Odgovornost države za nenaplaćena potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne štete u visini njihovih potraživanja i nematerijalne štete zbog dužine postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 385/17 od 14. jula 2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 385/17 od 14. jula 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnositeljke ustavne žalbe, advokata B. L . V , od 22. maja 2017. godine, izjavljen oj protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Aranđelovca izjavila je Ustavnom sudu, 30. avgusta 2017. godine, preko punomoćnika B. L . V , advokata iz Aranđelovca, ustavnu žalbu protiv presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 385/17 od 14. jula 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, je navedeno: da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje jer je odbačena kao nedozvoljena njena žalba koju je izjavila protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine, kojom je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti, i koja joj je, kao i ostalim saoptuženim licima, dostavljena sa poukom o pravu na izjavljivanje redovnog pravnog leka, što je ona i učinila.

Predloženo je da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen e presude, dokumentac iju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 89/17 od 2. marta 2017. godine, usvajanjem žalbe okrivljenog A.R. i po službenoj dužnosti, na osnovu člana 454. Zakonika o krivičnom postupku, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 85/15 od 29. novembra 2016. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom krivičnom postupku, nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 85/15 od 29. novembra 2016. godine, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Kt. 1109/12 od 8. januara 2013. godine, precizirano m podneskom Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu Kto. 653/14 od 6. maja 2015. godine i 31. maja 2016. godine i na glavnom pretresu 7. septembra 2016. godine doneta je o sporena presud a Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine, kojom je optužena R.T. oglašena je krivom da je izvršila krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti u produženom trajanju iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika ; optužena G.M. oglašena je krivom da je izvršila jedno krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; optužena S. V, ovde podnositeljka ustavne žalbe, oglašena je krivom da je izvršila krivično delo neosnovano dobija nje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i optuženi A.R. oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Navedenom presudom podnositeljka ustavne žalbe je, kao i optuženi G.M. i A.R, osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, dok je optužena R.T. osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara. Presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine dostavljena je, pored ostalih, i podnositeljki ustavne žalbe i njenom braniocu sa poukom o pravnom leku, da može, u roku od osam dana od dana prijema presude, izjaviti žalbu Višem sudu u Kragujevcu, a preko tog suda.

Osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 385/17 od 14. jula 2017. godine žalba branioca okrivlj ene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, odbačena je kao nedozvoljena, sa obrazloženjem da je izjavljena protiv pravnosnažne presude, jer je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenu S. V, ovde podnositeljku ustavne žalbe, postala pravnosnažna 23. decembra 2016. godine, s obzirom na to da je okrivljena S . V . nije izjavljivala žalbu protiv presude K. 85/15 od 29. novembra 2016. godine, a primila ju je 14. decembra 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbama člana 454. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr .), (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da a ko drugostepeni sud povodom bilo čije žalbe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuženog od koristi i za saoptuženog koji nije izjavio žalbu ili je nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji (člana 454.); da će se žalba odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog roka (član 456. stav 1.); da će se žalba odbaciti rešenjem kao nedozvoljena ako se utvrdi da je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe ili lice koje se odreklo od žalbe ili ako se utvrdi odustanak od žalbe ili da je posle odustanka ponovo izjavljena žalba ili ako žalba po zakonu nije dozvoljena (član 456. stav 2.); da će se žalba odbaciti rešenjem kao neuredna ako je nečitka ili nepotpuna (član 436. st. 2. do 4.) (član 456. stav 3.).

Odredbama člana 436. ZKP propisano je : da ako je žalbu izjavio optuženi ili drugo lice iz člana 433. stav 2. ovog zakonika, a optuženi nema branioca ili ako je žalbu izjavio oštećeni koji nema punomoćnika, a žalba je nečitka ili nije sastavljena u skladu sa članom 435. ovog zakonika, prvostepeni sud će naložiti žaliocu da u roku od tri dana uredi žalbu ili da je dopuni pismenim podneskom (stav 1.); da ako žalilac ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana, sud će odbaciti kao neurednu žalbu koja je nečitka ili koja ne sadrži elemente iz člana 435. tač. 3) do 5) ovog zakonika, a žalbu koja ne sadrži elemente iz člana 435. tačka 1) ovog zakonika odbaciće samo ako se ne može utvrditi na koju presudu se odnosi , da će žalbu izjavljenu u korist optuženog sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi (stav 2. ); da ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika, a žalba je nečitka ili ne sadrži elemente iz člana 435. ovog zakonika, sud će odbaciti žalbu kao neurednu, da će žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi (stav 3.); da se u žalbi mogu iznositi činjenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi čije izvođenje je prvostepeni sud odbio (član 395. stav 4.), ali je žalilac dužan da navede razloge zašto ih ranije nije izneo, pri čemu je žalilac dužan da navede dokaze kojima bi se iznete činjenice imale dokazati, a pozivajući se na predložene dokaze, dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza želi da dokaže (stav 4).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ukazuje na povredu prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, smatrajući da je Viši sud u Kragujevcu neosnovano ocenio da nije dozvoljena žalba koju je ona izjavila protiv osporene presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine. Ustavni sud, na ovom mestu ukazuje na to da je i Evropski sud za ljudska prava konstatovao da je „nezamislivo da član 6. stav 1. detaljno opiše procesne garancije koje stoje na raspolaganju strankama u postupku, a da prvo ne zaštiti ono što stvarno omogućava korist od tih garancija, to jest pristup sudu, te da pravičnost, javnost i ekspeditivnost sudskog postupka nemaju nikakvu vrednost ako samog sudskog postupka uopšte nema“ (v ideti: presudu Evropskog suda za ljudska prava, Velikog veća, Golder protiv Ujedinjenog kraljevstva, broj predstavke 4451/70, od 21. februar 1975, stav 35 .). Međutim, pravo na pristup sudu nije apsolutno pravo. Njegova priroda iziskuje da bude uređeno zakonom, kojim se mogu ustanoviti i određena ograničenja u pogledu njegovog uživanja. Neka od tih ograničenja predviđena su i odredbom 456. ZKP .

Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-2416/2010 od 5. decembra 2012. godine zauzeo stanovište da se pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, po pravilu vezuje za prvostepene sudove, dok je pravo na pristup žalbenom sudu ili sudu koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima obezbeđeno garantovanjem prava na pravni lek iz člana 36. stav 2. Ustava. Međutim, polazeći od toga da podnositeljka ustavne žalbe ukazuje na proizvoljnu i arbitrernu primenu merodavnog prava prilikom ocene dozvoljenosti njene žalbe, Ustavni sud je, izuzetno, u konkretnom predmetu, navode ustavne žalbe cenio u odnosu na sadržinu prava na pristup drugostepenom sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koje je ustavnom žalbom istaknuto.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 385/17 od 14. jula 2017. godine odbačena kao nedozvoljena žalba koju je podnositeljka ustavne žalbe, preko branioca, izjavila protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine, kojom je ona oglašena krivom da je izvršila krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđena na no včanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, a koja joj je dostavljena sa poukom o pravnom leku da protiv te presude može izjaviti žalbu Višem sudu u Kragujevcu, u roku od osam dana od dana prijema. Ustavni sud je nadalje utvrdio da su osporene presude donete u ponovnom krivičnom postupku, nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 85/15 od 29. novembra 2016. godine, kao i da iz presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 89/17 od 2. marta 2017. godine proizlazi da je navedena prvostepena presuda ukinuta usvajanjem žalbe okrivljenog A.R. i po službenoj dužnosti, na osnovu člana 454. Zakonika o krivičnom postupku, bez konstatacije da je ta prvostepena presuda u bilo kom delu stekla svojstvo pravnosnažnosti (iako u obrazloženju navedene drugostepene presude nema ni konstatacije da se primena člana 454. Zakonika o krivičnom postupku odnosi i na podnositeljku ustavne žalbe) .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je našao da ocena Višeg suda u Kragujevcu u osporenoj drugostepenoj presudi o nedozvoljenosti žalbe podnositeljke ustavne žalbe izjavljene protiv presude donete u ponovno sprovedenom krivičnom postupku prema svim prvobitno optuženim licima, a kojom je i podnositeljka ustavne žalbe oglašena krivom i poučena o pravu na žalbu , sa obrazloženjem da je u odnosu na nju prvobitno doneta prvostepena presuda postala pravnosnažna, jer protiv nje nije izjavljivala žalbu, u okolnostima konkretnog slučaja, nije zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona, pri čemu je takva primena zakona bila na štetu podnositeljke, a što je za posledicu imalo povredu garancija sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1. 358/17 od 14. jula 2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , dok je u tački 2. izreke poništio navedenu presudu i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K. 60/17 od 3. maja 2017. godine.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.