Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust suda da u dugotrajnom stečajnom postupku nad društvenim preduzećem u celini namiri priznata potraživanja podnosilaca predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, garantovanog članom 58. Ustava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7487/2017
21.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama P. C, Lj. C, S. R, B. M. i D. B, svih iz Leskovca, i S. J. iz Donje Jajine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe P. C, Lj. C, S. R, B. M, D. B. i S. J. i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa priznatih potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. R. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 814/16 od 29. septembra 2016. godine, kao i ustavna žalba D. B. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 815/16 od 29. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. C. i druga lica navedena u uvodu i tač. 1. i 3. izreke podneli su Ustavnom sudu, 28. februara, 1. i 3. marta 2014. godine, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnim žalbama bio je formiran predmet Už- 1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je, po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, dopisom 29. avgusta 2017. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosilaca ustavnih žalbi, kao i o zahtevima za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-7487/2017.

S. R. podnela je, 18. januara 2017. godine, novu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 814/16 od 29. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava. Podnositeljka je osporila navedena rešenja, zbog toga što je odbijen njen zahtev da joj se dosudi pravična naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Po toj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-541/2017.

D. B. podnela je, 28. avgusta 2017. godine, preko punomoćnika T. S, novu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 815/16 od 29. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Podnositeljka je osporila navedeno rešenja, zbog toga što je odbijen njen zahtev da joj se dosudi pravična naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Po toj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-1379/2017.

Radi donošenja jedinstvene odluke po ustavnim žalbama svih podnosilaca o čijem je pravu na suđenje u razumnom roku odlučivao Privredni apelacioni sud rešenjem R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine, Ustavni sud je postupke u predmetima Už-541/2017 i Už-1379/2017 spojio sa postupkom u predmetu Už-7487/2017, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi prijavili su svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem tada Trgovinskog suda u Leskovcu 14. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „I.“ iz Leskovca. Podnosioci su svrstani u četvrti isplatni red i samo delimično su namirili svoja potraživanja.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagačima P. C, Lj. C. i B. M. nije dosuđena pravična naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; u stavu četvrtom izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača S. J, D. B. i S. R. da im se dosudi pravična naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Protiv navedenog rešenja podnosioci su izjavili žalbe. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, saglasno odredbama 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova, cilj zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje sudskog postupka, a ne dosuđenje pravične naknade, što je samo ovlašćenje sudova, a ne i obaveza; da je samo utvrđivanje povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku i nalaganje nadležnom sudu da okonča postupak dovoljna satisfakcija za predlagače.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjima Rž.gp. 814/16 i Rž.gp. 815/16, oba od 29. septembra 2016. godine, kao i rešenjem Rž.gp. 832/16 od 3. novembra 2016. godine odbio žalbe predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine. U obrazloženjima osporenih rešenja Rž.gp. 814/16 i Rž.gp. 815/16 je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud dao valjane razloge zbog kojih je odbijen zahtev predlagača S. R. i D. B. da im se dosudi pravična naknada zbog utvrđene povrede prava, a koje u svemu prihvata i ovaj sud, imajući u vidu da je osnovna svrha ovog pravnog sredstva ubrzanje postupka, a da je dosuđenje naknade samo mogućnost suda, a ne i obaveza.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavnih žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u osnovni tekst Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10 i 31/11 - dr. zakon, 78/11 - dr. zakon i 101/11) posle člana 8. dodati su čl. 8a - 8v, kojima je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 8b stav 1.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Razmatrajući ustavne žalbe podnosilaca, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri u celini potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosilaca ustavnih žalbi, a protiv dužnika DP „I.“ iz Leskovca, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosiilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući ustavne žalbe podnositeljki S. R. i D. B, kojima su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 171/15 od 7. aprila 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 814/16 i Rž. gp. 815/16, oba od 29. septembra 2016. godine, Ustavni sud, najpre, konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledna proizvoljna ili arbitrerna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, kojom je potvrdio prvostepeno rešenje u delu kojim je odbijen zahtev podnositeljki ustavne žalbe, kao predlagača, da im se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Naime, citiranim odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnositeljki ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već one nezadovoljne ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog rešenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe podnositeljki S. R. i D. B, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je rešio kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti