Odbijanje ustavne žalbe protiv presude o rušenju bespravno izgrađenih objekata

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu o povredi prava na pravično suđenje, dok je u ostalom delu odbacuje. Iako je bilo procesnih propusta u upravnom postupku, oni nisu ugrozili pravičnost postupka u celini, jer utvrđene činjenice nisu bile sporne.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić , dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "K.M.G. TRAVEL" d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva "K.M.G. TRAVEL" d.o.o. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "K.M.G. TRAVEL" d.o.o. iz Beograda podnelo je Ustavnom sudu, 17. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Gorice Lazić, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na imovinu zajemčenog članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da podnosiocu nije bilo omogućeno da učestvuje u postupku pred prvostepenim organom jer nije obavešten o uviđaju sprovedenom 3. oktobra 2014. godine, niti mu je dostavljen zapisnik koj i je tom prilikom sačinjen, te o njemu nije mogao da se izjasni i da stavi primedbe; da se stoga ne može utvrditi kako je prvostepeni organ izvršio kontrolni pregled objekata čije rušenje je naložio ; da u vreme donošenja rešenja o rušenju nije bio pravnosnažno okončan postupak legalizacije objekata; da rešenje nadležnog organa od 2. juna 2014. godine, kojim je odbijen zahtev za legalizaciju, nikad nije uručeno podnosiocu ustavne žalbe, niti njegovom punomoćniku; da takvo rešenje nije moglo postati konačno i pravnosnažno o čemu je podnosilac obavestio prvostepeni organ podneskom od 10. septembra 2014. godine; da se prvostepeno rešenje nije moglo doneti u skraćenom postupku, s poziv om na odredbu člana 131. stav 1. tačka 1) tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, već je bilo neophodno sprovesti poseban ispitni postupak, propisan čl. 133. i 134. Zakona; da sud nije sa dovoljnom preciznošću naveo razloge na kojima se odluka zasniva, niti je poštovao princip ravnopravnosti stranaka; da je sud prilikom donošenja osporene presude propustio da primeni član 34. Zakona o upravnim sporovima i održi usmenu javnu raspravu.

Privredno društvo "K.M.G. TRAVEL" d.o.o. iz Beograda podnelo je 24. novembra 2015. godine, preko istog punomoćnika, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 3485/15 od 29. oktobra 2015. godine, zbog povrede istih prava kao i u prethodno navedenoj ustavnoj žalbi.

U toj ustavnoj žalbi sadržani su isti navodi, kao i u prethodnoj ustavnoj žalbi, s tim što se podnosilac pozvao i na okolnost da u vreme donošenja zaključka o dozvoli izvršenja nije bio pravnosnažno okončan postupak upisa prava svojine na objektim a po posebnom zakonu.

Navedenim ustavnim žalbama p redloženo je da ih Ustavni sud usvoji, utvrdi da su podnosiocu povređena označena ustavna prava, poništi osporene presud e Upravnog suda i odredi da isti sud donese nov e odluk e o tužb ama protiv konačn ih rešenja.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojio predmet Už-7639/2015 sa predmetom Už-7456/2015 i postupak vodio pod brojem ranije formiranog predmeta Už-7456/2015.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju , sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda 351.21-23602/10, Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja gradske opštine Savski venac broj 356-293/2014 i Upravnog suda U. 172/15, kao i priložene dokumentacije, utvrdio sledeće:

4.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na postupak legalizacije :

Podnosilac ustavne žalbe je uz podnesak od 21. maja 2014. godine priložio geodetski snimak u kome su označene površine objekata i katastarske parcele na kojima su oni izgrađeni .

Rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda XXXI-10 broj 351.21-23602/10 od 2. juna 2014. godine odbijen je zahtev podnosioca za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za izvedene radove na izgradnji bliže označenih objekata. Navedeno rešenje je snabdeveno potvrdom u kojoj stoji "rešenje je pravnosnažno dana 7. jula 2014. godine".

4.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na postupak inspekcijskog nadzora:

Povodom poziva gradske opštine Savski venac od 23. jula 2014. godine upućenog podnosiocu ustavne žalbe da dođe 30. jula 2014. godine radi pregleda dokumentacije i sačinjavanja zapisnika po "rešenju XXXI-10 broj 351.21-23602/10", punomoćnik podnosioca je u podnesku od 10. septembra 2014. godine naveo da se postupak inspekcijskog nadzora ne može voditi pre pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije i postupka upisa prava svojine na objektima po posebnom zakonu, a "opreza radi" je naveo će postupanje po uredno dostavljenom pozivu biti moguće nakon okončanja štrajka advokata koji je nastavljen odlukom Advokatske komore Beograda broj 4513-1-1/2014 od 9. septembra 2014. godine.

Građevinski inspektor je 3. oktobra 2014. godine izvršio uviđaj na licu mesta i sačinio zapisnik u kome je konstatovano da se u ulici Bara Venecija broj 59, u Beogradu, na k.p. br. 1508/1, 189, 190, 191 i 188 , KO Savski venac, nalaze bliže opisani objekti koje je izgradio podnosilac ustavne žalbe ( identični podaci u pogledu površine objekata i katastarskih parcela na kojima su izgrađeni sadržani su na geodetskom snimku koji je podnosilac priložio u postupku legalizacije uz podnesak od 21. maja 2014. godine, kao i u dispozitivu pomenutog rešenja o odbijanju zahteva za legalizaciju).

Rešenjem Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja gradske opštine Savski venac broj 356-293/2014-VI-03 od 6. oktobra 2014. godine naloženo je investitoru, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da u roku od pet dana po prijemu tog rešenja poruši prizemni pomoćni objekat površine 54 m 2 izgr ađen na k.p. br. 1508/1 i 1508/189 , KO Savski venac , prizemni pomoćni objekat površine 23 m2 izgrađen na k .p. br. 1508/1 i 1508/188, dograđeni objekat površine 25 m 2 izgrađen na k .p. broj 1508/1 uz postojeći objekat na k .p. broj 1508/191 i dograđeni objekat površine 6 m 2 izgrađen na k .p. broj 1508/1 uz postojeći objekat na k .p. broj 1508/190. U tački 2. dispozitiva rešenja određeno je da će ukoliko podnosilac ne postupi po datom nalogu rešenje biti sprovedeno administrativnim putem, preko drugog lica, a o trošku izvršenika, o čemu će biti donet poseban zaključak. U tački 3. dispozitiva, određeno je da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da je u postupku inspekcijskog nadzora, nakon izvršenog uviđaja na licu mesta i uvida u spise predmeta, utvrđeno da se na k.p. br. 1508/190 i 1508/191 , KO Savski venac , nalaze zgrade železničkog saobraćaja površine 6 , odnosno 9 m 2, na kojima pravo korišćenja ima JP "Železnice Srbije"; da je prilikom inspekcijskog uviđaja izvršenog 3. oktobra 2014. godine utvrđeno da se na lokaciji ul. Bara Venecija broj 59 na k.p. br. 1508/1, 189, 190, 191 i 188 , KO Savski venac, nalaze objekti navedeni u tački 1. dispozitiva, koje je izgradio podnosilac ustavne žalbe; da je rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Gradske uprave grada Beograda broj 351. 21-23602/10 od 2. juna 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 7. jula 2014. godine, odbijen zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za izvedene radove na izgradnji, rekonstrukciji i dogradnji navedenih objekata. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, člana 34. ranije važećeg Zakona o legalizaciji i člana 131. stav 1. tačka 1) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, prvostepeni organ je našao da su se stekli uslovi za donošenje odluke sadržane u dispozitivu.

Rešenjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove grada Beograda - Sektor za drugostepeni upravni postupak XXI-05 broj 356-1087/2014 od 25. novembra 2014. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Taj organ je istakao da je prvostepeni organ na osnovu klauzule pravnosnažnosti stavljene na rešenje od 2. juna 2014. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca za legalizaciju objekata, utvrdio da je ono postalo pravnosnažno 7. jula 2014. godine, pri čemu nije bio nadležan da ispituje pravilnost dostavljanja upravnih akata koje je doneo Sekretarijat za legalizaciju objekata.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Taj sud je ocenio da navodi tužbe da podnosilac nije obavešten o uviđaju od 3. oktobra 2014. godine i da mu nije dostavljen zapisnik sačinjen tom prilikom, nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari. To je obrazložio time što je pravostepeno rešenje doneto u skraćenom postupku, u smislu člana 131. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, što znači neposredno - bez održavanja usmene rasprave, odnosno "bez izvođenja dokaza putem posebnih dokaznih sredstava". S tim u vezi je našao da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za rešavanje u skraćenom postupku jer je prvostepeno rešenje doneto na osnovu rešenja Sekretarijata za legalizaciju objekata, uz "poštovanje pravila da prioritet u rešavanju upravne stvari predstavlja donošenje zakonitog i pravilnog rešenja u odnosu na obezbeđivanje uspešnog i kvalitetnog ostvarivanja i zaštite prava i pravnih interesa stranke sa što manje troškova". Pri tome je ocenjeno da je u sprovedenom postupku utvrđeno relevantno činjenično stanje, a podnosiocu pružena mogućnost da u postupku po žalbi zaštiti svoja prava i interese.

4.3. Činjenice i okolnosti koje se odnose na postupak administrativnog izvršenja:

Odeljenje za inspekcijske poslove i izvršenja gradske opštine Savski venac je 10. decembra 2014. godine donelo zaključak broj 356-293/2014-VI-03 kojim je utvrđeno da je rešenje tog organa doneto 6. oktobra 2014. godine postalo izvršno 26. oktobra 2014. godine, da se dozvoljava izvršenje tog rešenja tako što će podnosilac ustavne žalbe da poruši bliže označene objekte, a ukoliko to ne učini, izvršenje će biti sprovedeno prinudnim putem, preko drugog lica, o trošku podnosioca, u naknadno zakazanom terminu. U obrazloženju zaključka o dozvoli izvršenja je navedeno da je rešenje o rušenju uručeno podnosiocu 20. oktobra 2014. godine i da je postalo izvršno 26. oktobra 2014. godine . Kako podnosilac nije u datom roku, niti do donošenja zaključka postupio po nalogu da poruši označene objekte, prvostepeni organ je našao da su se stekli uslovi za donošenje odluke kao u dispozitivu zaključka.

Sekretarijat za imovinske i pravne poslove grada Beograda - Sektor za drugostepeni upravni postupak je rešenjem XXI-05 broj 356- 46/2015 od 29. januara 2015. godine odbio žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog zaključka prvostepenog organa.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 3485/15 od 29. oktobra 2015. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

5. Odredbama Ustava, čije povrede se ističu u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave ( član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Ustavni sud konstatuje da se član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povrede takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od člana 58. Ustava, kojim se jemči pravo na imovinu, te je navode ustavne žalbe o povredi tog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Odredbom člana 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10 - Odluka U S, 24/11, 121/12, 42/13 - Odluka U S, 50/13 - Odluka U S, 54/13 - Rešenje U S i 98/13 - Odluka U S), u tekstu koji je važio do 16. decembra 2014. godine, bilo je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole.

Zakonom o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je bio na snazi od 1. novembra 2013. godine do 26. novembra 2015. godine, bilo je propisano: da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 33. stav 1.); da se pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela (član 34. stav 1.); da p ravnosnažni akt iz stava 1. ovog člana nadležni organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja građevinskoj inspekciji (stav 2.); da je g rađevinski inspektor dužan da odmah po prijemu akta iz stava 1. ovog člana, a najkasnije u roku od tri dana, donese rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto (stav 3.) .

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da će se p re zaključenja zapisnik pročitati saslušanim licima i ostalim licima koja učestvuju u postupku, da ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe, da će se na kraju zapisnika navesti da je zapisnik pročitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko će se upisati sadržaj primedaba, da će zatim zapisnik potpisati lice koje je učestvovalo u radnji, a na kraju će ga overiti službeno lice koje je rukovodilo radnjom, kao i zapisničar - ako ga je bilo (član 67. stav 1.); da organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su organu poznate (član 131. stav 1. tačka 1)) ; da se poseban ispitni postupak sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 132. stav 1.); da stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese (član 133. stav 1.); da je s lužbeno lice koje vodi postupak dužno da pruži mogućnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni, da organ neće doneti rešenje pre nego što stranci pruži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni (stav 3.); da stranke imaju pravo da prisustvuju uviđaju (…) (član 185. stav 1.); da o rgan nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (član 268. stav 1.) .

Odredbom člana 33. stav 2. Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09 ) propisano je sud rešava bez održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenom presudom Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine povređena označena ustavna prava time što je rešenje o rušenju objekata doneto u skraćenom upravnom postupku, iako je izveden dokaz uviđajem na licu mesta, o čemu kao stranka nije bio obavešten, niti mu je dostavljen zapisnik, kao i time što pre donošenja navedenog rešenja „nije bio pravnosnažno okončan “ postupak legalizacije.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Povodom tvrdnje ustavne žalbe da nije bilo uslova da prvostepeni organ rešenje o rušenju donese u skraćenom postupku, bez učešća podnosioca, s pozivom na odredbu člana 131. stav 1. tačka 1) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je iz navedene odredbe proisticalo da organ može doneti rešenje po skraćenom postupku jedino ako je stranka sama podnela sve što je neophodno kao činjenični osnov za donošenje rešenja ili ukoliko se stanje stvari može utvrditi na temelju opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su organu poznate. U tom smislu je utvrđivanje činjeničnog stanja uviđajem na licu mesta isključivalo rešavanje upravne stvari po skraćenom postupku i obavezivalo prvostepeni organ da sprovede poseban ispitni postupak u smislu čl. 132. i 133. istog zakona, u kome je stranka ima la pravo da učestvuje. Ustavni sud je imao u vidu da je punomoćnik podnosioca u podnesku od 10. septembra 2014. godine obavestio prvostepeni organ da se postupak inspekcijskog nadzora ne može voditi pre pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije i postupka upisa prava svojine na objektima po posebnom zakonu, kao i da je "opreza radi" naveo će postupanje po uredno d ostavljenom pozivu biti moguće nakon okončanja štrajka advokata. Ustavni sud smatra da, u takvoj situaciji, prvostepeni organ nije bio oslobo đen obaveze da uredno pozove punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da prisustvuje uviđaju i time pruži mogućnost da učestvuje u izvođenju tog dokaza. Prema podacima u spisima predmeta i sadržini donetih akata, prvostepeni organ nije pozvao punomoćnika podnosioca da prisustvuje uviđaju od 3. oktobra 2014. godine. Iako pre donošenja rešenja o rušenju nisu poštovana pravila o sprovođenju posebnog ispitnog postupka, takav propust prvostepenog organa, koji nije sankcionisao drugostepeni organ, niti Upravni sud, ne mora, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, imati za posledicu povredu prava podnosioca na pravično suđenje.

Ustavni sud je uzeo u obzir da su navedenim uviđajem izvršenim na licu mesta utvrđene činjenice o objektima koji su bile predmet inspekcijskog pregleda, a koje su potom u potpunosti unete u dispozitiv prvostepenog rešenja kojim je naloženo rušenje tih objekata. Štaviše, identične činjenice o tim objektima naveo je sam podnosilac u toku postupka legalizacije, dakle, pre pokretanja konkretnog postupka inspekcijskog nadzora. Stoga su podnosiocu ustavne žalbe bile poznate sve činjenice koje su utvrđene izvođenjem pomenutog dokaza i sadržane u sačinjenom zapisniku . Pri tome, podnosilac tokom celog postupka nijednim navodom nije ospor io te činjenice, već je zakonitost prvostepenog rešenja pobijao ističući da rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju nije postalo pravnosnažno. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da uskraćivanje prava podnosiocu da učestvuje u jednoj fazi postupka pred prvostepenim organom nije ugrozilo ostvarivanje njegove efektivne pravne zaštite u postupku pred drugostepenim organom i sudom u upravnom sporu.

Povodom pitanja koje se tiče pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije, Ustavni sud je konstatovao da je pravnosnažni akt o odbacivanju ili odbijanju zahteva za legalizaciju bio osnov za donošenje rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenih objekata. U konkretnom slučaju, prvostepeni organ je iz potvrde koja je stavljena na rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju donetog 2. juna 2014. godine utvrdio da je ono postalo pravnosnažno 7. jula 2014. godine. Izjašnjavajući se o tvrdnji podnosioca da mu rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju nikada nije dostavljeno, zbog čega nije moglo postati pravnosnažno, drugostepeni organ je istakao da se u postupku inspekcijskog nadzora ne može ispitivati pravilnost dostavljanja upravnih akata od strane organa u postupku legalizacije. Upravni sud je u osporenoj presudi prihvatio navedene razloge iz drugostepenog rešenja.

Ustavni sud ukazuje da potvrda pravnosnažnosti rešenja ima karakter uverenja iz člana 162. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, koje je organ na osnovu zakona ili drugog propisa bio obavezan da izda o činjenicama o kojima ne vodi službenu evidenciju. Odredbom člana 34. stav 2. ranije važećeg Zakona o legalizaciji bilo je propisano da je nadležni organ dužan da pravnosnažni akt o odbacivanju ili odbijanju zahteva za legalizaciju bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana dostavi građevinskoj inspekciji. Iz navedene zakonske odredbe sledi lo je da je obaveza nadležnog organa bila da prethodno utvrdi da li je i kada je nastupila pravnosnažnost takvog akta, te da ga u zavisnosti od toga snabde potvrdom kojom se konstatuju navedene činjenice. Kako se potvrda pravnosnažnosti može staviti van snage u posebnom upravnom postupku koji se pokreće pred organom koji je tu potvrdu izdao, podnosilac ustavne žalbe je u tom postupku mogao da osporava pravnosnažnost rešenja o odbijanju zahteva za legalizaciju, čijim nastupanjem su se stekli uslovi za rušenje objekata. S obzirom na to da iz podneska od 10. septembra 2014. godine proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe imao saznanja o tome da je pokrenut postupak inspekcijskog nadzora, što je pretpostavljalo da je prethodno pravnosnažno okončan postupak legalizacije, podnosilac je mogao i pre donošenja rešenja o rušenju da na pomenuti način osporava činjenicu pravnosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva za legalizaciju.

Imajući u vidu iznete ocene, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud u osporenoj presudi naveo jasne i dovoljne razloge o odlučnim činjenicama i merodavnim odredbama materijalnog prava, što osporenu presudu čini u toj meri obrazloženom da se u konkretnom slučaju ne dovodi u pitanje ostvarivanje prava podnosioca na pravično suđenje. Pri tome, uočeni nedostaci u oceni navoda tužbe sa stanovišta merodavnog procesnog prava nisu mogli uticati na pravičnost postupka u celini, s obzirom na to da su činjenice koje je prvostepeni organ utvrdio uviđajem bile poznate podnosiocu pre nego što je taj dokaz izveden, a u daljem toku postupka ih nije osporio. U tom smislu je rešavanje upravnog spora bez održavanja usmene javne rasprave imalo utemeljenje u odredbi člana 33. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Stoga je Ustavni sud ocenio da osporenom presudom Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

7. U vezi sa iznetim tvrdnjama da su osporenom presudom Upravnog suda U. 172/15 od 25. septembra 2015. godine podnosiocu povređena druga označena ustavna prava, Ustavni sud je konstatovao da se podnosilac samo formalno poziva na povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje.

S obzirom na to da se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a podnosilac ustavne žalbe u toku predmetnog upravnog postupka i upravnog spora nije bio nosilac prava svojine ili drugog imovinskog prava na objektima, Ustavni sud konstatuje da navedenom osporenom presudom nije moglo biti povređeno pravo podnosioca na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava presuda Upravnog suda U. 3485/15 od 29. oktobra 2015. godine, Ustavni sud je pošao od toga da je odredbom člana 268. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku bilo propisano da se zaključkom o dozvoli izvršenja konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, iz čega proizlazi da se izvršeniku tim zaključkom ne mogu ustanovljavati druge obaveze osim onih utvrđenih izvršnim naslovom. Pored toga, nadležni organ je u prethodno sprovedenom postupku inspekcijskog nadzora utvrdio činjenice o svojstvu pravnosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva za legalizaciju i datumu njenog nastupanja , te nije bilo smetnji za donošenje zaključka o dozvoli izvršenja.

Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od izloženog , a imajući u vidu da je navedenom osporenom presudom Upravnog suda odlučeno o zakonitosti konačnog rešenja, koje po svojoj pravnoj prirod i i sadržin i nije pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, Sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenih prava, čije se povrede ističu u ustavnoj žalbi (na primer, Rešenje Ustavnog suda Už-2490/2012 od 9. jula 2013. godine).

9. Polazeći od navedenog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe protiv presude o rušenju bespravno izgrađenih objekata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti