Odluka Ustavnog suda o povredi izbornog prava zbog blanko ostavke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu izbornog prava podnosilaca. Njihovi mandati odbornika prestali su na osnovu „blanko ostavki“ aktiviranih od strane političke stranke, a u skladu sa odredbama Zakona o lokalnim izborima koje je Ustavni sud kasnije proglasio neustavnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-748/2009
08.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Zlatkovića, Zorana Petrovića i Zorana Pavlovića, svih iz Velike Plane, Stojanča Đorđevića iz Markovca i Slobodana Šulejića iz Krnjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Momčila Zlatkovića, Zorana Petrovića, Zorana Pavlovića, Stojanča Đorđevića i Slobodana Šulejića i utvrđuje da je presudom Okružnog suda u Smederevu Už-21/08 od 8. oktobra 2008. godine povređeno izborno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Upravnom sudu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke izmeni osporeni pojedinačni akt iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Zlatković, Zoran Petrović i Zoran Pavlović, svi iz Velike Plane, Stojanča Đorđević iz Markovca i Slobodan Šulejić iz Krnjeva su 15. maja 2009. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Smederevu Už-21/08 od 8. oktobra 2008. godine, zbog povrede izbornog prava zajemčenog odredbama člana 52. Ustava Republike Srbije.

U ustavnom žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe izabrani za odbornike u Skupštini opštine Velika Plana sa izborne liste "Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić"; da je Dušan Marić, ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, 19. i 20. septembra 2008. godine predao Skupštini opštine Velika Plana „blanko ostavke“ podnosilaca ustavne žalbe, ali da na sednici Skupštine opštine Velika Plana održanoj 6. oktobra 2008. godine te ostavke nisu prihvaćene; da je Dušan Marić 6. oktobra 2008. godine podneo žalbu Okružnom sudu u Smederevu zbog nedonošenja odluke Skupštine opštine Velika Plana o prestanku mandata; da je taj sud doneo osporenu presudu kojom je utvrdio prestanak odborničkog mandata podnosiocima ustavne žalbe; da je osporena presuda nezakonita jer je njome povređeno izborno pravo podnosilaca ustavne žalbe. Predložili su da Ustavni sud poništi presudu Okružnog suda u Smederevu Už-21/08 od 8. oktobra 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:

Skupština opštine Velika Plana na sednici 6. oktobra 2008. godine nije donela odluku o utvrđivanju prestanka mandata odbornicima, između ostalih, podnosiocima ustavne žalbe, zbog podnošenja ostavki koje je u njihovo ime predao Dušan Marić ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke. Imajući to u vidu, Dušan Marić kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke u Skupštini opštine Velika Plana, izjavio je žalbu Okružnom sudu u Smederevu sa predlogom da taj sud utvrdi prestanak mandata podnosiocima ustavne žalbe, odbornicima u Skupštini opštine Velika Plana. Okružni sud u Smederevu je osporenom presudom Už-21/08 od 8. oktobra 2008. godine utvrdio prestanak mandata sa danom 8. oktobrom 2008. godine odbornicima Srpske radikalne stranke u Skupštini opštine Velika Plana, između ostalih, i podnosiocima ustavne žalbe. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je uvidom u ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između podnosioca izborne liste i kandidata za odbornike u Skupštini opštine Velika Plana, overenim od strane suda, a u svemu zaključenim u skladu sa odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima, utvrđeno da su u ovom ugovoru navedena lica svoj mandat odbornika u Skupštini opštine Velika Plana stavila na raspolaganje podnosiocu izborne liste, da su na podnosioca izborne liste preneli pravo da u njihovo ime podnese ostavku na funkciju odbornika i da samostalno odluči da li će i kada podneti ostavku i da ostavku preda predsedniku Skupštine opštine Velika Plana; da su ostavke predate 19. i 20. septembra 2008. godine Skupštini opštine Velika Plana od strane ovlašćenog lica, ali da Skupština opštine Velika Plana o podnetim ostavkama nije odlučila na sednici koja je održana posle podnošenja ovih ostavki; da je stoga Okružni sud odlučio umesto Skupštine opštine Velika Plana, na osnovu člana 49. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, utvrdio prestanak mandata odbornicima.

4. Odredbama člana 52. Ustava, utvrđeno je: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran (stav 1.); da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (stav 2.); da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (stav 3.).

Odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta (stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je Odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (stav 2.).

5. Ustavni sud je, na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine, doneo Odluku IUz broj 52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima bio je uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste mogao da slobodno raspolaže mandatom odbornika, a ^uređen je bio i institut blanko ostavke.

Ustavni sud je ocenio da se navedenim odredbama Zakona, na osnovu kojih podnosilac izborne liste može, raspolažući mandatom odbornika, odlučivati i o dužini trajanja mandata odbornika, odnosno o prestanku mandata odbornika, ograničava ostvareno pravo građanina da bude biran, zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Naime, pravo građanina da bude biran utvrđeno Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, prema shvatanju Ustavnog suda, podrazumeva i pravo na zadržavanje i nesmetano uživanje odborničkog mandata u periodu na koji je odbornik izabran i garantovanu zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima. S obzirom na to da se davanjem ovlašćenja podnosiocu izborne liste da slobodno raspolaže mandatom odbornika, faktički daje ovlašćenje da arbitrerno odlučuje o prestanku odborničkog mandata, Ustavni sud je utvrdio da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa navedenim odredbama Ustava.

Pored toga, institut „blanko ostavke“ iz člana 47. Zakona, na osnovu koga podnosilac blanko ostavke prenosi ovlašćenje za podnošenje ostavke na podnosioca izborne liste, a podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će realizovati ovlašćenje da u ime odbornika podnese ostavku, prema oceni Ustavnog suda, nije u skladu sa osnovnim pravnim principom da izjava volje o ostavci treba da odgovara stvarnoj volji nosioca javne funkcije, niti ustavnom određenju da javna funkcija može prestati na lični zahtev nosioca javne funkcije. Ustavni sud smatra da funkcija odbornika, kao i druga javna funkcija, može uvek prestati voljom njenog nosioca, ali ta volja mora da odgovara stvarnoj volji odbornika u trenutku podnošenja ostavke i da bude slobodno izražena. U situaciji kada stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika i kada podnosilac izborne liste samostalno odlučuje o tome da li će i kada će aktivirati unapred potpisanu „blanko ostavku“, Ustavni sud je našao da takva ostavka ne predstavlja čin slobodne volje odbornika.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporena presuda doneta na osnovu odredbe člana 49. stav 2, a u vezi odredaba člana 47. Zakona o lokalnim izborima, kojima je bio uređen institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, a kojim se moglo predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga je podnosilac izborne liste imao pravo da
slobodno raspolaže mandatom odbornika. Naime, Okružni sud u Smederevu je, odlučujući ožalbi izjavljenoj zbog nedonošenja odluke Skupštine opštine Velika Plana o prestanku mandata odbornika, ovde podnoslaca ustavne žalbe, doneo osporenu presudu kojom je utvrdio prestanak njihovom mandata, sa obrazloženjem da su podnosioci ustavne žalbe zaključenjem ugovora o regulisanju međusobnih odnosa sa podnosiocem izborne liste, preneli na podnosioca izborne liste i pravo da slobodno raspolaže njihovim mandatom odbornika i da samostalno odluči da li će realizovati dobijena ovlašćenja i odredi vreme kada će to učiniti, pa imajući u vidu činjenicu da je ugovor zaključen u skladu sa odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima, to on proizvodi pravno dejstvo i podnosilac izborne liste podnošenjem ostavke u ime odbornika, ovde podnosilaca ustavne žalbe, ostvaruje svoje pravo iz ugovora.

Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je osporeni pojedinačni akt donet u skladu sa tada važećim odredbama Zakona o lokalnim izborima, ali da je ovim aktom povređeno pasivno izborno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbama člana 52. Ustava. Činjenica da su sudovi ili drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja postupali i donosili odluke koje su bile u skladu sa tada važećim zakonom, ne znači da tim odlukama nisu mogla biti povređena ustavna prava onih lica o čijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu je odlučivano. Naime, uređivanjem instituta ugovora koji za predmet ima raspolaganje odborničkim mandatom, zakonodavac je na posredan način izmenio Ustavom opredeljenu prirodu predstavničkog mandata i faktički uveo prikriveni imperativni mandat odbornika, ali ne u odnosu na one koje po Ustavu odbornik predstavlja - koji su ga izabrali i koji su mu poverili mandat, već u odnosu na političku stranku, odnosno drugog ovlašćenog predlagača na čijoj je listi kandidovan za odbornika. Ovo je za posledicu imalo da je ne samo podnosiocima ustavne žalbe, nego i velikom broju drugih lica povređeno pasivno izborno pravo, odnosno pravo da nesmetano uživaju odbornički mandat u periodu na koji su izabrani.

Po oceni Ustavnog suda, sama činjenica da stavljanje na raspolaganje tzv. blanko ostavke može predstavljati uslov da neko bude kandidovan za odbornika, dovodi do zaključka da to nije čin slobodne volje odbornika. Dalje, polazeći od toga da je podnosiocima ustavne žalbe, u suštini, mandat prestao na osnovu odluke podnosioca izborne liste da realizuje svoje pravo iz ugovora, to proizlazi da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pasivno izborno pravo, koje, pored toga što podrazumeva pravo svakog da bude biran, podrazumeva i pravo svakog da zadrži i nesmetano uživa odbornički mandat u periodu na koji je izabran i garantuje mu i zaštitu od samovoljnog oduzimanja, odnosno prestanka mandata stečenog na izborima.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine i doneo Odluku 1Uz broj 52/2008, kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, na koji način je odredbe zakona na osnovu kojih je donet osporeni pojedinačni akt uklonio iz pravnog poretka. Međutim, zaštita ustavnog prava podnosiocima ustavne žalbe ne može se uskratiti samo zbog toga što su odredbe Zakona za koje je utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom prestale da važe danom objavljivanja Odluke Suda u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovo stoga što navedena Odluka Ustavnog suda, upravo suprotno, ukazuje na osnovanost tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe o povredi njihovog Ustavom zajemčenog prava osporenim pojedinačnim aktom. U slučaju da podnosioci nisu ustavnom žalbom osporili akt o prestanku odborničkog mandata, imali bi pravo da, saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, traže od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenom presudom podnosiocima ustavne žalbe povređeno izborno pravo iz člana 52. Ustava. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica prouzrokovanih povredom njihovog Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da ih treba otkloniti na način na koji se otklanjaju posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorom ili zakonom, a to je izmena konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta. Stoga je Upravnom sudu, kao nadležnom organu, naloženo da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke, izmeni osporeni pojedinačni akt kojim je utvrđen prestanak mandata podnosilaca ustavne žalbe, a u skladu sa stavovima Suda izraženim u ovoj odluci. S obzirom na navedeno, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u tački 2. izreke. Isti stav Ustavnog suda izražen je u većem broju predmeta (npr. u odlukama Už-1241/2008 od 23. juna 2011. godine i Už-1371/2008 od 23. juna 2011. godine).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi izbornog prava zbog blanko ostavke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti