Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog uskraćivanja kamate

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno primenio novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, uskrativši podnosiocu pravo na zateznu kamatu na troškove postupka koje je stekao po ranije važećem zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7498/2012
13.11.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Milosavljevića iz Mužinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slaviše Milosavljevića i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine i rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slaviša Milosavljević iz Mužinca je 24. septembra 2012. godine podneo, preko punomoćnika Saše Miletića, advokata iz Sokobanje, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine i rešenja Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine, zbog povrede čl. 18. i 20. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da rešenje o izvršenju, kojim je usvojen i njegov predlog za isplatu zatezne kamate na troškove postupka, nije stavljeno van pravne snage. Zatim je naveo da je 11. maja 2011. godine povukao predlog za izvršenje za glavnicu, i povodom toga sud je doneo rešenje o obustavi postupka izvršenja u pogledu glavnog duga i o nastavku postupka izvršenja, između ostalog, u pogledu kamate na troškova postupka. Protiv ovog rešenja sud je dozvolio prigovor. Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, sud je ukinuo odluku u pogledu kamate na troškove postupka , sa pozivom na to da kamata na troškove postupka ne proizlazi iz zakona, već mora biti određena izvršnom ispravom i ovakvo obrazloženje je prihvaćeno u osporenim rešenjima, kojima je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na dosuđene troškove postupka. Podnosilac je istakao da je izvršni sud protivzakonito postupao, jer po ZIO nije dozvoljen prigovor ni protiv rešenja o obustavi, niti rešenja o nastavku postupka. Takođe, naveo je da je izvršni dužnik podneo prigovor protiv odluke o nastavku postupka izvršenja, pri čemu nije izričito osporio potraživanje na ime zatezne kamate na troškove postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenim rešenjima povređen a navedena ustavna prava podnosiocu ustavne žalbe i da ukine osporena rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je tražio naknadu nematerijalne štete i troškove postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavne žalbe i na osnovu uvida u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac Slaviša M ilosavljević je 1. novembra 2010. godine podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Zaječaru – Sudska jednica u Sokobanji protiv izvršnog dužnika B.B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Sokobanji P. 248/09 od 6. jula 2009. godine, radi namirenja novčanog potraživanja, pri čemu je podnosilac u samom predlogu tražio i namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na dosuđene troškove postupka . Osnovni sud u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji je rešenjem I. 8679/10 od 16. novembra 2010. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 24. novembra 2010. godine podneo žalbu Osnovnom sudu u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji protiv navedenog rešenja o izvršenju.

Izvršni poverilac je 11. maja 2011. godine povukao predlog za izvršenje za glavni dug.

Osnovni sud u Zaječaru je rešenjem I. 8679/10 od 23. januara 2012. godine, u stavu prvom izreke, obustavio postupak izvršenja u pogledu glavnog potraživanja izvršnog poverioca, dok je, u stavu drugom izreke, odredio nastavak postupka izvršenja i u pogledu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom. U činjeničnom delu obrazloženja rešenja je konstatovano da je izvršni dužnik blagovremeno podneo žalbu protiv rešenja o izvršenju. U rešenju je konstatovano da je protiv tog rešenja prigovor dozvoljen veću istog suda.

Izvršni dužnik je 30. januara 2012. godine protiv navedenog rešenja podneo prigovor, i to protiv odluke o nastavku izvršnog postupka. U prigovoru je, između ostalog, naveo da izvršnom poveriocu duguje samo troškove parničnog postupka.

Osnovni sud u Zaječaru je rešenjem IPV(I). 36/12 od 2. marta 2012. godine ukinuo navedeno rešenje u stavu drugom izreke, u delu koj im je određena zatezna kamata na troškove parničnog postupka. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je prvostepeni sud pogrešno odlučio u delu prinudne naplate zakonske kamate na iznos parničnih troškova, jer pravo na naplatu kamate u izvršnom postupku ne proizlazi iz samog zakona već mora biti određeno izvršnom ispravom, odnosno mora da postoji identitet sadržine obaveze iz izvršne isprave i traženog izvršenja.

Osnovni sud u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji je osporenim rešenjem I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca u delu u kom je traženo da izvršni dužnik plati zateznu kamatu na parnične troškove. U obrazloženju osporenog rešenja je ponovljena pravna ocena iz rešenja veća.

Osnovni sud u Zaječaru je osporenim rešenjem IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdio navedeno osporeno rešenje. U obrazloženju navedenog rešenja je ukazano na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje da sud na predlog izvršnog poverioca određuje naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova, a imajući u vidu da je članom 385. stav 1. ZIO propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja, okončati po odredbama ovog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji se primenjivao u vreme donošenja rešenja o izvršenju bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate (član 35. stav 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da kada oceni da je prigovor izvršnog dužnika osnovan, sudija ga može usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje i protiv ovog rešenja može se izjaviti prigovor veću istog suda (član 44. st. 1. i 3.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitr erna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je za ocenu pravičnosti predmetnog izvršnog postupka u celini potrebno poći od rešenja Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 23. januara 2012. godine, kojim je, u stavu prvom izreke, obustavljen postupak izvršenja u pogledu glavnice, dok je u stavu drugom izreke nastavljen postupak izvršenja u pogledu bliže označenih novčanih potraživanja, između ostalog, i u delu koji se odnosi na namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova parničnog postupka - sporno novčano potraživanje. Osnovno procesno pitanje koje se postavlja jeste da li je izvršni dužnik imao zakonsku mogućnost da podnese prigovor protiv odluke o nastavku postupka izvršenja, koja je sadržana u stavu drugom izreke predmetnog rešenja. Od ovog procesnog pitanja zavisi da li je post ojao zakonski osnov za donošenje, prvo, rešenja Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 36/12 od 2. marta 2012. godine kojim je ukinuta odluka o nastavku postupka izvršenja u pogledu zatezne kamate na troškove postupka, a zatim, za donošenje osporenih rešenja kojima je pravnosnažno odbijen podnosiočev predlog za namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na dosuđene troškove postupka. Formalnopravno, u trenutku donošenja odluke o nastavku postupku izvršenja iz stava drugog predmetnog rešenja već je počeo da se primenjuje Z IO (od 17. septembra 2011. godine) , koji je u članu 358. stav 1. odredio trenutno dejstvo tog procesnog zakona na postupak izvršenja koji je u toku. Navedeni procesni zakon je kao pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja odredio jedino prigovor , koji se može izjaviti samo u slučaju da je zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.), a protiv rešenja o nastavku postupka po ZIO nije dozvoljen prigovor. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je navedeno rešenje Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 23. januara 2012. godine (koje sadrži i odluku o nastavku izvršenja u stavu drugom izreke) doneto po žalbi (sada prigovoru) izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja o izvršenju , i to u postupku odlučivanja o prigovoru izvršnog dužnika u prvom stepenu. Ovde se radi o situaciji kada sud u prvostepenoj fazi nalazi da je protiv rešenja o izvršenju prigovor izvršnog dužnika osnovan i kada u celini ili delimično obustavlja izvršenje, u smislu člana 44. stav 1. ZIO. Ustavni sud dalje ukazuje da je protiv ovakvog rešenja izričito dozvoljen prigovor veću istog suda, u smislu člana 44. stav 3. istog zakona. Sledom navedenog, Ustavni sud ukazuje da je izvršni sud na ustavnopravno prihvatljiv način postupio time što je u predmetnom rešenju I. 8679/10 od 23. januara 2012. godine u pouci o pravnom leku konstatovao da je dozvoljen prigovor protiv tog rešenja, koji sadrži i odluku o nastavku postupka izvršenja koja se osporavala od strane izvršnog dužnika, i time što je u rešenju IPV. 36/12 od 2. marta 2012. godine odlučio o podnetom prigovoru protiv takve odluke izvršnog suda.

Međutim, od suštinskog ustavnopravnog značaja je pitanje da li je izvršni sud imao mogućnost da u postupku po prigovoru najpre ukine odluku o nastavku postupka izvršenja u pogledu zatezne kamate na dosuđene troškove postupka, a da zatim u narednim fazama osporenim rešenjima pravnosnažno odbije predlog za namirenje potraživanja na ime zatezne kamate na troškove postupka, sa obrazloženjem da pravo na naplatu kamate u izvršnom postupku ne proizlazi iz samog zakona već mora biti određeno izvršnom ispravom, odnosno da mora da postoji identitet sadržine obaveze iz izvršne isprave i traženog izvršenja i da ZIO sa trenutnim dejstvom na postupak izvršenja koji je u toku ne predviđa zateznu kamatu na troškove postupka.

Ustavni sud najpre ukazuje da se zatezna kamata na troškove postupka dosuđivala izvršnom poveriocu u samom izvršnom postupku, na osnovu člana 35. stav 2. ZIP , u situaciji kada su u izvršnoj ispravi bili određeni troškovi postupka koji nisu bili namireni izvršnom poveriocu, i to od trenutka donošenja izvršne isprave, ako je takav predlog bio postavljen. Dakle, zatezna kamata na iznos dosuđenih troškova postupka je predstavljala pravo svakog izvršnog poverioca koje je crpeo iz samom zakona, odnosno radilo se o jednom izvornom zakonskom pravu koje je garantovano izvršnom poveriocu u predmetnoj procesnoj situaciji. U konkretnom izvršnom postupku, podnosilac ustavne žalbe je u predlogu za izvršenje tražio da mu se dosudi i zatezna kamata na iznos neplaćenih troškova parničnog postupka i rešenjem o izvršenju je prihvaćen navedeni podnosiočev predlog. U trenutku podnošenja predloga za izvršenje i u trenutku donošenja rešenja o izvršenju na sna zi je bio ZIP.

Osporena rešenja kojima je pravnosnažno odbijen podnosiočev predlog za namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova doneta su za vreme važenja sada važećeg ZIO. Sam ZIO ne predviđa institut zatezne kamate na dosuđene troškove postupka. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da trenutno dejstvo novog izvršnog procesnog zakona nije moglo da ima uticaja na ostvarivanje podnosiočevog predmetnog novčanog potraživanja. Ustavni sud još jednom ukazuje da trenutno dejstvo novog procesnog zakona, u konkretnom slučaju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na postupak koji je u toku, ne može da ima za posledicu poništaj radnje, odnosno ukidanje zakonskog prava, koja je preduzeta, odnosno koje je stečeno, u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o izvršnom postupku (u vezi sa navedenim videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljenu u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 53/13, kao i Odluku Už-6182/2011 od 12. juna 2014. godine, objavljenu na internet stranici Ustavnog suda). U trenutku podnošenja predloga za izvršenje i trenutku donošenja rešenja o izvršenju, ovo zakonsko pravo je bilo izričito predviđeno u ZIP i to zakonsko pravo je određeno u korist podnosioca ustavne žalbe. Sa donošenjem rešenja o izvršenju, novčano potraživanje na ime zatezne kamate na iznos parničnih troškova je postalo sastavni deo ukupnog podnosiočevog novčanog potraživanja koje je jedinstvena celina i od tog trenutka sporno novčano potraživanje je ušlo u sastav imovine podnosioca ustavne žalbe.

Ovde treba dodati i to da je o žalbi (sada prigovoru) izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju odlučeno nakon godinu dana i tri meseca, što je neprihvatljivo sa aspekta načela hitnosti u postupku izvršenja, kao glavnog načela tog postupka, koje obavezuje sud na ekspeditivno postupanje, i to naročito u fazi odlučivanja o pravnom leku. Podnosilac ustavne žalbe je imao opravdano očekivanje da će se o žalbi izvršnog dužnika, koja je njemu dostavljena na odgovor u smislu člana 18. ZIP, odlučiti u skladu sa istim procesnim zakonom, odnosno pre primene ZIO, i to očekivanje se zasnivalo na objektivnim okolnostima – odredbama ZIP koje su predviđale izuzetno kratke rokove za postupanje i odlučivanje suda i na tome da je žalba izvršnog dužnika podneta 24. novembra 2010. godine, dakle deset meseci pre primene ZIO. Ovde se u suštini radi o neblagovremenom postupanju izvršnog suda čije štetne posledice ne sme da snosi podnosilac ustavne žalbe.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenim rešenjima Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine i Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine dato ustavnopravno neprihvatljivo obrazloženje u pogledu toga da li podnosiocu ustavne žalbe pripada pravo na zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka, te je ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Zaječaru IPV(I). 73/12 od 25. maja 2012. godine i određivanjem da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca, podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji I. 8679/10 od 19. marta 2012. godine.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, to se ovaj sud nije upuštao u razmatranje podnosiočeve trvrdnje o povredi čl. 18. i 20. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Ovo se odnosi i na utvrđ ivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, koja je suštinski istaknuta u kontekstu povrede prava na pravično suđenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog uskraćivanja kamate

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti