Odluka Ustavnog suda o zakonitosti prestanka službe u Vojsci

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda, kojom je potvrđena zakonitost rešenja o prestanku službe civilnog lica u Vojsci. Naknadno pribavljanje dokaza u drugostepenom upravnom postupku, koji se odnose na činjenice iz vremena donošenja prvostepenog rešenja, nije protivno pravu na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. K. iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. K . izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 1790/11 od 27. juna 2011. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. K . iz Valjeva podnela je, 21. septembra 2012. godine, preko punomoćnika A. K , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 1790/11 od 27. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da postupak prestanka službe podnositeljke u Vojsci nije sproveden u skladu sa odredbama Zakona o Vojsci Jugoslavije, iz čega proizlaze povrede označenih ustavnih prava. Ističe se da je drugostepeni organ, nakon više od tri godine od prestanka službe podnositeljke, pribavio određene akte kako bi ozakonio propuste u radu prvostepenog organa, što je u suprotnosti sa članom 144. Zakona o Vojsci Jugoslavije , koji propisuje da se civilnom licu kome prestaje služba prethodno mora omogućiti ostvarivanje jednog od prava predviđenih navedenim članom Zakona. Iako je sud u upravnom sporu dva puta sankcionisao takvo postupanje drugostepenog organa, podnositeljka napominje da je sud u trećem upravnom sporu "neočekivano" prihvatio naknadno "pronađene" dokaze.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 9845 V. Int. broj 166-81 od 27. februara 2007. godine, u tački 1. dispozitiva, utvrđeno je da Lj. K , ovde podnositeljki ustavne žalbe, kao civilnom licu na službi u VP 9845 V, raspoređenoj na radnom mestu perioničar-peglar, prestaje služba u Vojsci Srbije, zbog ukidanja radnog mesta, a kao dan prestanka službe označen je 31. maj 2007. godine.

Nakon što je VP 5002 Beograd rešenjem Up-2 broj 36-2/07 od 16. avgusta 2007. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, Vrhovni sud Srbije je presudom U. 9089/07 od 28. januara 2009. godine uvažio tužbu podnositeljke i poništio pobijano drugostepeno rešenje. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da je drugostepeni organ učinio bitnu povredu odredbe člana 235. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer u svom rešenju nije ocenio navod žalbe da pre donošenja prvostepenog rešenja nije u potpunosti poštovan zakon.

Postupajući u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije, VP 5002 B. je donela rešenje Up-2 broj 36-18 od 31. avgusta 2009. godine, kojim je ponovo odbijena žalba podnosioca . U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da su u ponovnom postupku pribavljeni sledeći dokazi: izveštaj komisije pov. broj 166-49 od 21. februara 2007. godine, kojim je predloženo koja lica bi trebalo biti raspoređena po novoj knjizi formacije; potvrda Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za organizaciju broj 584-2 od 16. aprila 2009. godine u kojoj stoji da je Odlukom ministra odbrane za organizacijsko-mobilizacijske promene u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije str. pov. broj 688-1 od 11. aprila 2007. godine preformirana VP 9845 V. tako što je stavljena van snage knjiga formacije 311.849 i propisana nova formacija broj 311.852; potvrda Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove broj 3710-2 od 28. maja 2009. godine u kojoj je navedeno da u vreme prestanka službe podnositeljke, bez njene saglasnosti, nije postojala mogućnost rasporeda na drugo odgovarajuće radno mesto, kao ni mogućnost prekvalifikacije; potvrda Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala V . broj 0706-101-33/2009 od 2. juna 2009. godine u kojoj se navodi da u periodu od 27. februara do 31. maja 2007. godine, nije bila iskazana potreba za prijemom radnika obrazovnog profila "perioničar-peglar", te da je bila jedna prijava za prijemom radnika na radno mesto peglar, ali bez posredovanja filijale.

Razmatrajući navode žalbe koji se odnose na to da li je Lj. K, kao civilnom licu na službi u VP 9845 V, prestala služba u Vojsci bez njene saglasnosti zbog ukidanja radnog mesta ili zbog smanjenja broja izvršilaca, te da li je moglo da se izvrši njeno raspoređivanje na drugo radno mesto, drugostepeni organ je naveo: da su sva radna mesta, pa i radno mesto "perioničar-peglar", na koje je bilo raspoređeno šest lica, među kojima je bila i Lj . K, ukinuta tako što je preformirana VP 9845 V . i umesto knjige formacije 311.849 propisana nova formacija 311.852, pa je VP 9845 V . nastojala obezbediti zasnivanje radnog odnosa u novoj jedinici nekom od lica čija su radna mesta ukinuta, zbog čega su formirane komisije u skladu sa članom 44. Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore ("Službeni list SCG" broj 32/05); da je određena komisija i za radno mesto "perioničar-peglar" sa zadatkom da sačini rang listu za raspoređivanje; da je Komisija u izveštaju pov. broj 166-49 od 21. februara 2007. godine utvrdila da su ocene rezultata rada tri lica koja bi mogla biti raspoređena na ovo radno mesto iste, pa je opredeljujući faktor na prednost kod raspoređivanja bila socijalna ugroženost; da je najveća socijalna ugroženost utvrđena kod I.L, kome je žena umrla, a ima devetoro dece od kojih izdržava šestoro, i to dvoje bolesnih, i da živi kao podstanar; da je između Lj. K . i M.M, koje su bile raspoređene na radno mesto "perioničar-peglar" po knjizi formacije 311.849, koja je ukinuta, Komisija predložila da se na upražnjeno radno mesto "perioničar-peglar" po novoj knjizi formacije 311.852 rasporedi M.M, koja stanuje u nužnom smeštaju u vojnom objektu bez koga bi ostala u slučaju prestanka službe, a ima dete od osam godina i supruga koji radi u fabrici "K ." sa neizvesnim poslom, jer Lj. K . ima jednosoban stan, nema dece i suprug joj takođe radi u fabrici "K ."; da Lj. K . nije mogla da bude raspoređena na drugo radno mesto jer nije dobila prednost za raspoređivanje, niti je postojala mogućnost njene prekvalifikacije ili obezbeđivanja radnog mesta u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njenoj stručnoj spremi, što proizlazi i iz potvrda Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane broj 3710-2 od 28. maja 2009. godine i Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala V . broj 0706-101-33/2009 od 2. juna 2009. godine.

Upravni sud je presudom U. 12119/10 (2009) od 23. septembra 2010. godine ponovo uvažio tužbu podnositeljke i poništio navedeno drugostepeno rešenje. U obrazloženju presude je navedeno da osnovano podnositeljka dovodi u sumnju zakonitost postupka sprovedenog pre donošenja rešenja o prestanku službe u Vojsci, jer je postojalo radno mesto na koje je mogla biti raspoređena u novoj formaciji, a nisu dati razlozi zbog čega je drugom licu data prednost u raspoređivanju.

VP 5002 B. je rešenjem Up-2 broj 36-25/07 od 3. decembra 2010. godine treći put odbila žalbu podnositeljke, pozivajući se, pored dokaza navedenih u ranijem rešenju, na izjavu majora D.M. int. broj 188-52 i dopunu predmeta int. broj 188-53, oba od 2. decembra 2010. godine, iz kojih su utvrđene činjenice koje su prethodile prestanku službe podnositeljke u Vojsci.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 1790/11 od 27. juna 2012. godine odbijena je tužba podnositeljke, uz ocenu da je zakonita odluka tuženog organa zasnovana na naknadno pribavljenim dokazima koji datiraju iz perioda kada je doneto prvostepeno rešenje, ali i iz kasnijeg perioda, s tim što se odnose na činjenice koje su postojale u vreme kada je doneto prvostepeno rešenje, pri čemu je podnositeljki omogućeno da se upozna sa novim dokazima i da se o njima izjasni.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavne odredbe , relevantne su i odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnositeljke ustavne žalbe, a kojima je bilo propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposoljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (član 144. stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je pravo na pravično suđenje povređeno time što je o zakonitosti rešenja o prestanku njene službe u Vojsci iz 2007. godine odlučivano na osnovu dokaza koji su naknadno pribavljeni, iako je Zakon o Vojsci Jugoslavije imperativnom odredbom propisivao da se civilnom licu pre donošenja rešenja, a ne posle, mora pokušati obezbeđivanje nekog od prava predviđenih članom 144. tog zakona.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene upravnih organa i sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su ti organi i sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporena odluka obrazložena, da se zasniva na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava i da zadovoljava zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava, te da podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je utvrdio da u prvostepenom upravnom postupku nije bila pouzdano utvrđena činjenica da se podnositeljki ustavne žalbe nije moglo obezbediti jedno od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, ali da je navedena povreda otklonjena u postupku pred drugostepenim organom. Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno utvrđene, drugostepeni organ može dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa (član 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku), iz čega sledi da se nakon donošenja prvostepenog rešenja u upravnom postupku mogu utvrđivati činjenice koje su bile od značaja za donošenje tog rešenja. Imajući u vidu da se te činjenice u određenim slučajevima mogu utvrditi jedino na osnovu izveštaja i potvrda nadležnih organa i organizacija sa podacima o kojima se vodi službena evidencija, kao i drugih isprava, Ustavni sud ocenjuje da se ustavnom žalbom neosnovano ukazuje na to da se nakon donošenja prvostepenog rešenja ne mogu pribavljati dokazi na kojima se zasniva to rešenje.

Ustavni sud je identičan stav izneo u Odluci Už-5067/2010 od 24. oktobra 2013. godine (videti na internet stanici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na to da je drugostepeni organ, na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku, našao da se upravna stvar mora rešiti na isti način kao što je rešena prvostepenim rešenjem, Ustavni sud nalazi da su ustavnopravno prihvatljivi razlozi na kojima se temelji ocena Upravnog suda u osporenoj presudi o tome da je drugostepeno rešenje protiv koga je podneta tužba u upravnom sporu zakonito.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 19/11 i 18/13-Odluka US) , odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na rad iz člana 60. Ustava, kao i povredu prava na pravično suđenje , obrazlaže istim navodima koji su prethodno ocenjeni kao neosnovani, te ih nije ponovo ispitivao.

Podnositeljka se samo formalno poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a da pri tom e ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoju tvrdnju , zbog čega Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi tog ustavnog prava.

Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući ka o u drugom delu izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 5795/2011: Dopuštanje naknadno pribavljenih dokaza u upravnom postupku pred drugostepenim organom
• Už 3641/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku prestanka vojne službe
• Už 8597/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 3617/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 2017/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na rad prilikom prestanka službe
• Už 266/2012: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom ništavosti ugovora o adaptaciji i dogradnji nepokretnosti u društvenoj svojini