Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen predlog za izvršenje. Utvrđeno je da su sudovi pravilno postupili jer podnositeljka nije uredila predlog i dostavila izvršnu ispravu u ostavljenom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi PTP „DIS“ d.o.o , Krnjevo , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba PTP „DIS“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 12486/15 od 24. jula 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, iz člana 36. stav 2 . Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 12486/15 od 24. jula 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi Miloša Savića, advokata iz Niša, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 od 28. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. PTP „DIS“ d.o.o , Krnjev o, podnelo je Ustavnom sudu, 16. novembra 201 5. godine, preko punomoćnika Miloša Savića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na odbranu i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredb ama čl ana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Prekršajnog apelacionog suda kojim je odbačena žalba Miloša Savića, advokata iz Niša, protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 od 28. maja 2015. godine, kao izjavljena od strane neovlašćenog lica.

U ustavnoj žalbi se navodi da je okrivljeno pravno lice, ovde podnosilac ustavne žalbe, dalo punomoćje advokatu Milošu Saviću, koj im ga je ovlastilo da ga brani, pored ostalog, i u prekršajnim predmetima, koje punomoćje je pečatirano i potpisano od strane direktora okrivljenog pravnog lica.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, da poništi osporeno drugostepeno rešenje i da odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i traženi su troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije , utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena kao, izjavljena od strane neovlašćenog lica, žalba, koju je u ime okrivljenog pravnog lica , ovde podnosioca ustavne žalbe, i okrivljenog odgovornog lica N.M, protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 od 28. maja 2015. godine izjavio Miloš Savić, advokat iz Niša, sa obrazloženjem da imenovani advokat nije ovlašćeno lice za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude, jer je uz žalbu dostavljeno punomoćje bez navođenja broja predmeta, zastupanja i datuma potpisivanja. U obrazloženju osporenog rešenja je dalje navedeno da je, ne upuštajući se u osnovanost žalbenih navoda, sudsko veće cenilo žalbu saglasno članu 259. Zakona o prekršajima, kojim je propisano, između ostalog, da žalbu umesto okrivljenog može izjaviti njegov branilac, te da je članom 119. stav 4. Zakona o prekršajima propisana obaveza branioca da sudu podnese pisano punomoćje, a da je članom 23. stav 3. Kodeksa profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12) propisano da se, pre nego što stranka potpiše punomoćje, u istom moraju navesti vrsta postupka, predmet zastupanja i datum potpisivanja punomoćja.

Ustavni sud je, radi provere osnovanosti navoda ustavne žalbe, na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), zatražio na uvid spise predmeta Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 i uvidom u iste utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je prekršajni postupak zbog saobraćajnog prekršaja, u kojem podnosilac, kao okrivljeno pravno lice, nije imao branioca. Presudom Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 od 28. maja 2015. godine podnosilac je oglašen odgovornim zbog učinjenog saobraćajnog prekršaja i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Protiv navedene presude, žalbu je, u ime okrivljenog pravnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe, i okrivljenog odgovornog lica N.M, izjavio Miloš Savić, advokat iz Niša, 17. juna 2015. godine, i uz žalbu je priložio punomoćje potpisano od strane direktora i overeno pečatom PTP „DIS“ d.o.o, Krnjevo, kao okrivljenog pravnog lica, i punomoćje potpisano od strane okrivljenog odgovornog lica N.M . Iz sadržine predmetnog punomoćja proizlazi da je u pitanju generalno punomoćje, kojim je ovde podnosilac ustavne žalbe ovlastio imenovanog advokata, pored ostalog, da ga brani i u krivičnim i prekršajnim predmetima, kao i predmetima privrednih prestupa. Iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu žalbe, pre donošenja osporenog rešenja, nije naloženo da dostavi specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude u ime okrivljenog.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 119. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, broj 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je : da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (stav 3.); da je branilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (stav 4.); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (stav 6.).

Odredbom člana 120. ZOP propisano je da za okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može da preduzima okrivljeni, dok je odredbom člana 121. stav 1. ZOP propisano da je predstavnik okrivljenog pravnog lica lice ovlašćeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta.

Prema odredbi člana 258. stav 1. ZOP, protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, a žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku. Žalbu, saglasno odredbi člana 259. stav 1. istog zakona, mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva. Neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem, a blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana (član 269. ZOP). U skladu sa odredbom člana 279. istog zakona, drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.

Citirani članovi ZOP važili su u istovetnom tekstu u vreme donošenja osporenog rešenja i nisu menjani kasnijim izmenama i dopunama ovog zakona.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da ni ZOP, a ni Zakonik o krivičnom postupku, čije se odredbe, saglasno odredbi člana 99. ZOP, shodno primenjuju na prekršajni postupak, ne propisuju sadržinu punomoćja, već samo obavezu branioca da podnese pisano punomoćje sudu.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je, u konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud žalbu ocenio kao izjavljenu od ovlašćenog lica i dostavio je drugostepenom prekršajnom sudu, koji ju je osporenim rešenjem odbacio. U pogledu razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja, Sud konstatuje da je drugostepeni prekršajni sud svoj zaključak da advokat koji je u ime okrivljenog pravnog lica , ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv prvostepene presude nije ovlašćen za preduzimanje te procesne radnje izveo primenom odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Kodeks skup pravila o profesionalno-etičkim dužnostima advokata i da je povreda Kodeksa osnov disciplinske odgovornosti advokata (član 2. tač. 2.1. i 2.3. Kodeksa), da su pravne i etičke obaveze advokata utvrđene Kodeksom vezane i za njegov odnos prema klijentima (član 1. tačka 1.2. Kodeksa) i da, stoga, Kodeks, čiji je smisao i cilj, pored ostalog, zaštita interesa klijenata ne može biti primenjivan od strane suda na štetu stranke koja je klijent određenog advokata. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ni ZOP ni Zakonik o krivičnom postupku, na čiju shodnu primenu ZOP upućuje, ne propisuju sadržinu punomoćja, Ustavni sud nalazi da je Prekršajni apelacioni sud, pošto je smatrao da pisano punomoćje koje je uz žalbu podneo imenovani advokat nije valjano, bio dužan da mu naloži da u određenom roku podnese specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv predmetne prvostepene presude. Ovo posebno imajući u vidu da je sporno punomoćje potpisano od strane direktora (zakonskog zastupnika) i overeno pečatom okrivljenog pravnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe. Kako je Prekršajni apelacioni sud izjavljenu žalbu odbacio, a nije prethodno preduzeo neophodne mere kako bi sa sigurnošću mogao da zaključi da podnosilac žalbe nije ovlašćen da istu izjavi, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st av 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi Miloša Savića, advokata iz Niša, izjavljenoj protiv presude Prekršajnog suda u Smederevu Pr. 9153/14 od 28. maja 2015. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 2. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, koju povredu je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve izneto,Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić