Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za pritvor, pozivajući se na posebno teške okolnosti krivičnog dela, a ne samo na visinu zaprećene kazne.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, Vsna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. i D. R, obojice iz N. S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. S. i D. R. protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1366/13 od 29. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2503/13 od 28. avgusta 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. i D. R, obojica iz N. S, podneli su Ustavnom sudu 20. septembra 2013. godine, preko punomoćnika J. J. i M. L, advokata iz N. S, ustavnu žalbu, dopunjenu 14. oktobra i 13. novembra 2013. godine, protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1366/13 od 29. jula 2013. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 2503/13 od 28. avgusta 2013. godine, zbog povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navode:

- da se protiv njih i druga dva lica vodi krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 272/12, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika;

- da im je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 101/12 od 3. aprila 2012. godine iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je osporenim rešenjima na osnovu iste zakonske odredbe prema njima pritvor produžen;

- da su „identični i stereotipni razlozi navedeni u svim prethodnim rešenjima“ i da se „prvi put dodaje i veliko uznemirenje građana Novog Sada“;

- da su nadležni sudovi propustili da „obrazlože i individualizuju razloge za svakog optuženog ponaosob“;

- da se osnovanost daljeg zadržavanja podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru „obrazlaže težinom krivičnog dela koje im se optužnicom stavlja na teret i objektivnim posledicama koje su nastupile, propuštajući da se navedu subjektivn i razlo zi za produženje pritvora u odnosu na svakog optuženog“ .

Potkrepljujući svoje tvrdnje, podnosioci ustavne žalbe su Ustavnom sudu 13. novembra 2013. godine dostavili podnesak naslovljen kao „dopuna ustavne žalbe”, uz koji su priložili, pored ostalog, rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3052/13 od 21. oktobra 2013. godine. Navedenim rešenjem ukinuto je rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1657/13 od 1. oktobra 2013. godine kojim je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) novog Zakonika o krivičnom postupku i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Predložili su da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima povređena zajemčena prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. st. 1. i 2. Ustava, poništi osporena rešenja, odredi da se podnosioci odmah puste na slobodu, utvrdi im pravo na naknadu nematerijalne štete i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u odgovor Višeg suda u Novom Sadu Su. VIII-43-13/13 od 28. oktobra 2013. godine i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Novom Sadu, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe i još dva lica u predmetu K. 272/12, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je otpočeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 101/12 od 3. aprila 201 2. godine.

Nakon sprovedene istrage koja je trajala nepunih šest meseci, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 28. septembra 2011. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe i još dva lica podiglo optužnicu Kt. 141/12.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, Viši sud u Novom Sadu je zakazao glavni pretres na kome su optuženi izneli svoje odbrane, saslušani su svi predloženi svedoci i predstavnici inspekcijskih službi.

Krivični postupak je u završnoj fazi prvog stepena.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosioci ustavne žalbe su se do dana donošenja osporenog drugostepenog rešenja (28. avgust 2013. godine) nalazili u pritvoru godinu dana i nepunih pet meseci, računajući od 1. aprila 2012. godine kada su lišeni slobode.

Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 101/12 od 3. aprila 2012. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP.

Tokom trajanja krivičnog postupka i nakon podizanja optužnice pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžavan na osnovu iste zakonske odredbe.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1366/13 od 29. jula 2013. godine pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen za dva meseca.

Obrazlažući razloge za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku prema podnosiocima ustavne žalbe, Viši sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju naveo da i dalje stoje razlozi za pritvor po navedenoj zakonskoj odredbi „jer su okrivljeni prema optužnici Višeg javnog tužilaštva osnovano sumnjivi zbog krivičnog dela iz člana 288. stav 2. Krivičnog zakonika, a za koje krivično delo je propisana kazna preko 10 godina, a pri tome u konkretnom slučaju postoje i posebno teške okolnosti krivičnog dela, za koje su okrivljeni osnovano sumnjivi, a koje se ... ogledaju u činjenici, da je u požaru koji je izbio u ugostiteljskom objektu „Kontrast“ u Novom Sadu ... život izgubilo šest mladih osoba, koje su se ugušile ugljen-monoksidom, a kritičnom prilikom je u ovom objektu bilo okupljeno mnogo gostiju, od oko 300 do 350, a predmetni događaj je izazvao veliko uznemirenje građana Novog Sada, kako zbog teških posledica koje su nastupile kritične noći, tako i zbog činjenice da se radi o ugostiteljskom objektu gde se okupljao veliki broj mladih osoba, a sve navedene okolnosti u svojoj ukupnosti, po stavu veća predstavljaju posebno teške okolnosti dela za koje se okrivljeni osnovano sumnjiče i koje opravdavaju da se okrivljeni i dalje zadrže u pritvoru“.

Branioci podnosilaca ustavne žalbe su protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1366/13 od 29. jula 2013. godine izjavili žalbe.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 28. avgusta 2013. godine doneo osporeno rešenje Kž2. 2503/13, kojim je odbio kao neosnovane, pored ostalih, žalbe branilaca podnosilaca ustavne žalbe, našavši da je „odlučujući u smislu člana 146. stav 2. ZKP veće Višeg suda u Novom Sadu pravilno produžilo pritvor okrivljenima... iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP“. Apelacioni sud u Novom Sadu je posebno istakao da „navedene okolnosti, posmatrajući ih u njihovoj sveukupnosti, svakako predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, koje su takvog karaktera da prevazilaze uobičajen način izvršenja krivičnog dela i samim tim opravdavaju da se pritvor protiv okrivljenih produži “.

Nakon donošenja osporenih rešenja, pritvor je prema podnosima ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1657/13 od 1. oktobra 2013. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) novog Zakonika o krivičnom postupku. Navedeno rešenje je ukinuto rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3052/13 od 21. oktobra 2013. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbama člana 146. ZKP bilo je, pored ostalog, propisano: da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da ž alba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), koji se primenjuje 1. oktobra 2013. godine, propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4)).

Odredbama člana 288. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 i 121/2012), propisano je krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti, i to tako što je u stavu 2. zaprećena kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

5. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru. Stoga Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosilaca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Podnosioci ustavne žalbe se u krivičnom postupku optužnicom terete da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna u trajanju od dve do dvanaest godina. Osporenim rešenjima je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen pritvor na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP. Ovom odredbom ZKP je, kao što je navedeno, propisano da se pritvor može odrediti (dakle i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela. Pored opšteg uslova za određivanje pritvora sadržanog u članu 30. stav 1. Ustava (da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka), moraju biti kumulativno ispunjena dva dodatna uslova da bi pritvaranje bilo zakonito u konkretnom slučaju, a to su: težina krivičnog dela koja je određena visinom propisane zatvorske kazne i posebno teške okolnosti dela. O postojanju uslova za određivanje (produženje) pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje posebno teških okolnosti krivičnog dela, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o ispunjenosti kumulativnih uslova za određivanje ili produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti daljeg trajanja mere pritvora.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1366/13 od 29. jula 2013. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da su podnosi oci ustavne žalbe izvrši li krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi sa st. 2. i 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, a da su posebno teške okolnosti krivičnog dela te „ da je u požaru koji je izbio u ugostiteljskim objektu „Kontrast“ u Novom Sadu... život izgubilo šest mladih osoba, koje su se ugušile ugljen-monoksidom, a kritičnom prilikom je u ovom objektu bilo okupljeno mnogo gostiju, od oko 300 do 350, a predmetni događaj je izazvao veliko uznemirenje građana Novog Sada, kako zbog teških posledica koje su nastupile kritične noći, tako i zbog činjenice da se radi o ugostiteljskom objektu gde se okupljao veliki broj mladih osoba“. Ovakav zaključak prvostepenog suda je Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenom drugostepenom rešenju ocenio jasnim, dovoljnim i prihvatljivim.

Po oceni Ustavnog suda, navodeći i jasno obrazlažući konkretne okolnosti koje u ovom slučaju predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, pored Krivičnim zakonikom zaprećene kazne, i ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe, nadležni sudovi su osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporena rešenja posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud konstatuje da ne stoje navodi podnosilaca da im je sud pritvor produžio samo zbog težine krivičnog dela i objektivnih posledica koje su nastupile i iste je ocenio kao neosnovane.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosilaca da u osporenim rešenjima nisu individualizovani razlozi za produženje pritvora prema svakom od optuženih pojedinačno, odnosno da nisu navedene subjektivne okolnosti prilikom produženje pritvora u odnosu na svakog od njih. Ustavni sud ukazuje da je u svojim odlukama Už-1960/2009 od 16. septembra 2010 godine (stav 5. obrazloženja) i Už-2161/2009 od 16. septembra 2010 (stav 5. obrazloženja), izrazio stav da „činjenica da su individualizaciju razloga za produženje pritvora nadležni sudovi u osporenim rešenjima dali pozivajući se na navode iz optužnice, nije od značaja za drugačiju odluku Suda, jer se time upravo vrši razlikovanje u pogledu postojanja, odnosno nepostojanja razloga za dalje zadržavanje optuženih u pritvoru, i to opravdanim uvažavanjem specifičnih uloga koje se svakom od njih optužnicom nadležnog javnog tužioca stavljaju na teret“. Polazeći od iznetog stava, Ustavni sud je iznete navode podnosioca ocenio kao neosnovane, imajući u vidu da su se u osporenim rešenjima redovni sudovi upravo pozvali na „navode iz optužnice“.

Takođe, Ustavni sud je i navod podnosilaca iz dopune ustavne žalbe od 13. novembra 2013. godine ocenio neosnovanim. Naime, činjenica na koju podnosioci ustavne žalbe ukazuju (da je nakon donošenja osporenih rešenja, Apelacioni sud u Novom Sadu svojim rešenjem Kž2. 3052/13 od 21. oktobra 2013. godine ukinuo rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1657/13 od 1. oktobra 2013. godine kojim je prema podnosiocima ustavne žalbe produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) novog Zakonika o krivičnom postupku i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje), nije od značaja za drugačiju odluku Suda. Ovo iz raloga što su navedena rešenja doneta nakon početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku, te je pritvor prema podnosiocima bio produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP (prema kojoj se, pored visine zaprećene kazne propisuje i da su način izvršenja dela ili težina posledice krivičnog dela takve da su dovele do uznemirenja javnosti, a što može ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka), dok je osporenim rešenjima pritvor produžen prema podnosiocima na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ranijeg ZKP (prema kojoj je, pored visine zaprećene kazne bilo propisano da je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela).

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosilaca ustavne žalbe pred Višim sudom u Novom Sadu veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i oštećenih lica, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud raspravlja i ocenjuje, te na osnovu kojih potom treba da donese presudu. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe, krivični postupak je trajao godinu dana i nešto više od pet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica, održavan glavni pretres i dokazni postupak skoro okončan.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio postupak, kao i da su nadležni sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru bilo opravdano i neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca na koje su se pozvali, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.