Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, smatrajući ga nedozvoljenim jer je predmet ustupljen javnom izvršitelju. Ustavni sud je poništio ovu odluku kao ustavnopravno neprihvatljivu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 20 24. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 873058/10.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev R. K . za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 2 8. maja 2021. godine, preko punomoćnika B. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu, koje je doneto na osnovu člana 18. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), usvojena je žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, a zatim je odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog sud a u Beogradu u predmetu Iv. 873058/10.

Predloženo je da Ustavn i sud utvrdi da su osporenim aktom podnosiocu povre đena označen a prava i naloži ponovno odlučivanje o prigovoru radi ubrzavanja postupka, kao i da podnosiocu utvrdi pravo na naknad u nematerijaln e štet e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. februara 2021. godine, u svojstvu predlagača, podne o Prvom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se tada vodio pred navedenim sudom u predmetu I v. 873058/10. U prigovoru je, pored ostalog, navedeno: da je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet nekadašnjem Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 10. marta 2009. godine; da predlog za izvršenje još uvek nije dostavljen predlagaču, koji u postupku ima svojstvo izvršnog dužnika; da za sve to vreme teče zatezna kamata, čime se predlagaču nanosi enormna šteta.

Prvi osnovni sud u Beogradu nije odlučio o prigovoru u roku iz člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je predlagač izjavio žalbu.

Postupajući po žalbi predlagača, Viši sud u Beogradu je doneo osporen o rešenje Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine, kojim je žalbu usvojio i prigovor radi ubrzavanja postupka odbacio kao nedozvoljen . U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je uvidom u AVP sistem Prvog osnovnog suda u Beogradu utvr đeno da je predlog za izvršenje u osporenom izvršnom postupku podnet 10. marta 2009. godine, ali da je zaključkom od 29. marta 2021. godine određeno da će se postupak izvršenja nastaviti pred javnim izvršiteljem; da stoga ne postoji pravni interes predlagača da traži ubrzavanje predmetnog izvršnog postupka, iz kog razloga je prigovor odbačen, u smislu odredbe člana 8. stav 2. u vezi sa članom 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.); da a ko je žalba podneta zato što predsednik suda nije odlučio o prigovoru, pri donošenju rešenja kojim odlučuje o prigovoru predsednik neposredno višeg suda ima ista prava i obaveze kao predsednik suda kome je podnet prigovor (čl. 8-11) (član 18. stav 4.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 873058/10, sa obrazloženjem da je predmet u međuvremenu, tačnije zaključkom od 29. marta 2021. godine, ustupljen javn om izvršitelju, čime se postupak pred sudom smatra okončanim, u smislu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju, da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzavanje izvršnog postupka čije je sprovođenje nastavljeno pred javnim izvršiteljem, odnosno, da predlagač koji traži ubrzavanje takvog postupka nema za to pravni interes .

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine podnosiocu ustavne ža lbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 278/21 od 10. maja 2021. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 873058/10, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava iz člana 36. Ustava.

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti