Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao šest i po godina. Sud je podnosiocu dosudio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. O . iz Lazarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. O . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 6212/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. O . iz Lazarevca je , 19. novembra 2015. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7412/13 od 28. avgusta 2015. godine i presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6212/12 od 18. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razmnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 6212/12.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac tužbu radi naknade nematerijalne štete podneo 4. maja 200 9. godine; da je prvostepena presuda doneta tek 18. aprila 2013. godine, nakon čega je postupak po žalbi trajao još dve godine i osam meseci; da je podnosiocu ustavne žalbe nesumnjivo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je pogrešan zaključak parničnih sudova da podnosiocu ustavne žalbe vođenjem disciplinskog postupka nije naneta nematerijalna šteta; da je tuženi poslodavac meru prestanka radnog odnosa izrekao pre okončanja disciplinskog postupka, što u dovoljnoj meri pokazuje da je njegovo postupanje bilo zlonamerno i šikanozno; da je podnosilac ustavne žalbe trpeo poniženje u okruženju u kome živi, kao i strah za egzistenciju svoje porodice.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu i naloži ponovno odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv osporene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao i da podnosiocu ustavne žalbe prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovn og sud a u Beogradu P. 6212/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 4 . maja 200 9. godine, u svojstvu tužioca, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova i Privrednog društva „K .“ d.o.o, Lazarevac , radi naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ug leda i prava i sloboda ličnosti, prouzrokovane vođenj em disciplinskog postupka i izricanjem mere prestanka radnog odnosa, koju je nadležan parnični sud poništio kao nezakonitu . Predmet je zaveden pod brojem P. 8258/09.

Zakonski zastupnik prvotužene je odgovor na tužbu dostavio 28. maja 2009. godine, dok je drugotuženi svoj odgovor na tužbu dostavio 10. juna 2009. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano za 30. oktobar 2009. godine. Punomoćnik tužioca je predložio izvođenje određenih dokaza. O dokaznim predlozima nije odluč eno, već je rasprava odložena na neodređeno vreme, zbog predstojeće reorganizacij e m reže sudova u Republici Srbiji.

Nadležnost Prvog opštinskog suda u Beogradu je nakon 1. januara 2010. godine preuzeo Prvi osnovni sud u Beogradu i predmet je zaveden pod brojem P. 7949/10. Postupajući sudij a u predmetu je i dalje sudija M.T.S. Međutim, rešenjem VF predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu od 30. septembra 2010. godine izvršena je preraspodela svih parničnih predmeta sudije M.TS, sa obrazloženjem da je ona Godišnjim rasporedom rada svih sudija raspoređena u izvršno odeljenje.

Novi postupajući sudija je ročište za glavnu raspravu zakazao za 3. novembar 2010. godine, ali isto nije održano jer nije postojao dokaz o urednom pozivanju zakonskog zastupnika prvotužene. Na narednom ročištu, koje je održano 9. decembra 2010. godine, određeno je izvođenje dokaza saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke. Ovaj dokaz je izveden na ročištu održanom 23. marta 2011. godine. Naredno ročište je održano 11. oktobra 2011. godine. Postupajući sudija je tada odbio predlog tužioca da se u dokaznom postupku obavi medicinsko veštačenje, na okolnost intenziteta i dužine trajanja duševnih bolova tužioca. Na ročištu održanom 25. januara 2012. godine, punomoćnik tužioca je povukao tužbu u odnosu na prvotuženu, sa čime se zakonski zastupnik prvotužene saglasio u podnesku od 6. februara 2012. godine. Pismeni otpravak rešenja o delimičnom povlačenju tužbe je izrađen 13. februara 2012. godine. Rešenje je postalo pravnosnažno 7. marta 2012. godine.

Očiglednom greškom pisarnice Prvog osnovnog suda u Beogradu, predmet je nakon pravnosnažnosti rešenja o delimičnom povlačenju tužbe evidentiran kao okončan, zbog čega je morala biti izvršena njegova presignacija u parničnom upisniku. Predmetu je dodeljen broj P. 6212/12. U periodu do presuđenja je zakazano još šest ročišta za glavnu raspravu (3. maja, 25. juna, 27. septembra, 13. decembra 2012. godine, 3. i 18. aprila 2013. godine). Dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dok su tri ročišta odložena zbog sprečenosti punomoćnika tužioca ( na izričit zahtev tužioca lično) . Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 18. aprila 2013. godine.

Osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6212/12 od 18. aprila 2013. godine tužbeni zahtev tužioca je u celini odbijen kao neosnovan . Ova presuda je parničnim strankama uručena 3. septembra 2013. godine.

Tužilac je 9. septembra 201 3. godine godine izjavio žalbu protiv ove prvostepene presude , na koju je tuženi odgovorio 20. septembra 2013. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu prosleđeni 21. oktobra 201 3. godine. Osporenom presudom Gž. 7412/13 od 28. avgusta 2015. godine ožalbena prvostepena presuda je potvrđena u pogledu glavnog zahteva, dok je , uvažavanjem žalbe tužioca , ista preinačena u delu o troškovima parničnog postupka, utoliko što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Osporena drugostepena presuda je punomoćniku tuži oca uručena 4. novembra 201 5. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da s vako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 4. maja 2009. godine, podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem osporene presude Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 7412/13 od 28. avgusta 2015, koja je punomoćniku podnosi oca ustavne žalbe uručena 4. novembra 2015. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao šest godina i četiri mesec a, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice .

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima o legitiman interes da sud o nje govim zahtevima odluči u okviru standarda razumnog roka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je on delimično doprineo produžavanju trajanja predmetnog parničnog postupka . Ovde Ustavni sud ima u vidu odlaganje tri ročišta za glavnu raspravu na njegov izričit zahtev ( zbog sprečenosti njegovog punomoćnika ).

Po oceni Ustavnog suda, šestoipogodišenjem trajanju predmetnog postupka u najvećoj meri je doprinelo ne efikasno postupanje, pre svega, prvostepenog suda. Ovde se naročito ima u vidu: da je nakon odlaganja prvog ročišta za glavnu raspravu, koje je pravdano predstojećom reorganizacij om mreže sudova u Republici Srbiji, naredno ročište zakazano posle više od godinu dana; da je najveći broj ročišta zakazivan u vremenskom rasponu od tri do sedam meseci; da je za sve vreme trajanja postupka izveden samo dokaz saslušanjem podnosioca ustavne žalbe u svojstvu parnične stranke; da je odbijanjem predlog a da se u dokaznom postupku obavi medicinsko veštačenje ( na ročištu održano m 11. oktobra 2011. godine), posle čega konkretnih dokaznih predloga nije bilo, postupajući sudija u dovoljnoj meri pokazao da spornu pravnu stvar smatra zrelom za donošenje odluke; da je, uprkos tome, postupak pred prvostepenim sudom trajao još godinu i po dana; da je osporena prvostepena presuda pismeno izrađena nakon četiri i po meseca od zaključenja glavne rasprave.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 6212/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu u tom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe , zbog konstatovane povrede ustavnog prava , ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i utvrđeni doprinos podnosioca ustavne žalbe , te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ustavni sud je, uvidom u osporene presud e, utvrdio da one sadrž e jasn a i argumentovan a obrazloženj a, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava, kao i oceni da to što je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela krađe izvršenog na radu, u dovoljnoj meri ukazuje da postupanje tuženog nije bilo zlonamerno , niti šikanozno, imajući u vidu da je za pokretanje i vođenje predmetnog discipinskog postupka postojala osnovana sumnja . Polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosi oca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava u odnosu na osporene presude , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost o vih presud a.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti