Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog sukoba nadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Glavni razlog dugog trajanja bilo je neažurno postupanje prvostepenih sudova u određivanju stvarne nadležnosti. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić , Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tah irović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. K. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. K. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 13612/11 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1786/07).

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. K. iz Beograda podnela je Ustavnom sudu , 1. oktobra 2014. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 13612/11 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1786/07).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je osporeni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 13. juna 2007. godine, a da je okončan nakon sedam godina, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2109/13 od 28. maja 2014. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13612/11 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1786/07) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. juna 2007. godine podnela tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Lj. S, radi duga. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1786/07.

Prvostepeni sud se rešenjem P. 1786/07 od 11. jula 2007. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se spisi predmeta dostave Trgovinskom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Spisi predmeta su 27. septembra 2007. godine dostavljeni Trgovinskom sudu u Beogradu, gde su zavedeni pod brojem P. 7787/07. Do donošenja presude, zakazano je 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana, zbog neurednog pozivanja i neodazivanja svedoka. U sprovedenom dokaznom postupku saslušani su tužilac i tuženi, u svojstvu parničnih stranaka, kao i predloženi svedoci.

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 7787/07 od 20. marta 2009. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 20.000 eura, sa odgovarajućom kamatom i da mu naknadi parnične troškove.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 1916/10 od 27. maja 2010. godine, ukinuta je presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 7787/07 od 20. marta 2009. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, drugom sudiji prvostepenog suda, sa obrazloženjem da će prvostepeni sud, u ponovnom postupku, ceniti ispunjenost uslova za subjektivno preinačenje tužbe, koje se odnosilo na promenu tužioca i tuženog, imajući u vidu da je tužilac podneskom od 18. januara 2008. godine preinačio tužbu, tako što je kao tužioca i tuženog označio pravna lica, odnosno kao tužioca preduzeće "R." d. o. o. Novi Beograd, a kao tuženog preduzeće "F." d. o. o. Beograd.

U ponovnom postupku, Privredni sud u Beogradu, na koji je nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, prešla nadležnost za odlučivanje, se rešenjem P. 12870/10 od 3. novembra 2010. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, sa tim da se, po pravnosnažnosti rešenja, spisi predmeta dostave Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Spisi predmeta su 22. novembra 2011. godine, dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a predmet je zaveden pod brojem P. 13612/11. Nakon dva zakazana ročišta, na kojima je saslušao parnične stranke i izvršio uvid u celokupnu pismenu dokumentaciju, sud je doneo presudu.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13612/11 od 14. marta 2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime duga isplati iznos od 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa domicilnom kamatom u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, počev od 13. juna 2007. godine, pa do isplate i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Pri tome, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan prigovor nedostatka aktivne i pasivne legitimacije, te da je u konkretnom slučaju, tužbeni zahtev posledica raskida ugovora o zajedničkom ulaganju, koji je zaključen između dva privredna društva, a u cilju dokapitalizacije trećeg privrednog društva, te da parnične stranke u ovoj parnici nemaju aktivnu, odnono pasivnu legitimaciju, jer nisu u materijalnopravnom odnosu povodom isplate navedenog novčanog iznosa.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7406/12 od 8. novembra 2012. godine vraćeni su spisi predmeta P. 13612/11 Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, jer se u predmetu ne nalazi punomoćje kojim je tuženi ovlastio za zastupanje advokata Z. K. da u njegovo ime preduzima parnične radnje u ovom predmetu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2109/13 od 28. maja 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 13612/11 od 14. marta 2012. godine.

Pismeni otpravak je 1. septembra 2014. godine dostavljen punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 13. jun a 2007. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2109/13 od 28. m aja 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao gotovo punih sedam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odluč ivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja za podnosioca prava o kojima se u postupku odlučuje.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo, kao i da je postupak okončan odbijenjem tužbenog zahteva, zbog nedostaka aktivne i pasivne legitimacije parničnih stranaka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ima la legitiman interes da ce o nje nom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka svojim ponašanjem nije bitno doprinela dužem trajanju postupka. Ipak, Ustavni sud je imao u vidu da nije izjavila žalbu protiv rešenja P. 1786/07 od 11. jula 2007. godine, kojim se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odredio da se spisi predmeta dostave Trgovinskom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Ustavni sud je utvrdio da je razlog dugom trajanju parničnog postupka, pre svega, postupanje prvostepenih sudova, i to Petog opštinskog suda u Beogradu i Trgovinskog suda u Beogradu, koji nisu preduze li sve zakonom pre dviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak ef ikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutom tužben om zahtev u odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Peti opštinski sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta prosledio Trgovinskom sudu u Beogradu, koji je doneo presudu, iako nije bio stvarno nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Navedeno postupanje prvostepenih sudova je dovelo do toga da postupak praktično započne tek 22. juna 2011. godine, četiri godine nakon podnošenja tužbe, kada su spisi predmeta dostavljeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, te da prvostepeni postupak traje do donošenja presude P. 13612/11 od 14. marta 2012. godine, koja je potvrđena presudom drugostepenog suda Gž. 2109/13 od 28. maja 2014. godine, čime je postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno predmet spora, ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje sudova i ponašanje podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnositeljki za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedel otvornim postupanjem prvostepenih sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog sukoba nadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti