Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnosti, naročito drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7505/2017
18.06.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . K . iz sela B , kod Boljevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 23185/13 (ranije u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5607/08 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. K . iz sela B , kod Boljevca , podneo je Ustavnom sudu, 1. septembra 2017. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 23185/13 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5607/08 ).

U ustavnoj žalbi je izložen tok postupka i ukazano na to da je osporeni parničn i postupak trajao devet godina.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava . Tražio je naknadu nematerijalne štete u novčanom iznosu od 600 evra i naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , pored ostalog, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 23185/13 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku :

Tužilac V. K, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 11. novembra 2008. godine tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih M.N. i M.N, radi utvrđenja prava svojine na ¼ idealna dela stana i radi smanjenja raspolaganja idelanim delom stana ugovorom o doživotnom izdržavanju. Uz tužbu je istaknut i predlog za određivanje privremene mere. Po predmetnoj tužbi je formiran predmet P. 5607/08.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 5607/08 od 17. decembra 2008. godine odbacio kao neurednu tužbu podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac je podneo žalbu protiv ovog rešenja, 19. januara 2009. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 8371/10 od 22. februara 2012. godine ukinuo navedeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

Nakon uspostavlja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5168/12.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 5168/12 od 30. novembra 2012. godine delimično odbio tužbeni zahtev i delimično odbacio tužbu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 1370/13 od 20. marta 2013. godine delimično odbio kao neosnovanu žalbu ovde podnosioca ustavne žalbe, a delimično usvojio njegovu žalbu, pa je prvostepenu presudu u pojedinim stavovima izreke ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predmet je dobio novi broj P. 23185/13.

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 23185/13 od 12. novembra 2013. godine usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 6206/16 od 5. juna 2017. godine potvrdio navedenu prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09, 36/11 i 53/13 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se, takođe, primenjivao u konkretnom postupku, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.) .

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da parnični postupak predstavlja jedinstvenu celinu koji započinje podnošenjem tužbe , a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada je podnosilac podneo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu , 11. novembra 2008. godine, do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6206/16 od 5. juna 2017. godine, kojo m je pravnosnažno okon čan parnični postupak, a što dalje znači da je sporni postupak trajao osam godina i sedam meseci .

Navedeno trajanje sudskog postupka može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju ukupna dužina trajanja postupka ne može da se opravda bilo kojim od navedenih činilaca. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je Četvrti opštinski sud u Beogradu rešenjem P. 5607/08 od 17. decembra 2008. godine odbacio kao neurednu tužbu podnosioca ustavne žalbe, dok je o žalbi podnosioca od 19. januara 2009. godine protiv navedenog rešenja rešeno tek rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8371/10 od 22. februara 2012. godine kojim je ukinuto navedeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. To znači da je za donošenje jednog procesnog rešenja kojim se ukida prvostepeno rešenje, drugostepenom sudu bilo potrebno više od dve godine. Zatim, Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom P. 23185/13 od 12. novembra 2013. godine usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, dok je o žalbi tuženih protiv navedene presude odlučeno tek presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6206/16 od 5. juna 2017. godine, znači nakon četiri godine. Po oceni Ustavnog suda, ovako dugo trajanje žalbenih postup aka, u ovom konkretnom slučaju, predstavlja dovoljan osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta povodom trajanja žalbenog postupka, kao i drugih dužih perioda neaktivnosti suda u postupku (videti presudu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, broj predstavke 22928/03, od 2. novembra 2006. godine, stav 38 i presudu Plazonić protiv Hrvatske, broj predstavke 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 23185/13 (ranije u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 5607/08 ) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 6 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je sam podnosilac u zahtevu tražio utvrđenje prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, postojeću praksu ovoga Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su p odnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da podnosila c nije dostavio bilo kakav dokaz da je zbog trajanja postupka njemu prouzrokovana materijalna šteta , te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti