Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio presudu Apelacionog suda. Sud je pogrešno primenio Zakon o poreskom postupku umesto Zakona o radu, zaključivši da potraživanje doprinosa ne zastareva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7507/2019
21.04.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . B . iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Bečeju P1. 211/18 od 30. oktobra 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Bečeja podneo je Ustavnom sudu, 17. jula 2019. godine, preko punomoćnika S. K, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je osporenom presudom potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Bečeju P1. 211/18 od 30. oktobra 2018. godine, te je obavezan, kao tuženi, da za tužilju obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za vremenski period bliže određen u izreci presude ; da su sudovi proizvoljno primenili procesno i materijalno pravo, jer su odlučivali o tužbi nakon isteka prekluzivnog roka za podnošenje tužbe, pošto je tužba podneta 28. marta 2017. godine ; da su sudovi primenili odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, umesto član 195. stav 2. i član 196. Zakona o radu, imajući u vidu da su doprinosi sastavni deo zarade. Podnosilac je tražio od Ustavnog suda da mu utvrdi povredu označenih prava, poništi osporenu presudu i da mu dosudi nematerijalnu štetu i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1. 211/18 od 30. oktobra 2018. godine obavezan je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužilji M. B. iz Bečeja na najnižu mesečnu osnovicu važeću na dan uplate obračuna i uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Vrbas – Služba filijale Bečej doprinose za 2001. i 2002. godinu, za mesece septembar, oktobar, novembar i decembar 2003. godine, mesece januar, februar, „mart 20% meseca“, maj, jun, juli, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar 2004. godine, mesec decembar 2005. godine i za period od 1. do 15. maja 2006. godine, kao i da za period od 1. januara 2000. godine do 15. maja 2006. godine podnese nadležnom fondu prijavu podataka za utvrđivanje staža osiguranja zarade, naknade zarade, odnosno osnovicu osiguranja i visine uplaćenog doprinosa za osiguranje zaposlene za svaku godinu označenog perioda posebno na M4 obrascu. Odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj uplati doprinose za april 2004. godine. Takođe, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka plati određeni iznos. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2019. godine žalba tuženog je odbijena i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bečeju P1. 211/18 od 30. oktobra 2018. godine u usvajajućem delu (omaškom navedeno da je u pitanju presuda Osnovnog suda u Novom Bečeju). U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tuženi u periodu od 17. maja 1994. godine pa do 15. maja 2006. godine bio preduzetnik i imao registrovanu radnju STZR „B.“ D. B . PR iz Bečeja; da je tužilja u periodu od 1. januara 2000. godine pa do 15. maja 2006. godine bila zaposlena u radnji tuženog, te da tuženi u tom periodu za tužilju nije uplatio sve doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje; da je članom 105. stav 2. Zakona o radu propisano da se pod zaradom u smislu ovog člana smatra ona zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade , te da doprinosi čine sastavni deo zarade koji se mora uplatiti istovremeno kad i zarada; da potraživanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastareva, ali se ne može tražiti njihova isplata, već samo uplata nadležnom fondu osiguranja; da u konkretnom slučaju nije podneta tužba za utvrđenje, već tužba radi uplate novčanog iznosa, te je tako u pitanju novčano potraživanje za koje nije propisan rok radi ostvarenja sudske zaštite; da se pravilo o roku za sudsku zaštitu od 90 dana ne primenjuje kod zaštite novčanih potraživanja iz radnog odnosa u opštem režimu; da sud nije prihvatio prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od tuženog, jer pravo na utvrđivanje i naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastareva, saglasno odredbi člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; da uplata poreza i doprinosa nadležnim fondovima predstavlja uslov za ostvarenje prava tužioca iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja ne zastarevaju.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosi lac ustavne žalbe , utv rđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Članom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 , 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 , 112/15, 15/16, 108/16, 30/18 i 95/18 ), koji je bio na snazi u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude , bila je regulisana sadržina ovog zakona, pa je tako bilo propisano da se njime uređuju postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, te d a se ovim zakonom obrazuje Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija i uređuju njena nadležnost i organizacija. Glavom sedmom Zakona bili su propisani ostali oblici prestanka poreskog duga, odnosno zastarelost prava Poreske uprave i poreskog obveznika u postupku utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, te povraćaja sredstava, kao i vođenja prekršajnog postupka. Članom 114e. navedenog zakona, dodatim 2007. godine u tekst zakona, propisano je da se o dredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br 4/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14, 112/15, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/2021), propisano je da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima ( član 4.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/ 18) je propisano: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 104. stav 1.); da se z arada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ( nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, kao i da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (član 105. st. 1. i 2.) . Odredbom člana 196. predviđeno je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku , primenom odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrarne primene prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu pravnosnažno usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, da za tuženu izvrši obračun i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za vremenski period bliže određen izrekom presude, sa obrazloženjem da se pravilo o roku za sudsku zaštitu od 90 dana ne primenjuje kod zaštite novčanih potraživanja iz radnog odnosa u opštem režimu, te da sud nije prihvatio prigovor zastarelosti tuženog, jer pravo na utvrđivanje i naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastareva, saglasno odredbi člana 114e. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da se Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređuje poreski postupak, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji, kao i da se obrazuje Poreska uprava, kao organ uprave. Iz navedenih odredaba člana 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje proizlazi da su sa stanovišta državnih organa doprinosi koje je poslodavac dužan da uplati za zaposlenog javni prihod i spadaju u domen upravnog prava. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno citiranoj odredbi člana 105. stav 2. Zakona o radu, propisano da zaradu u smislu ovog zakona čini zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema tome, doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa, dok je odnos između zaposlenog i poslodavca po svojoj prirodi građanskopravni, obligacioni odnos. Shodno navedenom, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, budući da nije reč o poreskom postupku i odnosu između Poreske uprave, s jedne, i poreskog obveznika, s druge strane . S obzirom na izneto, Ustavni sud nalazi da je osporena presuda doneta na osnovu proizvoljne primene merodavnog prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud nalazi da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da je utvrdio da je u konkretnom slučaju nadležni sud proizvoljno primenio merodavno pravo na štetu podnosi oca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje štetnih posledica u vrđene povrede prava, poništio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3180/18 od 8. maja 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Bečeju P1. 211/18 od 30. oktobra 2017. godine , te je odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je poništio osporen u presudu i će o žalbi podnosi oca biti ponovo odlučeno novom drugostepenom odlukom, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija, kao i da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporene drugostepene presude i nalaganjem Apelacionom sudu u Novom Sadu da donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene presude . Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st . 1. i Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti