Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporenog pojedinačnog akta, što je čini nedopuštenom za dalje razmatranje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Devedžića i Ružice Devedžić, oboje iz Lađevaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Devedžića i Ružice Devedžić i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Kraljevu IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe izjavljeno m protiv rešenja istog suda I. 4954/12 od 6. avgusta 2013. godine .

3. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Devedžić i Ružica Devedžić, oboje iz Lađevaca, su 25. septembra 2013. godine podneli Ustavnom sudu, preko punomoćnika Miloša Antonovića, advokata iz Kraljeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 4954/12 od 6. avgusta 2013. godine i IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava i na prav no sredstvo iz člana 36. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava, između ostalog, drugostepeno rešenje izvršnog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka izvršenja. Po navodima podnosilaca ustavne žalbe, ovakvim postupanjem izvršnog suda njima je uskraćeno pravo na pravni lek, iako im je to pravo dato u pravnoj pouci , kao i u samom Ustavu kojim je zajemčena dvostepenost odlučivanja. Ističu i to da privremena mera nije izvršena ni posle devet meseci.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja izvršnog suda. Tr ažili su naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osnovni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem I. 4954/12 od 6. avgusta 2013. godine obustavio postupak izvršenja, pokrenut po predlogu za izvršenje izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Prvostepeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku da je protiv navedenog rešenja dozvoljen prigovor.

Osnovni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnih poverilaca izjavljen protiv navedenog rešenja sudije pojedinca o obustavi izvršenja. U obrazloženju rešenja je navedeno: da su izvršni poverioci prigovor izjavili protiv rešenja suda o obustavi postupka izvršenja, pri čemu Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije propisano da se protiv takvog rešenja prigovor može izjaviti, te je takav prigovor odbačen kao nedozvoljen; da činjenica da je prvostepenim rešenjem data pouka o pravnom leku bez pravnog značaja, jer se pogrešnom pravnom poukom o dopuštenosti pravnog leka ne može ustanoviti izvršnom poveriocu pravo koje zakonom nije predviđeno.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

4. Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.); da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. stav 5.).

5. Podnosioci ustavne žalbe su osporili i rešenje sudskog veća Osnovnog suda u Kraljevu IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka izvršenja, iako je u pouci o pravnom leku u prvostepenom rešenju konstatovano da je prigovor protiv tog rešenja dozvoljen.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je Rešenjem Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p .co ltd izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žabe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnosioci ustavne žalbe Dragan Devedžić i Ružica Devedžić su, za razliku od podnosioca ustav ne žalbe u predmetu Už-8166/12, podneli prigovor protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja , a na osnovu pouke o pravnom leku prvostepenog rešenja da je protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka dozvoljen pravni lek.

U postupku meritornog odlučivanja o ustavnoj žalbi Ustavni sud se usredsredio na pitanje da li je osporenim rešenjem sudskog veća povređeno pravo podnosilaca na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. To ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa je u toj formi i donet akt koji se osporava ustavnom žalbom. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek – prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocima ustavne žalbe, kao izvršnim poveriocima, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjave prigovor veću prvostepenog suda. Međutim, veće je odbacilo kao nedozvoljen prigovor koji su podneli podnosioci ustavne žalbe, a na osnovu pouke o pravnom leku koja je data u prvostepenom rešenju o obustavi postupka .

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Kraljevu IPV(I). 998/13 od 27. avgusta 2013. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru ovde podnosilaca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja toga suda I. 4954/12 od 6. avgusta 2013. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o ispunjenosti uslova za obustavu izvršnog postupka.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, to se ovaj s ud nije upuštao u razmatranje povrede prava na pravično suđenje i prava na naknadu štete i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama čl ana 32. stav 1, člana 35 i člana 36. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud nije posebno cenio tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu I. 4954/12 od 6. avgusta 2013. godine, jer je povreda navedenog ustavnog prava učinjena samo u drugostepenom postupku (prvostepeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku).

7. Ustavni sud konstatuje da podnosioci u ustavnoj žalbi navode da "privremena mera nije izvršena ni posle devet meseci", iz čega bi se moglo zaključiti da podnosi oci izražava ju nezadovoljstvo trajanjem ovog postupka. Međutim, kako, sa jedne strane, u ustavnoj žalbi nije ni istaknuta, niti je posebno obrazložena povreda prava na suđenje u raz umnom roku, već se zahtev podnosi laca izričito odnosi na poništaj osporenog pojedinačnog akta i kako je, sa druge strane, izvršni postupak trajao svega devet meseci, što se objektivno ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa povredom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ovaj navod podnosi laca nije posebno razmatrao.

8. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe da im Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, dovoljna i adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, odlučuj ući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Zahtev podnosilaca usta vne žalbe kojim je traženo da im Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, i u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti