Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu o zakonitosti otkaza

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu protiv sudskih presuda kojima je potvrđena zakonitost otkaza ugovora o radu. Sudovi su utvrdili da je podnosilac neopravdano izostao s posla, što je predstavljalo osnov za otkaz.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-747/2009
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić , dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Ilića iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1.Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubiše Ilića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine i presude Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ljubiše Ilića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici u predmetu broj P. 149/03.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Ilić iz Kraljeva je 17. maja 2009. godine preko punomoćnika Gojka L. Šarenca, advokata iz Velike Moštanice, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine i presude Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na rad iz člana 60. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je delimičnom presudom Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o radu broj 560/12/2002 od 1. jula 2002. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos sa 14. januarom 2003. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze; u stavu drugom izreke navedeno je da će se naknadno odlučiti o delu tužbenog zahteva da se tuženi obaveže da tužiocu isplaćuje opredeljeni novčani iznos na ime naknade štete, zbog neisplaćivanja zarade i naknade zarade u označenom periodu, kao i o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka; da je presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine žalba tužioca odbijena kao neosnovana i potvrđena navedena delimična presuda Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici; da je tužilac protiv drugostepene presude izjavio reviziju, koja je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana i potvrđena presuda Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe „smatra da navedene presude sadrže bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. st. 2. tač. 12. ZPP-a.... zbog toga što navedene presude nemaju razloge o odlučnim činjenicama, što su izreke presuda nerazumljive, pa se sa sigurnošću ne mogu ispitati i što su izreke suprotne pismenim dokazima u spisima“.

Predlaže da Ustavni sud poništi sve tri navedene osporene presude i da naloži Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici da ponovo utvrdi činjenično stanje i donese pravilnu i na zakonu zasnovanu presudu.

2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnog organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom delimičnom presudom Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, tražio da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa i otkazu ugovora o radu broj 560/12/2002 od 1. jula 2002. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos sa 14. januarom 2003. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze; u stavu drugom izreke navedeno je da će se naknadno odlučiti o delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu isplaćuje opredeljeni novčani iznos na ime naknade štete, zbog neisplaćivanja zarade i naknade zarade u označenom periodu, kao i o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka.

Osporenom presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena delimična presuda Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju, koja je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana i potvrđena presuda Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine.

U obrazloženju revizijske presude je, između ostalog, navedeno: da u sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti; da se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona, budući da pobijana presuda sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, koji nisu nejasni i protivrečni, niti o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih isprava.

U obrazloženju je dalje navedeno: da je prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku rešenjem o prestanku radnog odnosa i otkazu Ugovora o radu broj 560/12/2002 od 1. jula 2002. godine konstatovano da je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prestao radni odnos otkazom Ugovora o radu broj 560/12/2002 od 1. jula 2002. godine sa 14. januarom 2003. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze utvrđene članom 10. Ugovora o radu, koju je učinio tako što je neopravdano izostao sa rada uzastopno četiri radna dana; da je tužilac obavestio tuženog o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 80. tada važećeg Zakona o radu dostavljanjem potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 14. januara 2003. godine; da tužilac svoj izostanak sa posla od 14. januara 2003. godine pa nadalje nije opravdao, odnosno nije pružio odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, kao dokaz da je njegov izostanak sa posla od 14. januara 2003. godine pa nadalje posledica bolesti; da je tužilac upozoren od strane tuženog da opravda svoj izostanak od 14. januara 2003. godine i dalje, a da će mu u protivnom biti otkazan Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačka 13. Ugovora o radu, a u skladu sa Zakonom o radu; da je tužilac 4. aprila 2003. godine tuženom dostavio telegram u kome je naveo da za opravdanje koje traže od njega treba da se obrate direktoru R. N, koji ga sprečava da od oktobra 2002. godine normalno radi na svom radnom mestu u Kosovskoj Mitrovici.

Vrhovni sud Srbije je našao da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac neopravdanim izostajanjem sa posla od 14. januara 2003. godine, pa nadalje, učinio povredu radne obaveze iz člana 10. tačka 13. Ugovora o radu, da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i otkaz Ugovora o radu, te da su za svoj pravni stav dali detaljne i jasne razloge koji se navodima revizije ničim ne dovode u sumnju.

Vrhovni sud Srbije je u osporenom revizijskom rešenju ocenio i da na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije da je tužilac dostavio tuženom dokaz o nastupanju privremene sprečenosti za rad 17. januara 2003. godine, odnosno potvrdu Zdravstvenog centra „Studenica“ u Kraljevu, u kojoj je navedeno da je očekivana sprečenost za rad oko 10 dana, da je navedena činjenica cenjena u sprovedenom postupku, uz pravilan zaključak suda da nije od uticaja, budući da tužilac nije dostavio drugu dokumentaciju kojom bi dokazao da je sa posla od 14. januara 2003. godine pa nadalje izostao zbog bolesti.

4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini poziva na povredu prava na pravično suđenje, koje je, po njegovom mišljenju, dovelo i do povrede prava na rad.

Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1, 2, 3. i 4.).

Zakonom o radu («Službeni glasnik RS», br. 70/01 i 73/01), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu od lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad (član 80. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 3 2. stav 1. Ustava, a u odnosu na osporene presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine, Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine i Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine Ustavni sud je konstatovo da se Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje u parničnom postupku garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, koji će javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe .

U tom smislu Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim propisima.

Naime, u sprovedenom sudskom postupku konačno je utvrđeno: da je tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prestao radni odnos i otkazan ugovor o radu broj 560/12/2002 od 1. jula 2002. godine sa 14. januarom 2003.godine, zbog učinjene povrede radne obaveze utvrđene članom 10. ugovora o radu, koju je učinio tako što je neopravdano izostao sa posla četiri radna dana; da je tužilac obavestio tuženog o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 80. tada važećeg Zakona o radu dostavljanjem potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 14. januara 2003. godine, ali da svoj izostanak sa posla od 14. januara 2003. godine pa nadalje nije opravdao, odnosno nije pružio odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, kao dokaz da je njegov izostanak sa posla od 14. januara, pa nadalje, posledica bolesti; da je tužilac upozoren od strane tuženog da opravda svoj izostanak od 14. januara 2003. godine i dalje, a da će u protivnom biti otkazan Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 10. st. 1. tač. 13. Ugovora o radu, a u skladu sa Zakonom o radu, a da tužilac svoj izostanak sa posla od 14. januara 2003. godine, pa nadalje nije opravdao odnosno 4. aprila 2003. godine je dostavio tuženom telegram u kome je naveo da za opravdanje koje traže od njega treba da se obrate direktoru R. N, koji ga sprečava da od oktobra 2002. godine normalno radi na svom radnom mestu u Kosovskoj Mitrovici.

Odlučujući o reviziji Vrhovni sud Srbije je ocenio da u sprovedenom sudskom postupku nije učinjena bitna povreda pravila postupka na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, da pobijane presude sadrže razloge o svim odlučnim činjenicama, koji nisu nejasni i protivrečni, niti o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onog što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava.

Vrhovni sud Srbije je, u obrazloženju osporene presude posebno ocenio da na pravilnost pobojane presude ne utiču navodi revizije da je tužilac dostavio tuženom dokaz o nastupanju privremene sprečenosti za rad 17 januara 2003. godine, odnosno potvrdu Zdravstvenog centra „Studenica“ u Kraljevu, u kojoj je navedeno da je očekivana privremena sprečenost za rad oko deset dana, jer je ova činjenica cenjena u sprovedenom postupku, uz pravilan zaključak suda da nije od uticaja, budući da tužilac nije dostavio drugu medicinsku dokumentaciju kojom bi dokazao da je sa posla od 14. januara 2003. godine, pa nadalje, izostao zbog bolesti.

Ustavni sud nije našao ništa što ukazuje da su postupajući sudovi podnosiocu ustavne žalbe uskratili neku od procesnih garancija pravičnog suđenja ili da su doneli osporene presude bez valjanog obrazloženja, proizvoljno primenjujući materijalno pravo. Po oceni Ustavnog suda osporene presude su zasnovan e na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, postupajući sudovi su obrazložili svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja od strane suda i neprihvatljive primene merodavnog materijalnog prava.

Polazeći od napred date ocene o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da osporenim aktima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na rad iz člana 60. Ustava, zbog toga što je utvrđeno da mu je radni odnos prestao na zakonit način i iz zakonom propisanih razloga.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama, Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1769/08 od 24. februara 2009. godine, Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 20/08 od 19. juna 2008. godine i Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici P. 149/03 od 12. juna 2007. godine, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na rad iz člana 60. Ustava.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je imao u vidu i navod podnosioca ustavne žalbe kojim ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, «sud je bio dužan da reši ovaj spor u roku od 6 meseci», u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici u predmetu P. 149/03, ali je ocenio da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi mogu dovesti u vezu samo sa osporenim aktima. Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ustavnu žalbu ne čini, samu po sebi dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi u ovom delu, pa je žalbu odbacio, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu o zakonitosti otkaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti