Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini potraživanja priznatog u stečajnom postupku, na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7470/2015
29.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Brusa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 357/07 i I. 377/07, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Brusa podneo je Ustavnom sudu, 8. novembra 2013. godine, preko punomoćnika B . T, advokata iz Brusa, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima I. 357/07 i I. 377/07, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete opredeljene rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I. 357/05 od 26. maja 2005. godine i I. 377/05 od 30. maja 2005. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-10217/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 677/14 od 3. februara 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku M. M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 677/14 od 5. novembra 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-7470/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Brusu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „K.“ a.d. iz Brusa, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P1. 477/04 od 20. aprila 2005. godine i P1. 170/05 od 18. aprila 2005. godine, a kojima je obavezan tuženi „K.“ a.d. iz Brusa da tužiocu M. M . na ime neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekama navedenih presuda, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnih i izvršnih postupaka.

Rešenjima Opštinskog suda u Brusu I. 357/05 od 26. maja 2005. godine i I. 377/05 od 30. maja 2005. godine usvojeni su navedeni predlozi za izvršenje.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem St. 693/10 od 16. jula 2010. godine otvorio stečajni postupak nad privrednim društvom „K.“ a.d. iz Brusa.

Zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine usvojena je lista potraživanja poverilaca stečajnog dužnika, između ostalih i M. M, čije je potraživanje priznato u iznosu od 351.347,77 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 677/14 od 3. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku M. M . u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je stavom četvrtim izreke rešenja odbijen zahtev predlagača za isplatu iznosa naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenim rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Brusu I. 357/07 i I. 377/07, uz odbitak isplaćenog dela.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda , Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž gp. 112/15 od 7. maja 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu četvrtom izreke, dok je ukinuo prvostepeno rešenje u stavu petom izreke i odredio da se spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, te odbio zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju I. 357/07 od 26. maja 2005. godine i I. 377/07 od 30. maja 2005. godine u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetima, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 693/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika „K.“ a.d. iz Brusa koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St. 693/10 od 22. oktobra 2010. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnim izvršnim postupcima. Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

6. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti