Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za dalje trajanje pritvora, zasnovane na opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da postupak nije bio proizvoljan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nedeljka Kukića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nedeljka Kukića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 358/11 od 22. novembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3143/11 od 30. decembra 2011. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nedeljko Kukić iz Zrenjanina podneo je Ustavnom sudu 1. februara 2012. godine, preko punomoćnika Vićentija Darijevića i Bogoljuba Stankova, advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 358/11 od 22. novembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3143/11 od 30. decembra 2011. godine i protiv „radnji Višeg suda u Zrenjaninu“, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje iz člana 27. stav 1, člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu označena prava povređena time što postupajući sudovi nisu svoje pobijane odluke, kao ni prethodne, obrazlagali na način kako bi nesumnjivo objasnili zbog kojih razloga je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru neophodno i jer nisu dali nova opravdanja zbog čega se pritvor produžava, već sve vreme daju ista, stereotipna obrazloženja. Takođe, podnosilac ističe da je „optužnica stupila na pravnu snagu četiri meseca nakon podizanja“ i da još uvek nije održan ni jedan glavni pretres. Istovremeno, podnosilac ističe da mu nije omogućeno da izvrši uvid u sudske spise, iako se pismeno obraćao postupajućem predsedniku sudskog veća, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, naloži ukidanje pritvora i naloži predsedniku sudskog veća Višeg suda u Zrenjaninu da omogući podnosiocu uvid u spise predmeta tog suda K. 93/11.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Zrenjaninu Su. IX-48/2012-2 od 11. aprila 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 93/11, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još 11 optuženih lica, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu Kt. 166/10 od 20. septembra 2011. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. oktobra protiv navedene optužnice izjavio prigovor.

Prema navodima posnosioca, optužnica je stupila na pravnu snagu 17. januara 2012. godine.

Nakon podnošenja ustavne žalbe zakazan je glavni pretres.

Optužnica je podignuta nakon što je sprovedena istraga protiv podnosioca ustavne žalbe i ostalih lica, po zahtevu za sprovođenje i proširenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, zbog više krivičnih dela.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret 17 krivičnih dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, jedno krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i jedno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (1. februar 2012. godine) nalazio u pritvoru 10 meseci i 8 dana računajući od 23. marta 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 110/10 od 6. avgusta 2010. godine.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom istražnog postupka, poslednji put na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon podizanja optužnice, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok, po nalaženju suda, više nije bilo osnova za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pritvor je podnosiocu poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 384/11 od 21. decembra 2011. godine. Viši sud u Zrenjaninu je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pored ostalog, naveo: „da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio ukupno 19 krivičnih dela i to 17 istih i jedno istovrsno krivično delo u periodu od 8. oktobra 2007. do 12. juna 2009. godine, a osnovano je sumnjiv da je tokom marta meseca 2011. godine nalazeći se u pritvoru pokušao da izvrši krivično delo druge vrste“, kao i da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe ranije dva puta osuđivan, te da bi okrivljeni, „imajući u vidu navedene činjenice o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, te činjenice o broju i težini krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da ih je okrivljeni izvršio“, mogao ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi.

Apelacioni sud u Novom Sadu je odlučujući o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe na rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 384/11 od 21. decembra 2011. godine, osporenim rešenjem Kž2. 3143/11 od 30. decembra 2011. godine, istu odbio kao neosnovanu, navodeći da je pravilno prvostepeni sud okrivljenom ovde podnosiocu, produžio pritvor u skladu sa odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opavdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Budući da je podnosilac ustavne žalbe osporio rešenja o produženju pritvora koja su sukcesivno donošena u istom krivičnom postupku, Ustavni sud je prilikom ocene postojanja označene povrede prava pošao od poslednjeg donetog rešenja – osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 3143/11 od 30. decembra 2011. godine. Navedenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 384/11 od 21. decembra 2011. godine kojim je pritvor prema podnosiocu produžen. Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe osnovano produžiti na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Kao što je rečeno, odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju, pored ostalog, da će ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenom rešenju u potpunosti prihvata navode i razloge iz obrazloženja prvostepenog rešenja Višeg suda u Zrenjaninu, u kojem je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio ukupno 19 krivičnih dela i to 17 istih i jedno istovrsno krivično delo u periodu od 8. oktobra 2007. do 12. juna 2009. godine, kao i da postoji osnovana sumnja da je tokom marta meseca 2011. godine nalazeći se u pritvoru pokušao da izvrši krivično delo druge vrste, da je ranije dva puta osuđivan, te da ove okolnosti zbirno predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi podnosilac, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti izvršenje krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Novom Sadu osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da je nadležni sud postupio u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Apelacioni sud u Novom Sadu je svoju odluku argumentovano obrazložio, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivična dela koja su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja. Imajući u vidu izneto, Sud je navode podnosioca da nadležni sudovi nisu „nesumnjivo objasnili zbog kojih razloga je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe neophodno“ ocenio neosnovanim.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Zrenjaninu veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih (12 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese meritornu odluku. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca je trajao jednu godinu i šest meseci, a pritvor 10 meseci, za koje vreme je sprovedena istraga po zahtevu nadležnog tužioca za sprovođenje i proširenje istrage, tokom koje su saslušavani okrivljeni (osim trojice okrivljenih koji su se nalazili u bekstvu i u odnosu na koje je tužilac u optužnici predložio da im se sudi u odsustvu), ispitivani brojni svedoci i obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, odlučivano je o brojnim prigovorima protiv optužnice, nakon čega je optužnica stupila na pravnu snagu i zakazan je glavni pretres. U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Ustavnu sud nalazi da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću. Istovremeno, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je nadležni sud odlučujući o pritvoru nakon podizanja optužnice, pritvor produžio na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, a da je utvrdio da je prestao zakonski osnov za dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru na osnovu pritvorskog razloga iz tačke 2) istog člana, što po oceni Suda, upravo ukazuje da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom pristupali odlučivanju o pritvoru prema podnosiocu ustavne žalbe, odnosno da je osnovanost njegovog daljeg zadržavanja u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana. Stoga ni navod podnosioca ustavne žalbe da se razlozi kojima se obrazlaže produženje pritvora u osporenim rešenjima ponavljaju i da se ne elaboriraju novi razlozi i okolnosti koji bi upućivali da je produženje pritvora neophodno, u konkretnom slučaju, nije od značaja za drugačiju odluku Suda.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporenu radnju Višeg suda u Zrenjaninu ističe povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je podnosiocu onemogućen uvid u sudske spise, što mu je neophodno „radi pripreme odbrane i upoznavanja sa činjenicama i dokazima koje mu se stavljaju na teret“, Ustavni sud je iz odgovora Višeg suda u Zrenjaninu Su IX-48/2012-2 od 11. aprila 2012. godine utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno da izvrši uvid u spise predmeta, o čemu postoji naredba tog suda Okružnom zatvoru u Zrenjaninu, kao i da je, kako podnosiocu, tako i njegovim braniocima, omogućeno fotokopiranje dokumentacije iz spisa, što je u više navrata predsednik veća odobravao. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da su ovakvi navodi ustavne žalbe očigledno neosnovani.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tač. 1) i 2), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti