Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko četiri godine pred Upravnim sudom. Sud je konstatovao neefikasno postupanje suda u predmetu koji nije bio složen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7461/2023
03.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. V. iz Futoga kod Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Đ. V. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 19819/18 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. V. iz Futoga kod Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 22. juna 2023. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19819/18 od 24. januara 2023. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, 36. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 19819/18.

Ustavna žalba je, takođe, izjavljena zbog povrede prava iz čl. 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 1. Protokola 1 i člana 1 Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Kako se označena načela i prava garantovana Evropskom konvencijom, sa protokolima jemče i odgovarajućim odredbama Ustava, to Ustavni sud postojanje povrede tih prava ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se u prilog tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku ističe da je osporena presuda Upravnog suda doneta nakon više od četiri godine.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavnog suda da utvrdi povredu označenih načela i prava i poništi osporeni akt, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Delimičnim rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad broj 46-004365/2013 od 13. jula 2017. godine, pored ostalog, vraćena je imovina i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika na poljoprivrednom zemljištu na k.p. br. …, … i …, sve u KO Horgoš, kao i na k.p. br. …, …, …, …/1, sve u KO Horgoš i k.p. broj … KO Bački Vinogradi, u udelima označenim u rešenju (tačka 1. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno da oduzete parcele starog premera odgovaraju parcelama novog premera označenim u tački 1. dispozitiva i da je odredbom člana 8. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano načelo prioriteta vraćanja imovine u naturalnom obliku.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-01499/2017-13 od 18. septembra 2018. godine poništeno je delimično rešenje Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad broj 46-004365/2013 od 13. jula 2017. godine u tački 2. dispozitiva i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje, a u ostalom delu pobijano rešenje je ostalo na snazi. Drugostepeni organ je istakao da nema zakonskih ograničenja za naturalnu restituciju iz člana 25. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da tim zakonom nije predviđeno da se kao naknada za oduzetu imovinu dodeli neka druga imovina, već se, u slučaju kada vraćanje imovine nije moguće, utvrđuje pravo na novčano obeštećenje. U vezi sa navodima žalbe da je restitucija predmetnih parcela u suprotnosti sa članom 27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ocenjeno je da se u konkretnom slučaju radi o sticanju prava svojine na osnovu odredbe člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i to susvojine na nepokretnosti iz člana 13. stav 1. tog zakona.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19819/18 od 24. januara 2023. godine odbijena je kao neosnovana tužba podneta 31. oktobra 2018. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost predmetnog konačnog upravnog akta. Upravni sud je prihvatio u svemu razloge tuženog organa za odbijanje žalbe podnosioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je utvrdio da je predmetni upravni spor započeo 31. oktobra 2018. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-01499/2017-13 od 18. septembra 2018. godine i okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19819/18 od 24. januara 2023. godine.

Činjenica da je predmetni upravni spor trajao četiri godine i tri meseca sama za sebe ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Prilikom ispitivanja zakonitosti pobijanog konačnog akta, Upravni sud je prihvatio razloge na kojima je zasnovana odluka tuženog organa o zakonitosti određivanja suvlasničkog udela u katastarskim parcelama na vraćenom poljoprivrednom zemljištu.

Ustavni sud je ocenio da se postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju ne može smatrati efikasnim, posebno stoga što u upravnom sporu nisu utvrđivane nove činjenice, ni izvođeni novi dokazi, već je odluka doneta na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao značajan pravni interes da nadležni sud u razumnom roku oceni zakonitost delimičnog rešenja kojim je odlučeno o njegovom zahtevu za restituciju.

Ustavni sud je našao da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca.

6. Ocenjujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 19819/18 od 24. januara 2023. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U ustavnoj žalbi se ukazuje na to da su k.p. br. …, …, …, …, …, …, sve u KO Horgoš, vraćene u suvlasničkom delu, koji ni na jednoj parceli ne odgovara zakonskom minimumu za parcelaciju propisanom odredbama člana 27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a nemogućnost parcelacije predstavlja prepreku uvođenju podnosioca u posed poljoprivrednog zemljišta koje mu se vraća.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da nema činjeničnog utemeljenja tvrdnja podnosioca da k.p. br. …, … i …, sve u KO Horgoš nisu vraćene u celini, već u idealnom suvlasničkom udelu. Pored toga, imajući u vidu vraćene suvlasničke udele na k.p. br. …, …, …, …/1, sve u KO Horgoš i k.p. broj … KO Bački Vinogradi i ukupnu površinu navedenih parcela, Ustavni sud je našao da na najvećem broju tih parcela ne postoje smetnje za usitnjavanje u smislu odredbe člana 27. stav 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, prema kojoj se obradivo poljoprivredno zemljište ne može usitniti na parcele čija je površina manja od pola hektara.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca da bi pravo na mirno uživanje imovine imao tek kada bi znao koji deo od dodeljenih parcela mu fizički pripada – što se može učiniti jedino razvrgnućem, Ustavni sud ističe da se pravo svojine na nepokretnostima, u skladu sa odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stiče, pored ostalog, na osnovu odluke državnog organa, kao u konkretnom slučaju i to pravo može biti na tačno određenom idealnom delu katastarske parcele, kao osnovne katastarske teritorijalne jedinice u smislu člana 42. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru.

Pored toga, odredbom člana 70. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina), koja može biti organizovana tako da sudržaoci vrše faktičku vlast na stvari istovremeno, naizmenično ili da imaju posrednu sudržavinu. Budući da su susvojina i sudržavina moguće i pravno dopuštene, Ustavni sud nalazi da nije neophodno da se vraćeno zemljište prethodno katastarski izdvoji u posebnu parcelu, odnosno fizička deoba parcele nije uslov za vraćanje oduzetog prava svojine na nepokretnosti.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi očigledno ukazivali na povredu označenih načela i prava utvrđenih, odnosno garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa protokolima.

Ustavni sud je stoga u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe da je vraćeno samo 15 od 117 kj zemljišta, imajući u vidu da je delimičnim rešenjem Agencije za restituciju određeno da će o preostalom delu zahteva naknadno biti odlučeno, kao i da je navedeno rešenje u tački 2. dispozitiva poništeno, te će o tom delu zahteva Agencija odlučiti u ponovnom postupku.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti