Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Sud je ocenio da navodi podnosioca nisu dovoljni da argumentuju tvrdnju o povredi, s obzirom na preduzete radnje sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-750/2009
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ratka Bjelića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u sa vezi članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ratka Bjelića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu K. 358/09.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ratko Bjelić iz Valjeva je 15. maja 2009. godine, preko punomoćnika Mladena Nikića, advokata iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se protiv njega kao okrivljenog vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu K. 358/09, a koji je obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda na koje ukazuje podnosilac, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava. Ovo posebno iz razloga što je Ustavni sud u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da su tokom krivičnog postupka čije se trajanje osporava donete dve prvostepene i dve drugostepene odluke, pa se ne može smatrati da sudovi nisu preduzimali radnje u cilju efikasnog presuđenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1945/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane
• Už 736/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepotpunosti navoda
• Už 2166/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka legitimacije
• Už 3949/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 1880/2011: Odbačena ustavna žalba zbog održavanja pretresa u odsustvu okrivljenih
• Už 46/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog u krivičnom postupku
• Už 4752/2011: Odluka Ustavnog suda o zloupotrebi prava na podnošenje ustavne žalbe