Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude i dosuđuje podnositeljkama naknadu materijalne štete u visini potraživanja. Propust izvršnog suda da sprovede izvršenje predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7495/2015
25.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. F . i O. S, obe iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. F . i O. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu I. 737/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08) podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete svakoj u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvrše nju Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08 od 2. oktobra 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba N. F . i O . S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 117/15 od 28. jula 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1486/15 od 8. oktobra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. F . i O. S, obe iz Niša, podnele su Ustavnom sudu, 4. aprila 2014. godine, ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu I. 737/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08). Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už- 3065/2014.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Leskovacu R4 I. 117/15 od 28. jula 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu I. 737/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08) podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Leskovcu je ustavnu žalbu podnositeljki vratio Ustavnom sudu , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu . Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už-7495/2015.

Podnositeljke ustavne žalbe su, 16. decembra 2015 . godine izjavile novu ustavnu žalbu, koja je spojena sa predmetom Už-7495/2015, protiv rešenj a Višeg suda u Leskovcu R4-I. 117/15 od 28. jula 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1486/15 od 8. oktobra 2015. godine, ističući povredu načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 21. i člana 32. stav 1. Ustava.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Odlukom Už-11332/2013 od 26. oktobra 2015. godine utvrđeno da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 1503/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku S. R . i određeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; da je pravo na naknadu nematerijalne štete istovetno pravu na primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku koju je dosudio Viši sud u Leskovcu; da je pogrešan stav suda o doprinosu predlagača dužini trajanja osporenog postupka; da su podnositeljke ustavne žalbe bile u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ona koja je rešena O dlukom Ustavnog suda Už-11332/2013, te su podnositeljkama povređena navedena prava.

Ustavni sud je sve navedene ustavne žalbe spojio radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08 od 2. oktobra 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljki ustavne žalbe , na osnovu prav nosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P 1. 943/08 od 16. maja 2008. godine, kojom je obavezano privredno društvo "N. " d.o.o, Niš , da tuži ljama, kao izvršnim poveriocima, isplat i neisplaćene zarade, sa pripadajućom domicilnom kamatom. Navedeni postupak je rešenjem Osnovnog suda u Nišu od 20. maja 2010. godine prekinut, pa je nastavljen rešenjem I. 9342/10 od 17. maja 2011. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica Lebane I. 737/12 od 6. decembra 2013. godine prekinut je izvršni postupak usled otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 -I. 117/15 od 28. jula 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu I. 737/12 podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije ; u stavu drugom izreke određena je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, a što će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; stavom trećim izreke odbijen je zahtev predlagača za dosuđenje pravične naknade preko iznosa dosuđenog u stavu drugom izreke ; stavom četiri izreke odbačen je zahtev predlagača za dosuđenje naknade materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08 od 2. oktobra 2008. godine, dok je stavom petim izreke konstatovano da se po pravnosnažnosti toga rešenja spisi predmeta vrate Ustavnom sudu , radi odlučivanja o povredi prava na imovinu u označenom predmetu izvršenja.

Navedeno rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1486/15 od 8. oktobra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojim a je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08 od 2. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanje utvrđena tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku Opštinskog suda u Nišu I. 6865/08 od 2. oktobra 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljki u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 117/15 od 28. jula 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1486/15 od 8. oktobra 2015. godine, u odnosu na određenu primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 10.000 dinara, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke ust avne žalbe u suštini nezadovoljne visinom dosuđenih naknada.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu p rava na suđenje u razumnom roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljkama dosudili novčane naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud o cenjuje da vrednost iznosa svakoj od podnositeljki od po 10.000,00 dinara, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Nišu. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenim iznosima naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4-I. 117/15 od 28. jula 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1486/15 od 8. oktobra 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti