Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu privatnog tužioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko četiri godine i okončan zastarelošću. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti postupajućeg suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, d r Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. Đ . iz K . kod Sjenice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. Đ . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3083/10, a kasnije pred Osnovnim sudom u Sjenici u predmetu K. 3083/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. Đ . iz K . kod Sjenice podneo je, 29. septembra 2014. godine, preko punomoćnika Lj . K, advokata iz Prijepolja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3083/10, a kasnije pred Osnovnim sudom u Sjenici u predmetu K. 3083/10.

Podnosilac izjavljuj u ustavnu žalbu kao lic e koj e je u osporenom krivičnom postupku imalo svojstvo privatnog tužioca.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 22. juna 2010. godine privatnu tužbu protiv okrivljenih M.A. i S.A, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika; da je krivični postupak trajao četiri godine; da su za sve vreme trajanja postupka održana tri ročišta, a jedno nije održano, te da je izveden dokaz veštačenjem, kao i uviđaj; da „postupajući sud nije blagovremeno zakazivao ročišta, te je predmet zastareo“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta K. 3083/10 Osnovnog suda u Sjenici i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Privatni tužilac R. Đ . je 22. juna 2010. godine podneo privatnu tužbu protiv okrivljenih M.A. i S.A, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. U privatnoj tužbi je istakao i opredelio imovinskopravni zahtev.

Krivični postupak protiv okrivljenih M.A. i S.A. se vodio pred Osnovim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3083/10. Do uviđaja, koji je obavljen 13. septembra 2013. godine, glavni pretres je odložen tri puta (3. novembra 2011, 23. decembra 2011. i 5. juna 2013. godine), a održan je četiri puta (11. maja 2012, 3. aprila 2013, 5. jula 2013. i 5. avgusta 2013. godine).

Aktom Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Sjenici od 22. jula 2013. godine obavešten je postupajući sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru da „što se tiče ispravke datuma kod privatne tužbe, nisu poznati razlozi zašto je izvršena ispravka datuma, pa je preko datuma 22. jun 2010. godine, koji je ispisan na osnovu otiska štambilja, ručno unet podatak o novom datumu. Smatramo da ta ispravka i ne može da se prihvati, imajući u vidu da nije overena potpisom lica koje je izvršilo ispravku, niti službenim pečatom suda“.

Naredbom Osnovnog suda u Novom Pazaru K. 3083/10 od 13. septembra 2013. godine određeno je veštačenje od strane sudskog veštaka geometra F.B. ili B.D, radi identifikacije na licu mesta sporne parcele koja je predmet krivičnog postupka, utvrđivanja mera i granice iste, utvrđivanja u čijem je vlasništvu i u čijem je posedu, te da li na istoj postoji zauzeće od stranaka u postupku.

Glavni pretres je održan 18. oktobra 2013. godine.

Naredbom Osnovnog suda u Novom Pazaru K. 3083/10 od 18. oktobra 2013. godine određeno je veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke F.K. radi utvrđivanja postojanja eventualnog oštećenja na predmetnoj ogradi od drvenog kolja i bodljikave žice, kao i da se utvrdi u čemu se sastoji oštećenje i koliki je iznos štete.

Nalaz i mišljenje veštaka F.K. je dostavljen Osnovnom sudu u Novom Pazaru 14. novembra 2013. godine.

Glavni pretres je odložen 21. novembra 2013. godine.

Naredbom Osnovnog suda u Novom Pazaru Su. I - 1 - 1262/13 od 13. decembra 2013. godine naloženo je svim sudijama navedenog suda da do kraja radnog vremena 16. decembra 2013. godine, u svim materijama u kojim postupaju, izdvoje predmete u kojima je mesna nadležnost Sudske jedinice u Sjenici i popisane sa spiskom predmeta predaju pisarnicama u sedištu suda. Službenom beleškom postupajućeg sudije od 16. decembra 2013. godine, u predmetu K. 3083/10 Osnovnog suda u Novom Pazaru, konstatovano je da je postupljeno po navedenoj naredbi.

Glavni pretres koji je bio zakazan za 24. decembar 2013. godine nije održan, zbog ustupanja predmeta Osnovnom sudu u Sjenici.

Rešenjem Osnovnog suda u Sjenici K. 3083/10 od 19. avgusta 2014. godine odbijena je privatna tužba podneta protiv okrivljenih M.A. i S.A, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega , garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom , niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije , predstavka broj 41916/04, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je imao svojstvo privatnog tužioca, pri čemu je istakao imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da je aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da je podnosi lac istakao i opredelio imovinskopravni zahtev u privatnoj tužbi podnetoj 22. juna 2010. godine protiv okrivljenih M.A. i S.A, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kao i da je krivični postupak pravosnažno okončan 19. avgusta 2014. godine, iz čega sledi da je, u odnosu na podnosioca trajao četiri godine i dva meseca.

6. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe tokom postupk a, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud konstatuje da je okrivljenima bilo stavljeno na teret izvršenje dva krivičn a dela, koja po svojoj pravnoj prirodi spadaju u složenija krivična dela, što je nužno zahteva lo i sprovođenje određenog dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih i pravnih pitanja. U osporenom krivičnom postupku određena su dva veštačenja, a jedan veštak je dostavio postupajućem sudu nalaz i mišljenje, a takođe je obavljen i uviđaj na mestu događaja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka.

Međutim, Ustavni sud je iz prethodno utvrđenih činjenica vezanih za tok krivičnog postupka konstatovao da je u više navrata postojala neopravdana neaktivnost prvostepenog, postupajućeg suda (najpre, od podnošenja privatne tužbe 22. juna 2010. godine, glavni pretres nije zakazivan do 3. novembra 2011. godine, a prvi glavni pretres je održan tek 11. maja 2012. godine; od prvog glavnog pretresa do drugog glavnog pretresa održanog 3. aprila 2013. godine proteklo je 11 meseci; od ustupanja predmeta K. 3083/10 Osnovnom sudu u Sjenici 16. decembra 2013. godine do donošenja rešenja o odbijanju privatne tužbe 19. avgusta 2014. godine). Ustavni sud ukazuje da je u ovom postupku dva puta promenjem postupajući sudija, kao i da je predmet ustupljen na dalju nadležnost Osnovnom sudu u Sjenici, koji nije preduzeo bilo kakve aktivnosti da se meritorno okonča predmet.

Imajući u vidu obavezu suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, Ustavni sud je ocenio da su navedene neaktivnosti i neefikasnosti postupajućih sudova doprinel e dužem trajanju krivičnog postupka, te da, stoga, ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se postavljala u konkretnom slučaju ne predstavljaju prihvatljivo opravdanje za četvorogodišnje trajanje postupka u odnosu na podnosioc a, već ove okolnosti mogu biti od uticaja samo na odmeravanje visine naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K. 3083/10, kasnije pred Osnovnim sudom u Sjenici u predmetu K. 3083/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.