Utvrđena povreda prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe bivših radnika preduzeća u stečaju sa društvenim kapitalom. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja stečajnog postupka preko 17 godina, kao i povreda prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7459/2022
31.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Ž. P, B. M, B. P. M, S. M, B. B, J. D, D. C, J. N, V. J, S. N. i A. P, svi iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 649/22 od 10. maja 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 649/22 od 10. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 758/21 od 21. decembra 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba B. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 622/22 od 10. maja 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 622/22 od 10. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 799/21 od 23. decembra 2021. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba B. P. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 618/22 od 28. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 618/22 od 28. aprila 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 797/21 od 24. decembra 2021. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3679/22 od 29. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3679/22 od 29. aprila 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 311/22 od 31. marta 2022. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba B. B. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 729/22 od 10. maja 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

10. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 729/22 od 10. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 832/21 od 21. decembra 2021. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba J. D. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 686/22 od 26. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

12. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 686/22 od 26. aprila 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 736/21 od 21. decembra 2021. godine.

13. Usvaja se ustavna žalba D. C. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 675/22 od 9. maja 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

14. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 675/22 od 9. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 776/21 od 24. decembra 2021. godine.

15. Usvaja se ustavna žalba J. N. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 633/22 od 9. maja 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

16. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 633/22 od 9. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 755/21 od 24. decembra 2021. godine.

17. Usvaja se ustavna žalba V. J. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3681/22 od 10. maja 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

18. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3681/22 od 10. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 301/22 od 31. marta 2022. godine.

19. Usvaja se ustavna žalba S. N. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3617/22 od 19. maja 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

20. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3617/22 od 19. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 307/22 od 31. marta 2022. godine.

21. Usvaja se ustavna žalba A. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3665/22 od 4. maja 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

22. Poništavaju se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 3665/22 od 4. maja 2022. godine i rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 309/22 od 31. marta 2022. godine 21. decembra.

23. Usvajaju se ustavne žalbe Ž. P, B. M, B. P. M, S. M, B. B, J. D, D. C, J. N, V. J, S. N. i A. P, i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16.

24. Utvrđuje se pravo Ž. P, B. M, B. P. M, S. M, B. B, J. D, D. C, J. N, V. J, S. N. i A. P, na naknadu nematerijalne štet, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

25. Utvrđuje se pravo Ž. P, B. M, B. P. M, S. M, B. B, J. D, D. C, J. N, V. J, S. N. i A. P. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

26. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. P. iz Požarevca i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su u periodi od 22. do 29. juna 2022. godine, preko punomoćnika M. J, R. P. i R. R, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda navedenih u tač. 1. do 22. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stava 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16.

Podnosioci u ustavnim žalbama ističu da su osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda proizvoljno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja osporenog stečajnog postupka, kao i da ista ne sadrže odgovarajuća obrazloženja, jer je ignorisana praksa Evropskog suda za ljudska prava na koju su ukazali. U ustavnim žalbama je, takođe, navedeno da sporni stečajni postupak traje preko 17 godina, a da podnosioci nisu naplatili svoja potraživanja iz radnog odnosa od stečajnog dužnika - preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Ustavnim žalbama je traženo da se utvrdi da su podnosiocima u osporenom stečajnom postupku povređena navedena prava. Takođe, podnosioci su zahtevali da im bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000,00 evra, pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku i pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Rešenjem Trgovinskog suda u Požarevcu St. 13/04 od 24. decembra 2004. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom P. „M.“ DP Požarevac.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im u istom postupku i priznata.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 7/10 od 15. juna 2016. godine obustavljen je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, a nastavljen prema stečajnoj masi.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda odbijene su kao neosnovane žalbe podnosilaca ustavnih žalbi i potvrđena navedena prvostepena rešenja Privrednog suda u Požarevcu kojima su odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu St. 24/16. U obrazloženjima osporenih drugostepenih rešenja je navedeno da se za postojanje povrede ovog prava cene svi kriterijumi iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a da su stečajni organi preduzimali radnje radi okončanja postupka.

3. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuće obrazloženje, jer je ignorisana relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud).

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao preko 17 godina, te da postupajući sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, i 21. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja Privrednog apelacionog suda, odlučujući kao u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20. i 22. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tač. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20. i 22. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnim žalbama. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka trajao (skoro) 17 godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 23. izreke.

7. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Požarevcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosiocima koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnika sa pretežnim državnim, odnosno ddruštvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 23. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 24. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 25. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 24/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u tački 26. izreke.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti