Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe izjavljene protiv presude Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Rok za ustavnu žalbu teče od prijema osporene presude, a ne od obaveštenja tužilaštva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Alije Harčinovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Alije Harčinovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. 104/08 od 16. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Alija Harčinović iz Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu 14. maja 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. 104/08 od 16. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, „da bi se otklonila pogrešna odluka Vrhovnog suda“, 13. aprila 2009. godine podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti; da je Republički javni tužilac aktom KTZ. 276/08 od 22. aprila 2009. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe da ne može podići zahtev za zaštitu zakonitosti.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzz. 104/08 od 16. decembra 2008. godine uvažen zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 276/08 od 14. avgusta 2008. godine i preinačene su presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru K. 902/06 od 6. septembra 2007. godine i presuda Okružnog suda u Novom Pazaru Kž. 511/07 od 17. decembra 2007. godine; da je podnosilac ustavne žalbe Republičkom javnom tužiocu 13. aprila 2009. godine podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzz. 104/08 od 16. decembra 2008. godine; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 276/08 od 22. aprila 2009. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da se ne može podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda Vrhovnog suda Srbije donetih po zahtevima za zaštitu zakonitosti.

4. S obzirom na to da, saglasno odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), presudu donetu po zahtevu za zaštitu zakonitosti kao vanrednom pravnom leku o kome odlučuje najviši sud u Republici, nije moguće osporavati podnošenjem bilo kog novog pravnog sredstva, Ustavni sud ukazuje na to da se u konkretnom slučaju rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana kada je podnosilac primio osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije, a što je moglo biti najkasnije 13. aprila 2009. godine kada je, kako je to i sam naveo, Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv te presude. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 14. maja 2009. godine, dakle po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić