Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 28 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko 28 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog značajne neaktivnosti i propusta prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7491/2012
11.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Srećkovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. februara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrivoja Srećkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2099/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrivoje Srećković iz Kragujevca podneo je 25. septembra 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2099/03.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje na okolnosti koje su, po njegovom mišljenju dovele do toga da predmetni parnični postupak traje preko 26 godina, zbog čega smatra da mu je povređeno navedeno pravo. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Višeg suda u Kragujevcu P. 33/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2099/03), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Dobrivoje Srećković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 20. februara 1986. godine tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tuženog Fudbalskog kluba "Budućnost" iz Titograda, radi naknade materijalne i nematerijalne štete.

Do donošenja prve prvostepene presude P. 2099/03 od 28. aprila 2006. godine, od ukupno zakazanih 86 ročišta, 70 nije održano, od čega 35 zbog nedostatka dokaza o pozivanju tuženog. Iz pomenutog razloga, u periodu od juna 2001. do maja 2003. godine, od ukupno 19 zakazanih ročišta održano je samo jedno, nakon čega je sud prvi put dostavljanje poziva tuženom izvršio zamolnim putem. Pored navedenog razloga, 13 ročišta nije održano na molbu tužioca, odnosno njegovog punomoćnika, sedam zbog nedolaska sudskih veštaka, dok pet ročišta nije održano zbog sprečenosti sudije. Ostala ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja veštaka i tužioca, odnosno ostavljanja roka strankama za izjašnjenje na nalaze sudskih veštaka. U tri navrata, u periodima dužim od godinu dana (28. februar 1990. - 19. april 1991. godine, 29. januar 1992. - 1. jul 1993. godine i 23. oktobar 1995. - 16. mart 1998. godine), u postupku nisu preduzimane bilo kakve radnje, dok je na predlog tužiočevog punomoćnika predmetni postupak bio u prekidu od septembra 1993. do avgusta 1994. godine zbog inflacije. U ovom delu postupka sprovedena su veštačenja preko veštaka finansijske struke i pet veštaka različitih medicinskih struka, te komisije veštaka medicinske struke.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2450/06 od 1. decembra 2006. godine navedena prvostepena presuda potvrđena je u delu u kome je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, a ukinuta je u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu materijalne štete.

U ponovnom postupku, od ukupno 31 zakazanog ročišta, 23 nisu održana. Najveći broj ročišta (ukupno 13) nije održan zbog nedostatka dokaza o pozivanju tuženog, iako mu je dostavljanje poziva u toku 2007. i 2008. godine vršeno diplomatskim putem. U periodu od oktobra 2009. do septembra 2011. godine na predlog tužioca ponovo je sprovedeno osnovno i dopunsko finansijsko veštačenje, a povodom njegovih primedbi na dostavljene nalaze, veštak se tri puta pismeno izjašnjavao i dostavljao dopune nalaza. Na ročištu održanom 22. decembra 2011. godine sud je usvojio tužiočev predlog za izuzeće veštaka i odredio da se veštačenje na iste okolnosti sprovede preko drugog veštaka. Osnovni sud u Kragujevcu se rešenjem od 10. aprila 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim za vođenje postupka, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni na nadležnost Višem sudu u Kragujevcu koji je 24. jula iste godine doneo presudu P. 33/12.

Predmetni postupak je pravnosnažno okončan nakon četiri održane javne rasprave pred Apelacionim sudom u Kragujevcu presudom Gž. 3801/12 od 10. oktobra 2013. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 120/14 od 15. maja 2014. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca, dok je revizija tuženog odbačena kao nedozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao nešto više od 28 godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega od postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Po mišljenju Ustavnog suda, predmetni postupak u kom se odlučivalo o osnovanosti zahteva podnosioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete, može se okarakterisati kao izuzetno složen, imajući u vidu da je radi utvrđenja činjenica bitnih za presuđenje sprovedeno više veštačenja na različite okolnosti preko veštaka različitih struka – finansijske i medicinske, da su veštaci nekoliko puta dostavljali dopune nalaza i pisana izjašnjenja povodom primedbi podnosioca, kao i to da je sprovedeno komisijsko medicinsko veštačenje . Osim toga, po nalaženju Ustavnog suda , na složenost postupka uticala je i činjenica da je tuženom dostavljanje poziva i pismena u jednom periodu vršeno zamolnim i diplomatskim putem.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer je tužbenim zahtevom tražena naknada materijalne i nematerijalne štete, koju je podnosilac pretrpeo zbog zadobijenih povreda.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da na predlog podnosioca, odnosno njegovog punomoćnika, nije održano ukupno 13 ročišta, a koja okolnost je dovela do toga da postupak duže traje. Dužem trajanju postupka doprinela je i činjenica da je „zbog inflacije“ na predlog podnosiočevog punomoćnika postupak bio u prekidu nepunih godinu dana, ali i činjenica da je nakon sprovedenog osnovnog i dopunskog finansijskog veštačenja u ponovnom prvostepenom postupku, na zahtev podnosioca, zbog nezadovoljstva nalazom veštaka, na iste okolnosti ponovo izvođen isti dokaz preko drugog veštaka. Naime, podnošenje zahteva za izuzeće veštaka i traženje da se veštačenje poveri drugom veštaku, te isticanje primedbi na nalaze veštaka dozvoljeno je u smislu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava u cilju uspeha u sporu, ali svakako utiče na dužinu postupka. Stoga, po shvatanju Ustavnog suda, korišćenje navedenih procesnih ovlašćenja od strane podnosioca ustavne žalbe, ne može se staviti na teret sudu u smislu neopravdanih kašnjenja i odugovlačenja zbog kojih bi sud bio odgovoran za dužinu trajanja postupka.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da zbog ispoljene neaktivnosti prvostepenog suda u tri navrata, u periodu od ukupno pet godina nije preduzeta nijedna radnja u postupku. Takođe, prvostepeni sud je prvi put tuženom dostavio poziv zamolnim putem nakon što 19 ročišta nije održano zbog nedostatka dokaza o njegovom pozivanju. Po nalaženju Ustavnog suda, pomenute okolnosti, ali i činjenica da pet ročišta nije održano zbog sprečenosti sudije, prevashodno su uticale na to da prva prvostepena presuda bude doneta tek posle 20 godina od podnošenja tužbe, što je dovoljno za zaključak da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku.

Uzimajući u obzir sve napred izneto, Ustavni sud smatra da su navedeni propusti na strani Opštinskog suda u Kragujevcu u odlučnoj meri doprineli sveukupnoj dužini trajanja predmetnog postupka.

Polazeći od iskazanog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 I 18/13 Odluka - US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka, ali i njegovu složenost, te određeni doprinos na strani podnosioca ukupnoj dužini trajanja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 28 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti