/16 od 5. maja 2022. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2544/19 od 12. januara 2022. godine, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Vojne pošte 3706 Požega int. broj 1785-2 od 8. juna 2022. godine, kao i iz celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 20. oktobra 2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka ocenjivanja okončanog vanrednom službenom ocenom „nezadovoljava – nepovoljan (1)“ od 15. oktobra 2015. godine date od strane komandanta Vojne pošte 3705 Raška.

Zaključkom Vojne pošte 3706 Požega I. broj 4141-1 od 8. novembra 2016. godine odbačen je kao nedozvoljen navedeni predlog. Prvostepeni organ je našao da ocena ocenjivača ne predstavlja rešenje u upravnom postupku iz razloga što ocenjivanje profesionalnog vojnog lica nije upravna stvar, budući da se ocenom ne rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima ocenjivanog lica, već se vrednuje njegov rad po jasno utvrđenim merilima, pa se ne mogu primeniti odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Takođe je ukazao na to da, prema odredbi člana 19. stav 1. Uredbe o ocenjivanju profesionalnih vojnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 87/10), profesionalno vojno lice može u roku od osam dana od dana saopštenja ocene podneti prigovor licu koje je neposredno pretpostavljeno licu koje je dalo ocenu, što je jedino pravno sredstvo koje se može koristiti ukoliko je ocenjivano lice nezadovoljno ocenom, pri čemu se podnosilac ustavne žalbe izjasnio da nema prigovor i potpisao je datu ocenu, čime je postupak ocenjivanja okončan. Isti organ je našao da donošenje oslobađajuće presuda za krivično delo nedozvoljene polne radnje, na koju se poziva podnosilac, ne predstavlja činjenicu, odnosno dokaz koji bi uticao na donošenje drugačije ocene.

Rešenjem Vojne pošte 3720 Kraljevo (u daljem tekstu: drugostepeni organ) UP-2 broj 46-2 od 13. decembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog zaključka.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 680/17 od 14. decembra 2018. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što se u dostavljenim spisima predmeta nije nalazila žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog zaključka od 8. novembra 2016. godine, te sud nije mogao da ispita da li je tuženi organ pravilno ocenio sve navode žalbe, u skladu sa odredbom člana 235. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude doneo rešenje UP-2 broj 46-4/16 od 5. februara 2019. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka od 8. novembra 2016. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2544/19 od 12. januara 2022. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što je tuženi organ, suprotno članu 213. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, pobijano rešenje doneo primenom važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, koji je stupio na snagu 9. marta 2016. godine, a počeo da se primenjuje 1. juna 2017. godine, a ne primenom ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka po predlogu podnosioca za ponavljanje postupka od 20. oktobra 2016. godine. Pored toga, isti sud je našao da je zaključkom prvostepenog organa odbačen predlog za ponavljanje postupka kao nedozvoljen, a u obrazloženju tog zaključka i obrazloženju drugostepenog rešenja se navodi da donošenje oslobađajuće presuda za krivično delo nedozvoljene polne radnje ne predstavlja činjenicu, odnosno dokaz koji bi uticao na drugačiju odluku, na koji način se ceni osnovanost predloga za ponavljanje postupka, čime su upravni organi učinili povredu odredbe člana 199. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, a tuženi organ i člana 232. tog zakona, jer nije sankcionisao povrede pravila postupka učinjene od strane prvostepenog organa, i člana 235. stav 2. tog zakona, jer pobijano rešenje ne sadrži ocenu navoda žalbe.

Postupajući u izvršenju navedene presude, drugostepeni organ je doneo rešenje UP-2 broj 46-6/16 od 5. maja 2022. godine, kojim je usvojena žalba podnosioca, poništen zaključak prvostepenog organa od 8. novembra 2016. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovni postupak i odluku.

Vojna pošta 3706 Požega je rešenjem int. broj 1785-2 od 8. juna 2022. godine, u tački 1. dispozitiva, odbacila kao nedozvoljen predlog podnosioca za ponavljanje postupka, dok je u tački 2. dispozitiva priznato pravo podnosioca na naknadu troškova pravnog zastupanja u opredeljenom novčanom iznosu. U prvostepenom rešenju je navedeno da se ocena profesionalnog vojnog lica donosi na obrascu, koji je definisan Uredbom o ocenjivanju profesionalnih vojnih lica i čini njen sastavni deo, što znači da se postupak ocenjivanja ne okončava rešenjem i protiv ocene je predviđena mogućnost podnošenja prigovora, čime nije uskraćena mogućnost dvostepenog postupka. Kako je odredbom člana 176. stav 1. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku propisano da je uslov za ponavljanje postupka da je isti okončan rešenjem i da se protiv njega ne može izjaviti žalba, što nije slučaj sa ocenjivanjem profesionalnih vojnih lica, ocenjeno je da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 46-8/16 od 16. avgusta 2022. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 38504/22 od 15. oktobra 2025. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je našao da je o predlogu za ponavljanje postupka odlučivao organ koji nije sproveo konačno vanredno ocenjivanje profesionalnog vojnog lica, jer je ocenu dao komandant Vojne pošte 3705 Raška, a prvostepeno rešenje je donela Vojna pošta 3706 Požega. Time je, po oceni tog suda, prvostepeni organ povredio član 181. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da o zahtevu za ponavljanje postupka odlučuje organ koji je doneo konačno rešenje, a drugostepeni organ je povredio pravila postupka iz člana 171. st. 2. i 3. u vezi sa članom 141. Zakona, jer je propustio da sankcioniše i otkloni povrede pravila postupka koje je učinio prvostepeni organ.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 1-2 od 21. januara 2026. godine usvojena je žalba podnosioca, poništeno prvostepeno rešenje od 8. juna 2022. godine i predmet vraćen nadležnom prvostepenom organu Vojnoj pošti 3705 Raška na ponovni postupak i odluku.

Postupak se nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da će se postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konačno rešenje) ponoviti ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku (član 239. tačka 1)).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koji se primenjuje od 1. juna 2017. godine, je propisano: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da se postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja (član 176. stav 1. tačka 1)); da će se postupci koji do početka primene ovog zakona nisu okončani, okončati prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona (član 213. stav 1.); da se, ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku (član 2.); da je tuženi dužan da u ostavljenom roku dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i izjasni se o navodima tužbe, da ako tuženi i posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta u roku od osam dana, ili ako izjavi da ih ne može dostaviti, sud može rešiti spor i bez spisa, pri čemu će sam utvrditi činjenično stanje na raspravi (član 30. stav 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da postupak po predlogu za ponavljanje postupka vanrednog ocenjivanja podnosioca ustavne žalbe, kao bivšeg profesionalnog vojnog lica, traje od 20. oktobra 2016. godine, kada je podnet navedeni predlog, i u toku je pred prvostepenim organom, te period merodavan za ocenu iznosi devet godina i sedam meseci.

Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaj prava o kom se odlučuje za podnosiocu, uticali na trajanje postupka.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud ocenjuje da se u osporenom postupku ne postavljaju složena pravna i činjenična pitanja. Postupak je od značaja za podnosioca, imajući u vidu da mu je profesionalna vojna služba prestala zbog toga što je dva puta uzastopno nepovoljno ocenjen. Podnosilac nije doprineo dosadašnjem trajanju postupka.

Kada je u pitanju postupanje upravnih organa i suda u upravnom sporu, Ustavni sud konstatuje da su u dosadašnjem toku postupka donete dve odluke u prvostepenom i pet odluka u drugostepenom upravnom postupku, kao i tri presude nadležnog suda. Upravni organi su uticali na duže trajanje osporenog postupka donošenjem odluka koje su bile zahvaćene povredom pravila postupka, što su bili razlozi za poništaj tri konačna rešenja u upravnom sporu. Ipak, Ustavni sud smatra da je Upravni sud neefikasnim i sporim postupanjem prevashodno doprineo prekomernom trajanju osporenog postupka. Naime, Upravni sud je presudom od 14. decembra 2018. godine uvažio tužbu podnosioca iz razloga što tuženi organ nije dostavio kompletne spise predmeta, pa se nisu mogli oceniti navodi tužbe, iako je u takvoj situaciji bio ovlašćen da, u skladu sa odredbom člana 30. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, traži dopunu spisa predmeta, ali iz obrazloženja navedene presude ne proizlazi da je tako postupio. Upravni sud je, pri tome, propustio da u istoj presudi ukaže drugostepenom organu na sve povrede pravila postupka, pa je u presudi od 12. januara 2022. godine utvrdio da drugostepeno rešenje nije doneto primenom odgovarajućeg procesnog zakona, a tek je u presudi od 15. oktobra 2025. godine utvrdio da rešenje u prvom stepenu nije doneo nadležni organ. Pored toga, prvi upravni spor je trajao jednu godinu i 11 meseci, drugi dve godine i 11 meseca i treći tri godine i jedan mesec. Ustavni sud ukazuje na to da je Upravni sud u trenutku prijema druge i treće tužbe trebalo da ima u vidu koliko je postupak u predmetu prethodno trajao i da stoga takvim tužbama da prioritet u radu. Ustavni sud smatra da je potrebno ukazati i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, predstavka broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud se kretao se u granicama postavljenog zahteva ustavne žalbe da se podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti. Iz tog razloga Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos, u konkretnom slučaju, predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vojne pošte 3706 Požega int. broj 1785-2 od 8. juna 2022. godine, Ustavni sud konstatuje da je navedeno rešenje poništeno drugostepenim rešenjem Vojne pošte 3720 Kraljevo UP-2 broj 1-2 od 21. januara 2026. godine.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje ne proizvodi pravno dejstvo, Sud je utvrdio da ustavna žalba protiv tog rešenja nije dopuštena, te ju je u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Ustavna odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti