Odluka Ustavnog suda o delimičnoj neosnovanosti i odbacivanju ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na potvrđujući deo osporene presude, nalazeći da nema povrede prava na pravično suđenje. Žalba se odbacuje u delu protiv preinačujućeg dela presude, jer podnosilac nije iscrpeo pravno sredstvo revizije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7494/2015
01.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Tatari Sabita iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tatari Sabita izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine u potvrđujućem delu.

2. Odbacuje se ustavna žalba Tatari Sabita izjavljena protiv preinačujućeg dela presude iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tatar Sabit iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 17. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Milana Kaluđerskog, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi : da je pravni prethodnik tužilaca 1994. godine sa Vodoprivrednim preduzećem „Šajkaška“ zaključio ništav ugovor o zameni nepokretnosti koje su bile predmet postupka koji je prethodio ustavnoj žalbi; da je pre pokretanja parničnog postupka koji se osporava ustavnom žalbom Vodoprivredno preduzeće „Šajkaška“ protiv tuženih, među kojima i protiv podnosioca ustavne žalbe, vodio parnični postupak radi predaje poseda spornih parcela koji je prav nosnažno okončan donošenjem presude kojom su obavezani tuženi da navedenom tužiocu predaju u državinu deo katastarske parcele broj 4278, KO Veternik, te da uspostave pređašnje stanje na spornom delu parcele tako što će je osloboditi od svih lica i stvari, a na osnovu koje je pokrenut i postupak prinudnog izvršenja; da su u toku navedenog izvršnog postupka Vodoprivredno preduzeće „Šajkaška“, kao izvršni poverilac i izvršni dužnici, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, postigli sporazum da će se izvršni dužnici dobrovoljno iseliti kada izvršni poverilac njima obezbediti neku drugu primerenu lokaciju ; da izvršnim dužnicima nije obezbeđena druga lokacija, te da stoga, tužioci nisu mogli steći pravo svojine na predmetnim parcelama, niti su se mogli upisati kao vlasnici u odgovarajuće javne knjige ; da su se stekli zakonski uslovi da tuženi steknu svojinu na predmetnim parcelama putem održaja ; da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu u kojem to nije bilo moguće; da podnosiocu ustavne žalbe nije bilo omogućeno da u sprovedenom parničnom postupku koristi svoj jezik. Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine njemu povređena označena ustavna prava, te da se ta presuda poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4917/12 od 8. aprila 2013. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca Sl avice Arambašić, Đorđa Krivokuće i Vere Krivokuća , pa su obavezani tuženi od 3. do 6. reda Tatari Sadik, Tatari Tefik, Šakodi Bećir i Tatari Sabit , ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocima predaj u u posed katastarske parcele br. 4278/1, 4278/ 2, 4278/ 3, 4278/4, 4278/5 i 4278/6, KO Veternik i obavezani su navedeni tuženi da uklone sve objekt e koji su sagrađeni na tim parcelama, dok je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tužene 1. i 2. reda Tatari Samija i Tatari Sedefina.

Odlučujući o žalbi tuženih od 3. do 6. reda izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4917/12 od 8. aprila 2013. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3534/13 od 8. maja 2014. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev u odnosu na tužene od 3. do 6. reda, kao i odluke o troškovima postupka koja se odnosi na te tužene.

U ponovnom postupku, punomoćnik tužilaca je 3. jula 2014. godine podneo podnesak sa konačno opredeljenim tužbenim zahtevom – preinačena je tužba tako što su tužioci tužbeni m zahtev om obuhvatili pored kat astarskih parcela br. 4278/1, 4278/ 2, 4278/ 3, 4278/4, 4278/5 i 4278/6, KO Veternik i katastarske parcele br. 4278/43, 4278/44 i 4278/45, KO Veternik , usmeravajući tužbeni zahtev ka svim tuženima.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4529/14 od 16. septembra 2014. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 27. februara 2015. godine, odbačena je tužba tužilaca u delu zahteva kojim se traži predaja parcela bliže opisanih u stavu prvom izreke; stavim drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev u nepresuđenom delu, te su stavom trećim izreke obavezani tuženi Tatari Sadik, Tatari Tefik, Šakodi Bećir i Tatari Sabit da tužiocima predaju kat astarske parcele br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, KO V eternik, slobodne od lica i stvari, pod p retnjom prinudnog izvršenja; stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da sud obaveže tužene 1. i 2. reda Tatari Samija i Tatari Sefedina da tužiocima predaju i kat astarske parcele br. 4278/43, 4278/44 i 4278/45, KO V eternik, potom u delu zahteva kojim tužioci tražili da sud obaveže tužene Tatari Sadika, Tatari Tefika, Šakodi Bećira i Tatari Sabita d a predaju tužiocima kat astarske parcele br. 4278/1, 4278/4, 4278/5, 4278/6 i 4278/43, KO V eternik, kao i u delu kojim su tražili da su d obaveže tužene Tatari Sabita, Tatri Sadika i Tatari Tefika da uklone sve objekte sagrađene na katastarskim parcelama br. 4278/1, 4278/4, 4278/5, 4278/6 i 4278/43, KO V eternik, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, ili će to tužioci učiniti na njihov račun; stavom petim izreke obavezani su tuženi od 3. do 6. reda da tužiocima nadoknade troškove postupka i obavezani su tužioci da privremenom zastupniku tuženog 2. reda na ime troškova zastupanja isplate iznos od ukupno 119.250,00 dinara, pod p retnjom prinudnog izvršenja.

U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je 28. septembra 1994. godine zaključen ugovor o zameni nepokretnosti između Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“ i pravnog prethodniha tužilaca Todora Krivokuće; da je u članu 1. navedenog ugovora konstatovano da Vodoprivredno preduzeća „Šajkaška“ , kao nosilac prava korišćenja daje bez naknade drugoj u govornoj strani Todoru Krivokući katastarsku parcelu broj 4278, KO Veternik, u ukupnoj površini od 3 ha 25 a i 78 m2 u zamenu za katastarsku parcelu broj 1557, KO Stepanovićevo, u ukupnoj površini od 02 ha 86 a i 12 m2 vlasništvo Todora Krivokuće; da je u članu 2. ugovora navedeno da ugovorne strane daju svoju saglasnost da se pravo vlasništva , odnosno korišćenja na parcelama navedenim u članu 1. ugovora može uknjižiti u zemljišnim knjigama bez ikakvog tereta; da je članom 3. ugovora konstatovano da u posed predmetnih nepokretnosti ugovorne strane stupaju odmah po potpisivanju ovog u govora; da su ugovorne strane svoje potpise na ugovoru overile pred Opštinskim sudom u Novom Sadu; da je na osnovu darovnog ugovora od 31. maja 1995. godine, Todor Krivokuća preneo pravo svojine na spornim parcelama na svog sina – tužioca 2. reda Đorđa Krivokuću, a on je novim ugovorom o poklonu od 26. januara 2001 . godine iste parcele poklonio svojoj ćerki – tužilji 1. reda Slavici Krivokuća, dok je za sebe i svoju suprugu - tužilju 3. reda Veru Krivokuća, zadržao pravo doživotnog plodouživanja; da je 17. marta 2010. godine Republički geodetski zavod, Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Veternik sačinila zapisnik u postupku izlaganja podataka o nepokretnostima i utvrđivanju prava tereta i ograničenja na nepokretnostima upisanim u privremeni list nepokretnosti u kome je navedeno da je tužilja Slavica Arambašić vlasnik katastarskih parcela br. 4278/1, 4278/2, 4278/3, 4278/4, 4278/5, 4278/6, 4278/43, 4278/44 i 4278/45, KO V eternik i porodičnih stambe nenih zgrada sagrađenih na kat astarskim parce lama br. 4278/1 i 4278/5, KO V eternik, na osnovu darovnog ugovora od 26. januara 2001 . godine kojim je na navedenim nepokretnostima uknjiženo pravo doživotnog plodouživanja u korist Todora Krivokuće i njegove supruge Vere Krivo kuća; da je u istom zapisniku, Komisija konstatovala da su porodične stambenene zgrade sagrađene na kat astarskim parcelama br. 4278/1 i 4278/5, KO V eternik, sagrađene bez građevinske i upotrebne dozvole, kao i da drugih tereta nema; da ni pravni prethodnik tužilaca, ni tužioci nikada nisu ušli u posed predmetnih parcela, budući da su tuženi u momentu zaključenja ugovora o zameni već bili u posedu predmetnih parcela u kojem su se nalazili od 1977. godine; da je 12. maja 1977. godine, zaključen kupoprodajni ugovor između Milorada Dankovića, kao prodavca i pravnog prethodnika tuženih, oca tuženih 1, 2, 3, 4. i 6. reda Tatari Saita, kao kupca; da je u članu 1. tog ugovora, navedeno da prodavac prodaje, a kupac kupuje nepokretnost koja se nalazi u KO Veternik u površini od oko 4 kvadrata (400 kv.hv.) 1439 m2, koja nije ni u zemljišnim knjigama, ni u katastru sprovedena na prodavca, jer ju je on kupio od ranijeg vlasnika koji nije bio gruntovni vlasnik; da je u članu 2. ugovora navedeno da kupac stupa u posed sutradan po sklapanju ugovora; da taj ugovor nije overen; da je pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vođen parnični postupak po tužbi Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška" protiv tuženih Tatari Samija, Tatari Sefedina, Tatari Sabita, Tatari Sadika i Tatari Tefika, u kome je doneta prav nosnažna presuda P. 2437/99 od 16. septembra 1999. godinme kojom su obavezan tuženi u tom postupku da tužiocu tom postupku predaju u državinu deo katastarske parcele broj 4278, KO Veternik, i to u dužini od 150 m, odnosno ukupno 82 ara, te da uspostave pređašnje stanje na spornom delu parcele tako što će je osloboditi od svih lica i stvari i ukloniti – porušiti sve bespravno podignute objekte, kako one za stanovanje, tako i pomoćne objekte i da odstrane ostatke građevinskog materijala o svom trošku u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti ove presude, a ukoliko u tom roku ne postupe po navedenom tužbenom zahtevu (uklanjanje objekata), da su dužni da omoguće tužiocu u tom postupku da izvrši nesmetano rušenje i uklanjanje navedenih objekata koji se nalaze u spornom delu navedene parcele sa svojim mašinama i o svom trošku; da tuženi u tom postupku nisu u roku dobrovoljno ispunili svoju obavezu iz navedene presude , pa je Vodoprivredno preduzeće „Šajkaška" kao poverilac podne lo predlog za izvršenje protiv Tatari Samija, Tatari Sefedina, Tatari Sabita, Tatari Sadika i Tatari Tefika, kao dužnika, te je Opštinski sud u Novom Sadu 21. avgusta 2000. godine doneo rešenje o izvršenju kojim je dozvolio predloženo izvršenje prinudnim uvođenjem poverioca u posed dela katastarske parcele broj 4278, KO Veternik, i to rušenjem i uklanjanjem stambenih i pomoćnih objekata na navedenom delu parcele i uklanjanjem ostataka građevinskog materijala koji ostane posle rušenja objekata, sve od strane poverioca njegovim mašinama i o njegovom trošku, uz obavezu dužnika da omoguće poveriocu nesmetano rušenje i uklanjanje navedenih objekata, a po potrebi i uz prisustvo policije; da je prema sadržini zapisnika Opštinskog suda u Novom Sadu od 26. januara 2001. godine, konstatovano da su poverilac i dužnici postigli sporazum da će se dužnici dobrovoljno iseliti, da će realizacija iseljenja biti ostvarena do proleća 2001. godine i da će poverilac u tom smislu obezbediti primerenu novu lokaciju za dužnike; da je rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu od 20. marta 2002. godine izvršni postupak obustavljen, jer poverilac nije u roku od osam dana od dana dobijanja zaključka suda, stavio dalje predloge za vođenje postupka; da je 4. oktobra 2000. godine tužilac 2. reda Đorđe Krivokuća sačinio ponudu naslovljenu na advokata Tomislava Milića, radi razrešenja svih spornih odnosa između Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“, kao poverioca, i Tatari Samija, Tatari Sefedina, Tatari Sabita, Tatari Sadika i Tatari Tefika, kao dužnika; da je u ovoj ponudi naveo da je zainteresovan da se na najbrži i najkorektniji način razreše svi sporni odnosi između navedenog preduzeća i napred označenih dužnika i da je postigao sporaz um sa pomenutim preduzećem da on nađe razrešenj e sa dužnicima, tako što će prebijanjem svojih potraživanja sa Vodoprivrednim preduzećem „Šajkaška" postići sporazum sa dužnicima i umesto tog preduzeća , dužnicima predati u svojinu jedno svoje zemljište i naknaditi im troškove oko njihovog preseljenja i preseljenja njihovih objekata na novu lokaciju; da je Đorđe Krivokuća naveo da ima saznanja da je imenovani advokat punomoćnik navedenih dužnika u izvršnom predmetu koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu I. 1269/2000; da je tužilac 2. reda Đorđe Krivokuća u više navrata zahtevao predaju poseda od tuženih, koji nisu hteli da se isele, niti su prihvatili njegovu ponudu. Takođe se ukazuje da su Tatari Sadik, Tatari Tefik, Šakodi Bećiri, Tatari Sabit i Tatari Sami podneli tužbu radi utvrđenja ništavosti ugovora o zameni nepokretnosti zaključenog uzmeđu Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“ i pravnog prethodnika tužilaca, te utvrđenja da su tuženi st ekli pravo svojine na katastarskim parcelama br. 4278/1, 4278/2, 4278/4, 4278/5 i 4278/6, po osnovu gradnje na tuđem zemljištu.

Prvostepeni sud nije prihvatio navode tuženih da su oni od 1977. godine u nesmetanom posedu predmetnih parcela, kao i da ih niko nije uznemiravao u mirnom i nesmetanom posedu kat astarske parcele broj 4278 , KO Veternik , te da su u svemu bili savesni. Ovo stoga što je u postupku utvrđeno da je Vodoprivredno preduzeće „Šajkaška“ od koje je pravni prethodnik tužilaca stekao pravo svojine na predmetnim parcelama po osnovu ugovora o zameni nepokretnosti protiv tuženih Tatari Samija, Tatari Sefedina, Tatari Sabita, Tatari Sadika i Tatari Tefika vodio parnični postupak radi predaje poseda spornih parcela koji je pravosnažno okončan donošenjem presude kojom su obavezani tuženi da tužiocu u tom postupku – Vodoprivrednom preduzeću „Šajkaška“ predaju u državinu deo katastarske parcele broj 4278, KO Veternik, te da uspostave pređašnje stanje na spornom delu parcele tako što će je osloboditi od svih lica i stvari i ukloniti - porušiti sve bespravno podignute objekte, a na osnovu koje je pokrenut i postupak prinudnog izvršenja. Pored toga, u postupku je utvrđeno da je tužilac 2. reda u više navrata zahtevao predaju poseda od tuženih, a da tuženi nisu hteli da se isele niti su prihvatili ponudu tužioca 2. reda od 4. oktobra 2000. godine, stavljenu u cilju mirnog rešenja međusobnih odnosa parničnih stranaka u vezi sa predmetnim parcelama , za koju ponudu tuženi i sami priznaju da je učinjena. U tom smilu tuženi nisu bili savesni za sve vreme roka potrebnog za održaj, niti su bili zakoniti držaoci predmetnih parcela.

Protiv prvostepene presude tužioci i tuženi od 3. do 6. reda su izjavili žalbe. Tužioci su pobijali prvostepenu presudu, u delu u kom je odbijen njihov tužbeni zahtev u odnosu na tužene od 3. do 6. reda, dok su tuženi od 3. do 6. reda pobijali tu presudu u delu u kom je usvojen tužbeni zahtev.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine usvojena je žalba tužilaca, dok je žalba tuženih od 3. do 6. reda odbijena kao neosnovana, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4529/14 od 16. septembra 2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 27. februara 2015. godine:

- preinačena u pobijanom odbujajućem delu , tako što su obavezani tuženi Tatari Sadik, Tatari Tefik, Šakodi Bećiri i Tatari Sabit da predaju tužiocima parcele br. 4278/1, 4278/4, 4278/5, 4278/6 i 4278/43, kao i da tuženi Tatari Sabit, Tatari Sadik i Tatari Tefik uklone sve objekte sagrađene na tim parcelama , sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, ili će to tužioci učiniti na njihov račun;

- potvrđena u usvajajućem delu kojim su obavezani tuženi Tatari Sadik, Tatari Tefik, Šakodi Bećir i Tatari Sabit da tužiocima Slavici Arambašić, Đorđu Krivokući i Veri Krivokući predaju u posed parcele br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, oslobođene od lica i stvari, kao i da im naknade troškove postupka u ukupnom iznosu od 371.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana da dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja;

- preinačena i u delu odluke o troškovima postupka, tako što su obavezani tužioci da isplate privremenom zastupniku tuženog 2. reda na ime troškove zastupanja iznos od 21.000,00 dinara, dok je za iznos troškova preko 21.000,00 dinara do dosuđenih 119.250,00 dinara prvostepena presuda ukinuta.

U obrazloženju ove presude je navedeno da Apelacioni sud nalazi da se neosnovano tuženi 3. do 6. reda žale na odluku prvostepenog suda kojom su obavezani da predaju tužiocima u posed, oslobođene od lica i stvari, katastarke parcele br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, KO Veternik, jer je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja Slavica Arambašić titular prava svojine, a tužioci Đorđe Krivokuća i njegova supruga Vera titulari prava doživotnog plodouživanja na ovim parcelama, koje su u faktičkom posedu tuženi h 3. do 6. reda i isti ih koriste bez pravnog osnova. Činjenica koju tuženi ističu u žalbi da tužioci nisu nikada bili u faktičkom posedu predmetnih parcela ne utiče na njihovo pravo da kao vlasnici, odnosno plodouživaoci traže svojinskopravnu zaštitu , u smislu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud. Budući da su tužioci dokazali pravo svojine i plodouživanja na predmetnim parcelama i činjenicu da se tuženi 3. do 6. reda nalaze u faktičkom posedu istih, odluka prvostepenog suda o predaji poseda predmetnih parcela tužiocima se pokazuje kao pravilna i zakonita i ničim dovedena u sumnju žalbom tuženih.

U odnosu na zahtev tužilaca da im tuženi 3. do 6. reda predaju u posed parcele br. 42781/1, 4278/4, 4278/5, 4278/6 i 4278/43, KO Veternik, uz obavezu tuženih Tatari Sabita, Sadika i Tefika da uklone sve bespravno sagrađene objekte na ovim parcelama, osnovano se žalbom tužilaca ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kad je u tom delu odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, pa je u tom delu preinačio prvostepenu presudu.

4. Odredbama Ustava, koje podnosilac u ustavnoj žalbi označava kao povređene, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je propisano : da savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine, da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, da savestan držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. st 1. do 4.); da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, da vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog, da pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ne zastareva (član 37.).

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, odnosno da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13 -Odluka US) bilo je propisano: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (član 506. stav 1.); da ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona (član 506. stav 1.); da ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2012. godine (član 508.).

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) je propisano da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 i 74/13), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprove sti se po o dredbama ovog zakona. Navedeni Zakon je stupio na snagu 31. maja 2014. godine.

Zaključcima usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine je, pored ostalog, utvrđeno da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) primenjuje ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine.

Prema dopunama zaključaka o dozvoljenosti revizije, usvojenim na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, ako je postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je prvostepena odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, drugostepeni sud odlukom donetom posle 31. maja 2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbama stava 1. tač. 2. i 3. člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Nije uvek dozvoljena revizija po članu 403. ZPP u slučaju preinačenja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda, već samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene presude protiv koje nije izjavila žalbu, njeno pravo uskraćeno, odnosno smanjeno.

5. Ustavni sud je sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje najpre razmatrao osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine , u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4529/14 od 16. septembra 2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 27. februara 2015. godine, tj. u delu kojim je prav nosnažno odlučeno o tužbenom zahtev u koji je bio usmeren na predaju poseda kat astarskih parcela br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, KO V eternik, na kojima ne postoje izgrađeni objekti.

U tom smislu, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu dao jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge za stav da, između ostalih, i podnosilac ustavne žalbe treba da preda tužiocima u posed, oslobođene od lica i stvari, kat astarske parcele br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, KO Veternik, budući da je u predmetnom parničnom postupku utvrđeno da je tužilja Slavica Arambašić titular prava svojine, a tužioci Đorđe Krivokuća i njegova supruga Vera titulari prava doživotnog plodouživanja na ovim parce lama, a da vlasnik , u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, može uvek zahtevati od držaoca povrać aj individualno određene stvari, odnosno da plodouživalac može zahtevati da koristi stvar. S tim u vezi, po oceni Ustavnog suda, pravno je utemeljen zaključak postupajućih sudova da, iako su tuženi, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, bili u faktičkom posedu spornih parcela od 1977. godine, u konkretnom slučaju, to nije moglo da dovede do sticanja svojine na spornim parcelama putem održaja. Ovo stoga što su postupajući sudovi pravno argumentovano obrazložili zašto , pored ostalog, i podnosilac na kojem je bio teret dokazivanja, nije dokazao da je bio savestan za sve vreme roka potrebnog za održaj, niti da je bio zakonit držalac navedenih parcela, u smislu člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa . Takođe, Ustavni sud konstatuje da u parničnom postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi nije odlučivano o pravnoj valjanosti ugovora o zameni nepokretnosti iz 1994. godine zaključenog između Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“ i pravnog prethodnika tužilaca koji je za predmet imao sporne parcele, odnosno nije odlučivano o zakonitosti ugovora o poklonu kojima je nakon navedenog ugovora o zameni raspolagano tim nepokretnostima. Međutim, Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4529/14 od 16. septembra 2014. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 27. februara 2015. godine, proizlazi da je, pored ostalih, podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu radi utvrđenja ništavosti pomenutog ugovora o zameni nepokretnosti iz 1994. godine i utvrđenja prava svojine na kat astarskim parcelama br. 4278/1, 4278/2, 4278/4, 4278/5 i 4278/6, KO V eternik (povodom koje je formiran predmet P. 1649/12), ali da podnosilac nije dostavio dokaze da je taj postupak okončan i da je eventualno utvrđena ništavost ugovora, odnosno svojina na tim kat parcelama.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da sporazum postignut u izvršnom postupku između Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“, kao izvršnog poverioca, i pored ostalih, podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog dužnika, prema kojem će se izvršni dužnici dobrovoljno iseliti sa spornih parcela ako im izvršni poverilac obezbediti novu primerenu lokaciju nije pos tignut i sa tužiocima, a da je ugovorom o zameni nepokretnosti zaključenog između Vodoprivrednog preduzeća „Šajkaška“ i pravnog prethodniha tužilaca konstatovano da ugovorne strane daju svoju saglasnost da se odgovarajuća prava na predmetnim parcelama (među kojima i na spornim parcelama) mogu uknjižiti u zemljišnim knjigama bez ikakvog tereta.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi, u delu kojim je prav nosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu koji je bio usmeren na predaju poseda kat astarskih parcela br. 4278/2, 4278/3, 4278/44 i 4278/45, KO V eternik, dao pravno-logično i uverljivo obrazloženje, koje ni u jednom delu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu kojim se osporava potvrđujući deo presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca o tome da mu je osporenom presudom povređeno pravo na imovinu ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o učinjenoj povredi prava iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da podnosi lac povredu tog prava, u suštini, obrazlaže istim navodima kojima obrazlaže i povredu prava na pravično suđenje.

Konačno, Ustavni sud napominje da se ov om odlukom ne prejudicira odluka u postupku koji se vodi pred Osnovnom sudu u Novom Sadu u predmetu P. 1649/12.

6. Razmatrajući presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine, u preinačujućem delu , Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13 -Odluka US i 55/14), imao pravo da protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine i zjavi reviziju, kao vanredno pravno sredstvo, budući da je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 4917/12 od 8. aprila 2013. godine u usvajajućem delu, u kome se odnosila i na podnosioca, bila ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine, a drugostepeni sud je odlukom donetom posle 31. maja 2014. godine preinačio odluku i pravnosnažno odlučio o zahtevima stranaka, kao i da je preinačujućim delom osporene drugostepene presude odlučeno, pored ostalog, i o tužbi podnosioca koja je preinačena 3. jula 2014. godine.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 522/15 od 9. septembra 2015. godine koristio pravo na reviziju, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava drugostepena presuda u preinačujućem delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretp ostavke za vođenje postupka, pa je rešio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu navedene Zaključke usvojene na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine, kao i dopune Zaključaka o dozvoljenost revizije od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine, te činjenicu da je tek objavljivanjem tih stavova Vrhovni kasacioni sud jasno utvrdio u kojim slučajevima je revizija dozvoljena, Ustavni sud je stanovišta da podnosilac ustavne žalbe stoga ne sme snositi štetne posledice, te da, saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema ove odluke, može izjaviti reviziju Vrhovnom kasacionom sudu protiv preinačujućeg dela osporene drugostepene presude (videti Rešenje Ustavnog suda Už-3367/2015 od 10. maja 2016. godine).

7. U pogledu ustavnih garancija iz člana 199. Ustava da svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim državnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kada se rešava o njegovom pravu ili obavezi, podnosilac ustavne žalbe, sem paušalnih navoda, nije pružio nikakve dokaze da mu u postupku koji je vođen pre podnošenja ustavne žalbe nije bilo omogućeno da koristi svoj jezik, pogotovu u situaciji kada je tokom celog parničnog postupka, počevši od vrlo detaljno datog odgovora na tužbu na srpskom jeziku, bio zastupan od strane stručnog lica, te kada je i u ovom ustavnosudskom postupku potpisao specijalno punomoćje advokatu za zastupanje sastavljeno upravo na srpskom jeziku.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o delimičnoj neosnovanosti i odbacivanju ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti