Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude o naknadi štete, jer podnosilac nije pružio dokaze da su sudovi u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali drugačije, što je preduslov za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-75/2010
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Popova iz Melenaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stevana Popova izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1352/09 od 4. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stevan Popov iz Melenaca je 5. januara 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Velinke Popov iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1352/09 od 4. novembra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 2. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, delimično usvojena, a delimično odbijena, te je presuda Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 565/09 od 19. maja 2009. godine preinačena tako što je dosuđeni iznos naknade za fizičke bolove sa 70.000,00 dinara snižen na iznos od 40.000,00 dinara, a dosuđena naknada na ime straha sa 80.000,00 dinara snižena na iznos od 50.000,00 dinara, dok je preko ovih iznosa tužbeni zahtev je odbijen. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

4. Odredbama člana 21. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 2. Ustava, niti prava na jednaku zaštitu prava garantovanog članom 36. stav 1. Ustava.

Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo u kojim konkretnim slučajevima su sudovi u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali i odlučivali na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze, a što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Sa druge strane, Ustavni sud ukazuje da je zabrana diskriminacije jedno od Ustavom utvrđenih načela u skladu sa kojim se ostvaruju sva Ustavom zajemčena prava i slobode, te stoga do povrede ovog načela može doći samo u vezi povrede nekog određenog Ustavnog prava ili slobode. Kako je Ustavni sud prethodno ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava, to se izneta ocena odnosi i na isticanje povrede načela prema kome svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

Ustavni sud napominje da iz sadržine ustavne žalbe proizilazi da podnosilac zapravo osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog tokom prvostepenog postupka i pravilnost ocene izvedenih dokaza. S tim u vezi Ustavni sud i ovom prilikom ističe da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1356/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa naknadom troškova krivičnog postupka
• Už 5463/2010: Odbačaj ustavne žalbe zbog osporavanja odluke o troškovima postupka
• Už 111/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa poljoprivrednim subvencijama
• Už 5016/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog diskriminacije
• Už 70/2010: Odbačena ustavna žalba u sporu za naknadu štete zbog neosnovanosti navoda
• Už 5189/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 25/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga