Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog tumačenja svojstva osiguranika
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Svojstvo osnivača privrednog društva samo po sebi nije dovoljno za utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-7501/2018
01.04.2021.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. B . iz Č . kod Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba I. B . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6728/16 od 16. marta 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6728/16 od 16. marta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda Novi Sad broj 30-02/2-181.50-5 9196 od 2. marta 201 6. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. I. B . iz Č . kod Subotice izjavio je Ustavnom sudu, 22. juna 2018. godine, preko punomoćnika B . K, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6728/16 od 16. marta 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporena presuda proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta Upravnog suda, te da mu kao korisniku starosne penzije i osnivaču privrednog društva nije moglo biti utvrđeno svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i obaveza plaćanja doprinosa .
Predložio je da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je povređeno pravo na koje u ustavnoj žalbi ukazuje, poništi osporenu presudu i naloži Upravnom sudu da donese novu odluku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond – Filijala Subotica (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 45-181.50.59196 od 24. decembra 2015. godine, u postupku po službenoj dužnosti, u tački 1. dispozitiva, podnosiocu ustavne žalbe je utvrđeno svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja samostalne delatnosti u periodu od 2. septembra 201 3. godine „i dalje“, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će se nakon pravnosnažnosti tog rešenja izvršiti unos prijave na osiguranje po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. U obrazloženju ovog prvostepenog rešenja je navedeno: da je postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika pokrenut po službenoj dužnosti 22. decembra 2015. godine, saglasno članu 137. stav 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju; da je podnosiocu utvrđeno pravo na starosnu penziju od 1. septembra 2013. godine; da je Filijala Subotica, u postupku kontrole podataka o utvrđenom stažu osiguranja i zaradi za osiguranika, unetih u bazu podataka Fonda i Agencije za privredne registre, utvr dila da je podnosilac i dalje jedan od osnivača privrednog društva „F.“ d.o.o. iz Čantavira; da nema prijave na osiguranje po osnovu obavljanja samostalne delatnosti posle ostvarivanja prava na starosnu penziju, kao i dokaza da su za taj period uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i odredaba člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prvostepeni organ je doneo rešenje kao u dispozitivu.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda Novi Sad (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 30-02/2-181.50-59 196 od 2. marta 201 6. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je našao da odredba člana 17. Zakona o privrednim društvima, koja propisuje da članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama tog zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, nesporno ukazuje na to da svaki član radi u svom privrednom društvu, tj. da obavlja poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja u skladu sa zakonom koji uređuje položaj privrednih društava, bez obzira na to da li je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač, odnosno član. Kako je podnosilac nakon ostvarivanja prava na penziju ostao osnivač, odnosno član privrednog društva, on je, prema odredbama člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od toga dana obavljao i „ obavlja“ poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja, pa iz tog razloga ispunjava uslove za utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti po tom osnovu. Takođe je navedeno da su razmotrena priložena mišljenja Ministarstva finansija, ali je ocenjeno da nisu bila od uticaja na odlučivanje, jer je Fond odlučivao u skladu sa zakonom, a prema članu 80. Zakona o državnoj upravi (" Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07 i 95/10) mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Podnosilac je u tužbi, kao i prethodno u žalbi, istakao da u privrednom društvu „Fruitica“ d.o.o. iz Čantavira u kojem je osnivač, poslove direktora i zakonskog zastupnika privrednog društva obavlja ju K.F i A.F.B, iz čega se evidentno zaključuje da privredno društvo ima druge zaposlene koji obavljaju poslove iz delatnosti privrednog društva i priložio dokaze za iznete tvrdnje .
Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6728/16 od 16. marta 2018. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Polazeći od zakonskih odredaba na koje se prethodno pozvao drugostepeni organ i utvrđenog činjeničnog stanja, Upravni sud je našao da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je odlučio kao u dispozitivu svog rešenja, kao i da je drugostepeni organ pravilno odbio žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, jer dokazi u spisima predmeta upućuju na zaključak da je, nakon potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zakon pravilno primenjen.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04-Odluka US, 84/04-dr. zakon, 85/05, 101/05- dr. zakon, 63/06 -Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10 , 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14 ), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da su obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, i lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti) (član 10. stav 1. tačka 2)); da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač odnosno član (član 12. stav 1. tačka 2)); da se radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava (stav 2.); da se svojstvo osiguranika stiče danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (član 14. stav 1.); da se svojstvo osiguranika utvrđuje na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s ovim zakonom (stav 2.); da će Fond pokrenuti postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika i kada, prilikom kontrole ili na drugi način, utvrdi da prijava na osiguranje nije podnesena za lice koje ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje (član 137. stav 3.); da u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana fond donosi pismeno rešenje o utvrđivanju svojstva osiguranika (stav 4.).
Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11 i 99/11) propisano je: da članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju pojedine pravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana 18. ovog zakona (član 17.); da se svojstvo člana društva stiče danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji (član 143. stav 1.); da svojstvo člana društva prestaje danom registracije prestanka svojstva člana društva u skladu sa zakonom o registraciji (stav 2.); da član društva po osnovu udela ima pravo glasa u skupštini (član 152. stav 1. tačka 1)); da upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno (član 198. stav 1.); da su u slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva skupština i jedan ili više direktora (stav 2.); da u jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva (stav 4.); da društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva (član 218. stav 1.); da direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno (član 219. stav 1.); da direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno (član 221. stav 1.); da direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno (član 224. stav 1.); da u društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine (stav 4.); da se na naknadu za rad direktora shodno primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona koje uređuju naknadu za rad direktora akcionarskog društva (član 227.); da direktor ima pravo na naknadu za svoj rad (…) (član 393. stav 1.).
5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže navodima koje je iznosio u postupku koji je prethodio donošenju osporene presude Upravnog suda, a koji se, u suštini, svode na to da mu kao korisniku starosne penzije i osnivaču privrednog društva nije moglo biti utvrđeno svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti jer nije bio upisan u Registar privrednih subjekata kao lice ovlašćeno za zastupanje, predstavljanje i rukovođenje privrednim društvom, niti je u njemu radio, u okviru radnog odnosa ili van radnog odnosa, i ostvarivao bilo kakve prihode, već je za zakonskog zastupnika imenovano drugo lice koje je u radnom odnosu.
Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.
Ustavni sud je najpre konstatovao da je podnosiocu ustavne žalbe utvrđeno svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, sa obrazloženjem da podnosilac nakon ostvarivanja prava na starosnu penziju, ispunjava uslove za utvrđivanje svojstva osiguranika jer je osnivač preduzeća, saglasno odredbi tada važećih odredaba člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a da nisu od uticaja navodi podnosioca da je bilo neophodno utvrditi činjenicu da li radi u društvu čiji je član. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio ovo stanovište organa uprave.
U postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog sud a kao sporno postavilo se pitanje da li je podnosilac bio osiguranik samostalnih delatnosti, u smislu tada važećih odredaba člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema navedenim zakonskim odredbama, osiguranici samostalnih delatnosti su lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, koji u njima rade, iako nisu u radnom odnosu u privrednom društvu, pri čemu se radom smatralo i predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane njegovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Po oceni upravnih organa i Upravnog suda, podnosilac ustavne žalbe je, saglasno navedenim zakonskim odredbama, samim tim što je bio osnivač, odnosno član privrednog društva obavljao poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja, zbog čega je ispunjavao uslove za utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti.
Ustavni sud ukazuje na to da je u Odluci Už-3917/2014 od 29. septembra 2016. godine izrazio pravno stanovište u pogledu utvrđivanja svojstva obveznika doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, prema kome navedeno svojstvo nema osnivač, odnosno član privrednog društva koji u njemu ne radi u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. tog člana Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ne ostvaruje naknadu (ugovorenu naknadu) u smislu tačke 3) tog člana zakona i nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu navedenih odredaba tog zakona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje. U suprotnom, ukoliko fizičko lice obavlja rad u smislu člana 12. navedenog Zakona, odnosno ostvaruje naknadu, obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Imajući u vidu prethodno iznete ocene, koje se po shvatanju ovog suda primenjuju i u postupku utvrđivanja svojstva osiguranika samostalnih delatnosti, Ustavni sud je uzeo u obzir da je podnosilac ustavne žalbe po osnovu vlasništva nad kapitalom, u skladu sa članom 152. Zakona o privrednim društvima, imao pravo na učešće u upravljanju društvom. Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da se vršenje upravljačkih prava ne izjednačava sa obavljanjem poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja, u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Naime, saglasno odredbi člana 224. stav 1. Zakona o privrednim društvima, direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, što podrazumeva i sprovođenje odluka skupštine društva. Dakle, osnivač, odnosno član društva koji kao vlasnik kapitala vrši upravljačka prava, ne obavlja automatski poslovodstvena ovlašćenja i poslove upravljanja, osim ako je na to posebno ovlašćen. Prema tome, podnosiocu ustavne žalbe se svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti nije moglo utvrditi samo na osnovu svojstva osnivač a privrednog društva , ukoliko nije utvrđeno da je u njemu radio, u smislu tada važeće odredbe člana 12. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, što ne proizlazi iz sadržine rešenja upravnih organa i osporene presude Upravnog suda.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u obrazloženju osporene presude nisu dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za zauzet stav da je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti kao osnivač privrednog društva , sa obrazloženjem da nije bilo neophodno utvrditi činjenicu da li podnosilac radi u društvu čiji je član. Ustavni sud je navedeno stanovište izrazio u Odluci Už-6735/2017 od 29. oktobra 2020. godine.
Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6728/16 od 16. marta 2018. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Pokrajinski fond za pe nzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Pokrajinskog fonda broj 30-02/2-181.50-59196 od 2. marta 2016. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.