Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne ocene dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer su poreski organi i Upravni sud proizvoljno ocenili dokaze prilikom utvrđivanja poreske obaveze. Sud je poništio presudu Upravnog suda i naložio donošenje nove odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-749/2011
27.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Gaj inženjering i opremanje“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Gaj – inženjering i opremanje“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd - 1 broj 413-08/P-946-2 od 1. jula 2008. godine, rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 413-403/2008-IV-02 od 14. novembra 2008. godine i presudom Upravnog suda U. 6558/10 od 24. decembra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, z ajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 19148/10 od 17. decembra 2010. godine i određuje se da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjavljenoj p rotiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 413-403/2008- IV-02 od 14. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „Gaj – inženjering i opremanje“ d.o.o. iz Beograda podnelo je 17. februara 2011. godine, preko punomoćnika Bože Prelevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i „prava na jednakost“. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je nadležni poreski organ podnosiocu utvrdio obavez u na ime poreza na prenos apsolutnih prava za promet gradskog građevinskog zemljišta u površini od 6400 m2; da je podnosilac nadležnim poreskim organima i Upravnom sudu dostavljao brojne dokaze iz kojih proizlazi da podnosilac ima pravo korišćenja na zemljištu površine 4800 m2, a ne 6400 m2, ali da to sve nije bilo dovoljno da se pravilno utvrdi površina zemljišta na osnovu koje je vršen obračun poreske obaveze. Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu nisu dostavljeni akti na koje se u obrazloženju osporene presude pozvao Upravni sud i da nije bila omogućena javna rasprava u upravnom sporu. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, navedenom nepravičnošću u postupanju ugroženo je i pravo na jednakost, „odnosno na isto postupanje u istim stvarima, jer je podnosiocu utvrđen porez u višem iznosu nego svim drugim u istoj poziciji“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd - 1 broj 413-08/P-946-2 od 1. jula 2008. godine utv rđen je porez na prenos apsolutnih prava preduzeću „Gaj – inženjering i opremanje“ d.o.o iz Beograda (ovde podnosilac ustavne žalbe ) na građevinskom zemljištu u Novom Beogradu, Tošin Bunar 167 u iznosu od 10.540.728 dinara, „po ugovor u overeno m 19. jula 2002. godine Ov. broj 463-1313/02-IO “. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u postupku utvrđivanja poreske osnovice ta filijala ocenila da je ugovorena cena od nula dinara niža od tržišne vrednosti, pa je ista utvrđena u iznosu od 65.879,00 dinara/m2, što znači, s obzirom na površinu nepokretnosti od 6.400 m2, da je ukupna vrednost nepokretnosti 1.629.120 dinara. Dalje je navedeno da je na utvrđenu poresku osnovicu , primenom poreske stope od 2,5%, shodno odredbi člana 30. Zakona o porezima na imovinu, utvrđen porez na prenos apsolutnih prava u iznosu označenom u izreci rešenja.

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 413-403/2008-IV-02 od 14. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja, pored ostalog, naveo da je pravni osnov za utvrđivanje predmetnog poreza na prenos apsolutnih prava rešenje Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO, koje je postalo pravosnažno 19. jula 2002. godine , a „kojim je preduzeću „Golda“ d.o.o. iz Beograda , preduzeću „Holding Gaj“ d.p. iz Beograda i preduzeć u „Gaj – inženjering i opremanje“ d.o.o iz Beograda dodeljeno na sukorišćenje“, nakon javnog nadmetanja, gradsko građevinsko zemljište – kompleks z emljišta površine 1,92ha na katastarskim parcelama 489/58,489/74,489/75,489/76,489/158,489/159,489/160,489/161,489/162,489/163,489/164,1124/2,1128/2 i 2326/4 , sve u KO Novi Beograd. Drugostepeni organ je dalje naveo: da je u dispozitivu navedenog rešenja Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda označeno da je „predmetno zemljište bilo dodeljeno žaliocu (ovde podnosilac ustavne žalbe) rešenjem Skupštine grada Beograda broj 463-225/95 od 13 . jula 1995. godine, rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-41 9/02- IO od 15. marta 2002. godine i zaključkom o ispravci greške“, da su investitori dali pismenu izjavu o prihvatanju svih uslova oglasa o javnom nadmetanju, te da je uređen način plaćanja naknade za uređenje zemljišta. Drugostepeni organ je, pola zeći od navedenog, ocenio: da je predmet prometa u konkretnom slučaju pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta koje je kao osnov za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava propisano odredbom člana 23. stav 1. tačka 5. Zakona o porezima na imovinu ( „Službeni glasnik R S“, broj 26/01, 80/02, 135/04 i 61/07) , kojom je propisano da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu prava korišć enja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine; da je predmetno zemljište dodeljeno podnosiocu uz naknadu koju u konkretnom slučaju čini naknada za uređenje građevinskog zemljišta i da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je ožalbenim rešenjem utvrdio porez na prenos aspoltunih prava po tom osnovu; da je ukupna površina zemljišta 1,92ha i da rešenjem nije određeno da se sukorisnicima dodeljuju različite površine , a da su oni su kao sukorisnici na jednakim delovima bili upisani i u katastru zemljišta, „kako to proizilazi iz dokaza u spisima predmeta i što nije sporno“; da je pravilno prvostepeni organ utvrdio da je svaki od sukorisnika stekao pravo korišćenja na jednakim delovima dodeljenog zemljišta i utvrdio podnosiocu poresku obavezu na 1/3 idealno g dela ukupne površine što iznosi 6.400 m2. Drugostepeni organ je oceni o neosnovanim navode žalbe kojima je ukazano na to da je pogrešno utvr đena površin a građevinskog zemljišta koje je dodeljeno podnosiocu , nalazeći da iz aneksa IV ugovora zaključenog sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda , na koji se podnosilac poziva, proizilazi da njime nije određena površina zemljišta koja se dodeljuje podnosiocu, već način plaćanja naknade za uređenje dodeljenog građevinskog zemljišta .

Osporenom presudom Upravnog suda U. 6558/10 od 24. decembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporavao zakonitost rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 413-403/2008-IV-02 od 14. novembra 2008. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude ocenio da je tuženi organ pravilno odlučio kada je odbio žalbu podnosio ca, nalazeći da je pravilno utvrđen porez na prenos apsolutnih prava za promet zemljišta označenog u dispozitivu prvostepenog rešenja, u skladu sa odredbom člana 23. stav l. tačka 5 ) Zakona o porezima na imovinu. Dalje je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi: da je rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02 -IO, koje je postalo pravosnažno 19. jula 2002. godine, preduzeću „Golda“ d.o.o. iz Beograda, preduzeću „ Holding Gaj“ d.p. iz Beograda i preduzeć u „Gaj – inženjering i opremanje“ d.o.o iz Beograda dodeljeno zemljište na sukorišćenje, nakon javnog nadmetanja, uz naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, s tim da su sukorisnici na jednakim delovima, kako su i bili upisani u katastru zemljišta; da je Komisija za procenu nepokretnosti Poreske uprave – Filijala 1 Novi Beograd, zapisnikom od 28 . maja 2008. godine ut vrdila tržišnu vrednost navedene nepokretnosti, na osnovu podataka o pravosnažnim vrednostima zemljišta na istoj lokaciji, koji dokazi su predočeni i punomoćniku podnosioca; da je na pravilno utvrđenu poresku osnovicu pravilno utvrđen porez na prenos apsolutnih prava u iznosu navedenom u dispozitivu prvostepenog rešenja; da je taj s ud ocenio navode podnosioca, ali je našao da isti ne dovode u sumnju zakonitost osnorenog rešenja i da su već pravilno ocenjeni o d strane tuženog organa u osporenom rešenju, iz kojih razloga ih sud nije posebno obrazlagao. Ušravni sud je, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređe n zakon na štetu tužioca, odlučio kao u dispozitivu osporene presud e, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakon a o upravnim sporovima.

Rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO od 5. jula 2002. godine u stavu 1. je, pored ostalog, određeno: da se preduzeću „GOLDA“ d.o.o. iz Beograda i podnosiocu ustavne žalbe dodeljuje na sukorišćenje građevinsko zemljište – kompleks zemljišta površine 1,92 ha, koje je prethodno dodeljeno preduzeću Holding «Gaj» d.p. iz Beograda; da je na predmetnom kompleksu građevinskog zemljišta planirana izgradnja tri objekta (A-A1 , B-B1 i V-V 1), ukupne površine 6.600m2, od kojih je za podnosioc a ustavne žalbe kao sukorisnik a planiran objek at B -B1; da će Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i sukorisnici zemljišta zaključiti ugovor o davanju građevinskog zemljišta iz stava 1. ovog rešenja, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, kao konačnog. U obrazloženju navedenog rešenja je ocenjeno da su sukorisnici preduzeće „GOLDA“ d.o.o. iz Beograda i podnosilac ustavne žalbe ispunili uslove za dodelu predmetnog zemljišta na sukorišćenje, te da je podosilac ustavne žalbe u celosti platio naknadu za uređivanje zemljišta 27. septembra 2001. godine.

Aneksom IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine, koji je zaključen 6. septembra 2002. godine između Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, preduzeća Holding «Gaj» d.p. iz Beograda (dalje u tekstu ugovora : korisnik) i podnosioca ustavne žalbe (dalje u tekstu ugovora : sukorisnik), određeno je da je predmet tog ugovora davanje na sukorišćenje gradskog građevinskog zemljišta za izgradnju radno-proizvodnog i pratećeg poslovno-administrativnog prostora u objektima u bloku 65 u Novom Beogradu i regulisanje naknade za objekte B i B1. U članu 2. aneksa ugovora navedeno je da ovim ugovorom Direkcija daje na sukorišćenje gradsko građevinsko zemljište, objekat „B-B1“ u bloku 65, na delovima katastarskih parcela br. 489/76, 489/162, 489/161, 489/58, 489/74,489/75, 489/160 i 2326/4, sve u KO Novi Beograd, sukorisniku podnosiocu ustavne žalbe na pripadajućoj površini kompleksa od 4.800 m2, pri čemu će se tačna veličina kompleksa definisati nakon formiranja kompleksa od strane Republičkog geodetskog zavoda. U članu 5. aneksa ugovora konstatuje se koji iznos na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta je isplatio sukorisnik .

Aktom Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Novi Beograd broj 413-08/II-947 od 25. jula 2008. godine konstatovano je da po ugovoru o fizičkoj deobi i razvrgnuću imovinske zajednice broj Ov. 10475/08 od 31. marta 2008. godine, u kome su ugovorne strane preduzeće „GOLDA“ d.o.o. iz Beograda , Holding «Gaj» d.p. iz Beograda i podnosilac ustavne žalbe, ne postoji obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava za podnosioca ustavne žalbe prema čl . 23. i 24. Zakona o porezima na imovinu, za nepokretnost-zemljište koje se nalazi u Novom Beogradu, Tošin Bunar 167.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

S obzirom na to da se odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , po svojoj suštini, ne razlikuju od odredaba člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je istaknutu povred u prava cenio u odnosu na odredbe Ustava .

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 5)) Z akona o porezima na imovinu („ Službeni glasnik RS “, broj 26/01), u tekstu koji je važio u vreme sticanja prava sukorišćenja na predmetnom građevinskom zemljištu, bilo je propisano da se p orez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu trajnog prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta koji vrši opština fizičkom ili pravnom licu radi izgradnje objekta.

Odredbama Z akona o porezima na imovinu („ Službeni glasnik RS “, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04 i 61/07), u tekstu koji je važio u trenutku utvrđivanja predmetne poreske obaveze, bilo je propisano: da u slučaju iz člana 23. stav 1. tač. 5) ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ (član 27. stav 4.); da poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava (član 29. stav 1.).

Odredbama člana 24. Zakona o građevinskom zemljištu („ Službeni glasnik RS “, br. 44/95, 16/97 i 23/ 01), koji je bio na snazi u vreme nastanka predmetne poreske obaveze, bilo je propisano da se o davanju na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta u državnoj svojini zaključuje ugovor između opštine, odnosno preduzeća ili druge organizacije koja obavlja poslove u vezi sa uređivanjem, korišćenjem i zaštitom građevinskog zemljišta i lica kome se zemljište daje na korišćenje, u roku od 30 dana od donošenja odluke o dodeli zemljišta (stav 1.); da u govor iz stava 1. ovog člana sadrži naročito podatke o građevinskoj parceli, o nameni i veličini objekta, visinu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, rok i način plaćanja te naknade (stav 2.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je prilikom utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu prometa građevinskog zemljišta uzeta u obzir veća površina zemljišta od one koja mu je dodeljena na korišćenje, jer iz aneksa IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine proizlazi da podnosilac ima pravo korišćenja na zemljištu površine 4800 m2, a ne 6400 m2.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska.

Ustavni sud najpre konstatuje da je d rugostepeni organ u osporenom rešenju ocenio da je rešenje Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO od 5. jula 2002. godine osnov za utvrđivanje obaveze podnosioca ustavne žalbe na ime poreza na prenos apsolutnih prava i da aneks om IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine, koji je podnosilac zaključio 6. septembra 2002. godine sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda , ni je određena površina zemljišta koja se dodeljuje podnosiocu, već način plaćanja naknade za uređenje dodeljenog građevinskog zemljišta. Imajući u vidu da je Upravni sud prihvatio navedene razloge drugostepenog organa koji su bili odlučujući za utvrđivanje poreske obaveze u spornom iznosu, Ustavni sud je ocenio da obrazloženja osporenih akata ne ispunjavaju zahteve pravičnosti, jer su upravni organi i sud proizvoljno cenili izvedene dokaze, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je, naime, utvrdio da je rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO od 5. jula 2002. godine podnosiocu ustavne žalbe, kao jednom od sukorisnika, dodeljeno na sukorišćenje građevinsko zemljište – kompleks zemljišta površine 1,92 ha, na kome je planirana izgradnja tri objekta, od kojih je podnosilac investitor objekta sa oznakom „ B-B1“ i da je određeno da će Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i sukorisnici zemljišta zaključiti ugovor o davanju građevinskog zemljišta na korišćenje. Ustavni sud je dalje utvrdio da je na osnovu navedenog rešenja 6. septembra 2002. godine zaključen aneks IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine, kojim je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda podnosiocu ustavne žalbe dala na sukorišćenje gradsko građevinsko zemljišt e za izgradnju objekta „B-B1“ u bloku 65 u Novom Beogradu, na površini kompleksa zemljišta od 4.800 m2, a navedenim aneksom ugovora re gulisana je i naknada za objekat „B-B1“.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbe člana 24. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o građevinskom zemljištu, Ustavni sud je ocenio da je rešenje Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO od 5. jula 2002. godine o dodeli građevinskog zemljišta služilo kao osnov za zaključenje ugovora o davanju na korišćenje građevinskog zemljišta između podnosioca ustavne žalbe i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, koja je obavljala poslove u vezi sa uređivanjem, korišćenjem i zaštitom građevinskog zemljišta. S obzirom na to da aneks IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine, zaključen 6. septembra 2002. godine, sadrži podatke o katastarskim parcelama koj e se daju na sukorišćenje podnosiocu ustavne žalbe, podatke o nameni i veličini objekta „B-B1“ i visinu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, Ustavni sud je ocenio proizvoljnim zaključak drugostepenog organa da je predmetna poreska obaveza nastala pravnosnažnošću rešenja Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda broj 463-1313/02-IO od 5. jula 2002. godine i da se aneksom IV uz ugovor broj 661/19 od 27. maja 1980. godine uređuje samo plaćanje naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.

S obzirom na izloženo, U stavni sud je ocenio da su razlozi drugostepenog organa u osporenom rešenju i Upravnog suda u osporenoj presudi za primenu merodavnih odredaba Z akona o porezima na imovinu („ Službeni glasnik RS “, broj 26/01), zasnovani na proizvoljnoj ocen i dokaza koji su bili od značaja za utvrđivanje poreske obaveze podnosioca ustavne žalbe . Nalazeći da takva obrazloženja osporenih akata ne zadovoljavaju zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da su posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava takve prirode, da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 19148/10 od 17. decembra 2010. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 413-403/2008-IV-02 od 14. novembra 2008. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Budući da je usvojio ustavnu žalbu zbog istaknute povrede prava na pravično suđenje i naložio nadležnom sudu da ponovi postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nije razmatrao ostale navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na povrede prava podnosioca.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne ocene dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti