Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je u izvršnom postupku koji traje od 1999. godine povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Povreda je posledica nedelotvornog postupanja izvršnog suda i dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Vučkovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Vučkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 286/05 od 5. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 83/09 od 28. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Vučković iz Kragujevca je 15. maja 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 286/05 od 5. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 83/09 od 28. januara 2009. godine, zbog povrede prava na slobodan izbor rada i prava na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu zajemčenih članom 60. Ustava Republike Srbije i povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava.

Prema navodima u ustavnoj žalbi, podnosilac je vodio spor protiv tuženog Zavoda za zbrinjavanje odraslih "Male pčelice" u Kragujevcu radi poništaja rešenja o raspoređivanju (premeštaju) na drugo radno mesto u Zavodu, o kome je odlučeno osporenim sudskim odlukama. Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je tuženi njegovim prinudnim raspoređivanjem sa radnog mesta radnog terapeuta na radno mesto medicinskog tehničara na kome nikada nije radio, niti je imao položen pripravnički ispit i to u toku prve godine koja je usledila nakon njegovog mandata kao izabranog člana Republičkog odbora sindikata radnika socijalne zaštite, povredio načelo vladavine prava iz člana 3. stav 2. Ustava, kao i odredbe člana 60. Ustava, a da je rešenje Rev. II 83/09 Vrhovni sud Srbije doneo uz povredu člana 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predlaže da Ustavni sud poništi osporene sudske odluke i naznačena rešenja tuženog i naloži tuženom Zavodu da podnosioca vrati na radno mesto radnog terapeuta i isplati odgovarajuću razliku zarade od premeštaja na novo radno mesto.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, protiv kojih se izjavljuje ustavna žalba.

3. Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 83/09 od 28. januara 2009. godine povređena Ustavom zajemčena prava na koja se u žalbi poziva.

Naime, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije je odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine. Prema odredbi člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koja se primenjuje na konkretan slučaj, stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji, a prema članu 401. stav 2. tačka 2) istog zakona revizija je nedozvoljena ako je izjavilo lice koje nije advokat. Prema tome, podnošenje revizije neposredno od strane tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, predstavljalo je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije u smislu navdenih odredbi Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto arbitrernom primenom odredaba Zakona o parničnom posutpku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 83/09 od 28. januara 2009. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na presudu Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 286/05 od 5. aprila 2008. godine i presudu Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da je donošenjem presude po reviziji u parničnom postupku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, ali samo u onim slučajevima kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema zakonu kojim se uređuje parnični postupak, dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. U suprotnom, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke drugostepenog suda donete po žalbi.

U konkretnom slučaju, kako je revizija podnosioca ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine, odbačena kao nedozvoljena, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene odluke se ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje Vrhovnog suda Srbije po reviziji. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Vranju Gž1. 480/09 od 28. avgusta 2009. godine primio pre 15. oktobra 2008. godine, kada je izjavio reviziju protiv drugostepene presude, a da je ustavnu žalbu izjavio 15. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Kragujevcu 2P. 286/05 od 5. aprila 2008. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Gž1. 193/08 od 9. septembra 2008. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti