Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su arbitrarno primenili procesno pravo kada su odbili zahtev da se troškovi postupka isplate na račun punomoćnika, što je dovelo do poništaja drugostepenog rešenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J . iz sela G . kod Leskovca , J. P . iz Leskovca, S. M . iz sela P . kod Leskovca, D . C . iz Leskovca, S . P . iz sela G . kod Leskovca, S . S . iz Leskovca i M . S . iz sela M . kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J, J . P, S . M, D . C, S . P, S . S . i M . S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine i stavom drugim izreke rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine , povređen o pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv stava drugog izreke rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe S. J . iz sela G . kod Leskovca, J . P . iz Leskovca, S . M . iz sela P . kod Leskovca, D . C . iz Leskovca, S . P . iz sela G . kod Leskovca, S . S . iz Leskovca i M . S . iz sela M . kod Leskovca su , 18. februara 2019. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda u Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine i stava drugog izreke rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen kao neosnovan zahtev izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, da se odredi izvršenj e radi naplate troškova izvršnog postupka u ukupnom iznosu od 42.000,00 dinara (svakom izvršnom poveriocu po 6.000 dinara).

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su pravnosnažnim i izvršni m rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 162/15 od 18. marta 2015. godine delilimično usvojeni zahtevi predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalb e i utvrđeno je da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i određena im je primerena naknada zbog povede prava na suđenje u razumnom roku, kao i troškovi postupka u iznosu od po 6.000,00 dinara; da su 8. avgusta 2018. godine izvršni poverioci, ovde podnosioci, podneli, preko punomoćnika , Privrednom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje sa predlogom da se dosuđeni novčani iznos koji je izvršnim poveriocima dosuđen rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 162/15 od 18. marta 2015. godine isplati na žiro račune izvršnih poverilaca, a dosuđeni troškovi postupka u ime svakog od izvršnih poverilaca , od po 6 .000,00 dinara, isplati na žiro račun punomoćnika izvršni h poverilaca, u skladu sa ovlašćenjima overenim kod javnog beležnika kojim a su ovlastili punomoćnika za prijem dosuđenih troškova postupka; da je Privredni sud u Leskovcu doneo rešenje I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine kojim je određeno izvršenje predloženo predlogom za izvršenje u stavu prvom podnetog predloga, dok je odbijen kao neosnovan zahtev izvršn ih poveri laca iz stava drugog podnetog predloga, te su određeni ukupni troškovi poverilaca u iznosu od 28.133,33 dinara na teret dužnika, te je naloženo Narodnoj banci Srbije da prenese sredstva sa računa dužnika na račun poverilaca, i da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj A. A . iz Leskovca; da su podnosioci protiv navedenog rešenja izjavili žalbu pa je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine ista odbijena; da u obrazloženju ovog rešenja stoji da punomoćnik advokat ne poseduje ispravu iz člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao dokaz da je navedeno potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega kao punomoćnika – advokata; da su navedena rešenja doneta uz bitnu pov redu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o parničnom postupku; da je odredbom člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupka; da je punomoćnik podnosilaca predloga za izvršenje uz podneti predlog dostavio sudu overenu ispravu – overena punomoćja kod javnog beležnika, tako da je isti od strane svih izvršnih poverilaca ovlašćen da troškove dosuđene rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 162/15 od 18. marta 2015. godine naplati preko svog žiro računa, te nije bilo mesta odbijanju zahteva izvršnih poveri laca iz stava drugog podnetog predloga za izvršenje; da kako je u konkretnom slučaju primena merodavnog procesnog prava bila proizvoljna i arbitrarna, podnosiocima ustavne žalbe je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; da im je povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava jer podnosioci i dalje nisu naplatili svoja potraživanja u stečajnom postupku.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, poništiti osporeno drugostepeno rešenje i odredi da drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn u žalb u i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 162/15 od 18. marta 2015. godine usvojen je zahtev predlagača S. J, J . P, S . M, D . C, S . P, S . S . i M . S, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utv rđeno je da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10.

Podnosioci su Privrednom sudu u Leskovcu 8. avgusta 2018. godine podneli predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 162/15 od 18. marta 2018. godine.

Rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine, u stavu prvom izreke, određeno je izvršenje predloženo predlogom za izvršenje – da sud na osnovu izvršne isprave odredi izvršenje za iznose iz izvršne isprave, i to zaplenom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika i prenosom tako zaplenjenih novčanih sredstava na tekuće račune izvršnih po verilaca; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev izvršnih poverilaca da se odredi izvršenje radi naplate troškova postupka u ukupnom iznosu od 42.000,00 dinara (sedam izvršnih poverilaca po 6.000, dinara), troškova izvršnog postupka i troškova nastalih pred javnim izvršiteljem zaplenom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika i prenosom zaplenjenih novčanih sredstava na tekući račun punomoćnika izvršnih poverilaca advokata T . S . iz Leskovca.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnih poverilaca i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine.

U obrazloženju rešenja je navedeno: da drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda o odbijanju predloga za izvršenje u ovom delu jer nisu ispunjeni uslovi da se izvršenje na predloženi način odredi i sprovede; da je članom 299. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računu izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja; da je članom 301. navedenog zakona predviđeno da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račun izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja; da primenom člana 301. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da se novčana sredstva prenose na račun izvršnih poverilaca, tj. predlagača iz izvršne isprave, rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 162/15 od 18. marta 2015. godine, a ne na račun advokata po priloženim punomoćjima, bez obzira što su ista i overena od strane javnog beležnika a sa sadržinom da su izvršni poverioci saglasni da dosuđene iznose na ime troškova postupka, troškova izvršenja kao i troškova koji nastanu pred javnim izvršiteljem, punomoćnik – advokat može da naplati preko svog tekućeg računa; da su zakonom predviđene izvršne radnje kod ovog sredstva izvršenja, pa kako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije predložio sredstvo izvršenja u skladu sa zakonskim odredbama, bez uticaja je pozivanje žalioca na primenu člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) je propisano: da izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računima izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 299. stav 1.); da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja (član 301. stav 1.).

5. Imajući u vidu da podnosioci smatraju da im je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno načinom na koji su sudovi tumačili merodavno procesno pravo, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud konstatuje da su rešenja o odbijanju predloga za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe kao izvršnih poveri laca zasnovana na odredbi člana 301. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema kojoj se izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika sprovodi davanjem naloga nadležnoj organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva isključivo na račun izvršnog poverioca, a ne drugih lica po njihovom nalogu, pa i kada postoji punomoćje za advokata.

Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao po prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Dakle, radi se o posebnoj odredbi Zakona o parničnom postupku koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova u izvršnom postupku. Ustavni sud ocenjuje da se odredba člana 301. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ne može tumačiti na način kao u osporenim rešenjima, da se njihovo dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji, na osnovu punomoćja datog u izvršnom postupku u ime izvršnih poverilaca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, primena procesnog prava bila proizvoljna i arbitrarna, te da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine i stavom drugim izreke rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16.oktobra 2018. godine podnosio cima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništio rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 115/19 od 31. januara 2019. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi koju su podnosi ocima ustavne žalbe kao izvršni poverioci izjavi li protiv stava drugog izreke rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 288/18 od 16. oktobra 2018. godine, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je naloženo otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti