Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, utvrdivši da su nadležni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora zbog uznemirenja javnosti, te da postupak nije vođen neažurno. Stoga, prava podnosioca iz čl. 31. i 32. Ustava nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Vesna Ilić Prelić, Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi N. U . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. U . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. U . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. novembra 201 5. godine, preko punomoćnika A . Đ, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje , iz čl. 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog navedeno: da prvostepeni sud „prepisuje“ navode i objašnjenja razloga za produženje pritvora okrivljenom, donosi osporeno rešenje koje je identično svim prethodnim rešenjima, ne ulazeći u suštinu samog problema, i ne poštujući naloge Apelacionog suda, kao suda više instance; da su, imajući u vidu da je od izvršenja krivičnog dela prošlo više od dve godin e, apsurdni navodi Višeg suda da je uznemirenje javnosti i dalje takvog kvaliteta da može ugroziti pravično i nesmetano vođenje postupka, pri čemu sud naročito smatra da bi puštanjem okrivljenih na slobodu uznemirenje javnosti bilo značajnije i intenzivnije; da prvostepeni sud ne uzima u obzir ni činjenicu da protekom vremena uznemirenje javnosti, odnosno njegov intenzitet opada i da se osnovanost razloga za produženje pritvora ne sme ceniti na osnovu činjenica u trenutku izvršenja krivičnog dela, već u trenutku donošenja konkretne odluke; da je neopravdano da se, na osnovu stanja u spisima predmeta, u roku od mesec dana, donesu odluke sasvim suprotne po sadržaju i obrazloženju; da je, imajući u vidu navedene razloge, produženje pritvora u konkretnom slučaju „očigledno neopravdano“, čime je povređeno podnosiočevo pravo iz člana 31. Ustava; da je osporenim rešenjem povređeno podnosiočevo pravo iz člana 32. Ustava, jer sudovi nisu vodili računa o prethodnim odlukama Apelacionog suda, kojim su prethodna rešenja o produženju pritvora četiri puta ukidana i vraćana na ponovno odlučivanje , uz jasne naloge prvostepenom sudu da u odluci o produženju pritvora „mora dati jasne i nedvosmislene razloge o načinima manifestacije tzv. uznemirenja javnosti“, zbog čega podnosilac smatra da „o osnovanosti produženja pritvora nije odlučivao nezavisan i nepristrasan sud“. Podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi precizno kojim odredbama čl. 31. i 32. Ustava su zaštićena prava koja smatra povređenim.

Predloženo je poništenje osporenog rešenja, nalaganje prvostepenom sudu puštanja podnosioca na slobodu, kao i dosuđivanje naknade nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara i naknada troškova ustavnosudskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.

Kako podnosilac u ustavnoj žalbi nije precizirao koja prava iz čl. 31. i 32. Ustava smatra povređenim ili uskraćenim, Ustavni sud je, imajući u vidu navode ustavne žalbe, zaključio da podnosilac ističe povredu prava zajemčenih odredbama člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenje i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

- da je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 537/13 od 26. jula 2013. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, a koji se računa od 25. jula 2013. godine;

- da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 10/14 od 21. januara 2014. godine okrivljenima D.P, D.D. i N. U . (ovde podnosiocu ustavne žalbe) stavljeno na teret izv ršenje krivično g del a teško ubistvo iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, okrivljenima D.P, D.M. i D.D. krivičnog del a nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a okrivljenima D.P, D.M. i N . U . (podnosilac) i krivičnog del a nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezu stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 2999/15 od 28. septembra 2015. godine prema okrivljenima D.P, D.D. i podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, koji im po navedenom rešenju može trajati najduže 60 dana, i to prema okrivljenom D.P. i N . U, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4 ) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1930/15 od 12. oktobra 2015. godine , žalba podnosioca kao okrivljenog izjavljena protiv prethodno navedenog rešenja o produženju pritvora, odbijena kao neosnovana.

Od značaja za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe su, po oceni Ustavnog suda, i sledeće okolnosti, utvrđene proverom preko internet stranice „ Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs): da je 13. aprila 2016. godine Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu K. 39/14 kojom je podnosioca kao okrivljenog oglasio krivim, kada je i meru pritvora ukinuo i zamenio je merom zabrane napuštanja stana .

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, te da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 i 121/12) propisano je krivično delo teško ubistvo, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, a odredbama člana 344. ovog zakonika propisano je krivično delo nasilničko ponašanje, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom do tri godine ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, s obzirom na to da uznemirenje javnosti „koje je možda i postojalo u vreme određivanja pritvora“ više ne postoji, a u osporen om rešenj u nisu navedeni razlozi koji dokazuju da takvo uznemirenje i dalje postoji, kao i da mera pritvora nije svedena na najkraće neophodno vreme.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) stava 1. člana 211. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje (i produženje) pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporen o rešenj e, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvrši o krivično delo teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina, kao i krivično delo nasilničko ponašanje, za koje je zaprećena kazna zatvor od šest meseci do pet godina.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenj em produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugrozioti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP navedeno:

„Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je okrivljenima D.D. i N. U . produžio pritvor po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 2. KZ u vezi sa članom 33. KZ, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, te imajući u vidu način izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo na javnom mestu - šetalištu, ispred splava, u prisustvu većeg broja ljudi, ceneći okolnost da splavove i restorane u Beogradu posećuje veliki broj gostiju, a prema optužnom aktu predmetni događaj dogodio se na poznatom mestu za noćne izlaske, pri čemu su okrivljeni, prema navodima optužnog akta, prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F. od zadobijenih povreda na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način, prema navodima optužnog akta, posebnu upornost i bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete, to su, i po oceni Apelacionog suda u Beogradu, opisan način izvršenja krivičnog dela i težina posledica istog doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zbog čega se produženje pritvora iz zakonskih razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pokazuje kao nužna i neophodna mera.

Shodno navedenom, suprotni žalbeni navodi branilaca okrivljenog D.D., advokata D.O. i advokata M.M. kojima se ističe da postojanje opravdane sumnje, odnosno navodi optužnog akta sami za sebe ne mogu biti osobite okolnosti koje opravdavaju produženje pritvora, te da je prvostepeni sud pogrešno naveo da postoji interesovanje javnosti, kao i branioca okrivljenog N. U, advokata A.Đ. kojima se ističe da prvostepeni sud nije naveo jasne i konkretne činjenice i okolnosti koje ukazuju da bi puštanjem okrivljenih na slobodu došlo do uznemirenja javnosti koje bi ozbiljno i neposredno ugrozilo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, odnosno da su izostali jasni razlozi, a posebno imajući u vidu i protek vremena, ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da je prvostepeni sud, a na osnovu objektivnih pokazatelja, pravilno procenio da u vreme donošenja ožalbenog rešenja i dalje postoji uznemirenje javnosti, te da bi uznemirenje bilo i mnogo značajnije i intenzivnije ukoliko bi okrivljni bili pušteni na slobodu, kao i da bi to ugrozilo nesmetano vođenje krivičnog postupka“.

Ustavni sud je ocenio da je osporen o rešenj e zasnovan o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da je nadležni sud postupao u skladu sa Ustavom i ZKP kada je utvrdi o da postoje uslovi da se podnosioc u ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je u osporen om rešenju nave o i jasno obrazloži o, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (na javnom mestu - šetalištu, ispred splava, na poznatom mestu za noćne izlaske, u prisustvu većeg broja ljudi, pri čemu su okrivljeni, prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F. od zadobijenih povreda na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način, posebnu upornost i bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete) dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka , posebno imajući u vidu i protek vremena, pri čemu je postupajući sud, na osnovu objektivnih pokazatelja, pravilno procenio da u vreme donošenja ožalbenog rešenja i dalje postoji uznemirenje javnosti, te da bi uznemirenje bilo i mnogo značajnije i intenzivnije ukoliko bi okrivljeni bili pušteni na slobodu, kao i da bi to ugrozilo nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenom rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju na to da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži po navedenom zakonskom osnovu , da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno da je osporen o rešenj e neobrazložen o.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe ( 19. novembra 2015. godine) nalazio u pritvoru dve godine i nepuna četiri mesec a (računajući od 26. jula 2013. godine, kada mu je pritvor određen), da je za to vreme sprovedena istraga, podignuta optužnica i glavni pretres priveden kraju, da je prvostepena presuda doneta 13. aprila 2016. godine, kada je podnosiocu pritvor ukinut i zamenjen merom zabrane napuštanja stana. Imajući u vidu da su istražni i prvostepeni krivični postupak koji su protiv podnosi oca ustavne žalbe i još tri lica vođen i zbog krivičnih dela teško ubistvo i nasilničko ponašanje , okončani za dve godine i devet meseci, Ustavni sud je ocenio da se postupak vodi sa primerenom hitnošću.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporen o rešenje o produženju pritvora donet o iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njemu navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosioca da „o osnovanosti produženja pritvora nije odlučivao nezavisan i nepristrasan sud“, jer „sudovi nisu vodili računa o prethodnim odlukama Apelacionog suda, kojim su prethodna rešenja o produženju pritvora četiri puta ukidana i vraćana na ponovno odlučivanje, uz jasne naloge prvostepenom sudu da u odluci o produženju pritvora mora dati jasne i nedvosmislene razloge o načinima manifestacije tzv. uznemirenja javnosti“, i ocenio ga neosnovanim. Ovo stoga što je Ustavni sud, prethodno ocenjujući istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, našao da su u osporenom rešenju dati jasni i nedvosmisleni razlozi o načinima manifestacije uznemirenja javnosti, zbog čega se pritvor po navedenom zakonskom osnovu pokazuje neophodnim, a druge razloge koji bi ukazivali na to da o osnovanosti pritvora nije odlučivao nezavistan i nepristrasan sud, podnosilac nije naveo. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepenom presudom, dakle čim je okončan prvostepeni postupak, sud ukinuo pritvor i zamenio ga blažom merom.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu člana 42 a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti