Povreda prava na pravno sredstvo zbog odbacivanja prigovora u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor izvršnog poverioca protiv zaključka o troškovima i zaključenju postupka, nalazeći da je prigovor u tim delovima bio dozvoljen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Kovačevića iz Gornje Badanje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 201 7. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Radeta Kovačevića i utvrđuje da je odbijajućim delom stavova trećeg i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine i rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine, u delu u kojem je odbačen podnosiočev prigovor izjavljen protiv odbijajućeg dela stavova trećeg i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine, u delu u kojem je odbačen podnosiočev prigovor izjavljen protiv odbijajućeg dela stavova trećeg i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine i o dređuje da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv zaključka toga suda I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine.
3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.
4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. Rade Kovačević iz Gornje Badanje podneo je Ustavnom sudu, 29. januara 2016. godine, ustavnu žalbu protiv odbijajućeg dela stavova tr ećeg, četvrtog, šest og i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine i rešenja Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije . Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konve ncije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koji se sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi je ukazano na to da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca podnet protiv osporenog zaključka tog suda I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, te da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine „neustavno“ restri ktivan po pitanju prigovora protiv prvostepenih odluka.
Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte . Tražio je naknadu namaterijalne i materijalne štete na ime troškove sastastavljanja ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Izvršni poverilac Rade Kovačević, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Loznici protiv izvršnog dužnika Željka Matića, radi namirenja novčanog potraživanja. Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 1124/13 od 19. avgusta 2013. godine usvojio predlog za izvršenje.
Osnovni sud u Loznici je doneo osporeni zaključak I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, koji sadrži 11 stavova. Osporenim zaključkom, između ostalog, je odlučeno: u stavu trećem izreke obavezan je izvršni dužnik da podnosiocu ustavne žalbe plati novačni iznos od 78.000,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka, dok je zahtev veći od tog iznosa odbijen; u stavu četvrtom izreke utvrđeno je ukupno potraživanje podnosioca ustavne žalbe prema izvršnim dužniku; u stavu šestom izreke konstatovano još koliko je izvršni dužnik dužan podnosiocu ustavne žalbe; u stavu jedanaestom izreke zaključen je izvršni postupak. U pouci o pravnom leku u osporenom zaključku je konstatovano da protiv ovog zaključka nije dozvoljen pravni lek.
Podnosilac ustavne žalbe je, uprkos pouci o pravnom leku, podneo prigovor protiv odbijajućeg dela stavova tr ećeg, četvrtog, šestog i jedanaestog izreke navedenog zaključka Osnovnog sud a u Loznici .
Osnovni sud u Loznici je osporenim rešenjem IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja sudskog veća je, između ostalog, navedeno da kako je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe izjavio prigovor protiv zaključka suda, to je takav prigovor, u smislu odredbe člana 39. stav 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nedozvoljen.
4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. stav 2.); da na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac i da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja (član 40. st. 1. i 2.); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.).
5. U konkretnom slučaju, Osnovni sud u Loznici je 28. avgusta 2015. godine doneo osporeni zaključak I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, koji sadrži 11 stavova. U pouci o pravnom leku u navedenom osporenom zaključku je konstatovano da protiv ovog zaključka nije dozvoljen pravni lek. Osnovni sud u Loznici je osporenim rešenjem IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine odbacio kao ne dozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca izjavljen protiv zaključka tog a suda I. 1124/2013 od 28. avgusta 2015. godine, sa obrazloženjem da protiv zaključka suda prigovor nije dozvoljen, u smislu odredbe 39. stav 7. ZIO. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da navedeni zaključak izvršnog suda sadrži 11 različitih stavova izreke , pri čemu svaki stav izreke predstavlja posebnu odluku za sebe, te je, stoga, najpre, sudija pojedinac koji je doneo osporeni zaključak trebalo da posveti pažnju činjenici da li se odluka u određenom stavu izreke može napadati prigovorom, a zatim, veće izvršnog suda je imalo obavezu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi da li stav izreke koji je pobijan prigovorom sadrži odluku koja može biti predmet meritornog preispitivanja od strane veća.
Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , najpre podneo prigovor protiv stava tr ećeg zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine , u kojem je odlučeno o troškovima izvršnog postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja , pri čemu je p rigovor konkretno izjavljen protiv odbijajućeg dela odluke o troškovima postupka.
Iako je osporena odluka o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja doneta u sastavu jednog zaključka, predmetna odluka o troškovima postupka, s jedne strane, shodno pravilima parničnog postupka, donosi se u formi rešenja, a sa druge strane, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), odlučivanje o troškovima postupka smatra se s astavnim delom suđenja, odnosno „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza“, u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude ESLjP Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 22410/93, od 23. septembra 1997. godine, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, broj predstavke 28341/95, od 4. maja 2000. godine, stav 78.).
Ustavni sud zatim ukazuje da je u svojoj Odluci Už-923/2012 od 5. februara 2015. godine zauzeo pravno stanovište da se protiv rešenja o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja može podneti prigovor, jer suprotno stanovište za posledicu ima povredu Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo. Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-8801/2013 od 10. decembra 2015. godine odbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja izvršnog suda o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja, jer podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovano da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da može izjaviti prigovor, saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja Ustavnog suda.
Imajuću u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da ne postoji nijedan razlog da u konkretnom slučaju odstupi od svoje ranije utvrđene prakse, te je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac u konkretnom slučaju imao pravo prigovora protiv odbijajuće odluke o troškovima postupka nastali m tokom sprovođenja izvršenja .
Dalje, podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo prigovor protiv stava jedanaestog izreke osporenog zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, u kojem je zaključen postupak izvršenja. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je u nizu svojih odluka zauzeo pravno stanovište da izvršni poverilac ima pravo prigovora protiv odluke kojim se zaključuje izvršni postupak (videti, na primer, Odluku Už-6242/2013 od 24. septembra 2013. godine. ), te nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji nijedan opravdan razlog da odstupi od svoje prakse povodom navedenog pravnog pitanja. Stoga je podnosilac ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , imao pravo prigovora protiv stava jedanaestog izrek e zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine.
6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je odbijajućim delom stavova trećeg i jedanaestog izreke osporenog zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine i osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine, u delu u kojem je odbačen podnosiočev prigovor podnet protiv odbijajućeg dela stavova trećeg i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , i odlučio kao u tački 1 . izreke.
Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 360/15 od 21. decembra 2015. godine, u delu u kojem je odbačen podnosiočev prigovor izjavljen protiv odbijajućeg dela stavova trećeg i jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine, i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosi oca ustavne žalbe izjavljenom protiv osporenog zaključka toga suda.
7. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , to se ovaj sud nije upuštao u razmatranje navoda o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.
8. Kako je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu protiv stava jedanaestog izreke zaključka Osnovnog suda u Loznici I. 1124/13 od 28. avgusta 2015. godine u kojem je zaključen postupak izvršenja, a akt o zaključenju izvršnog postupka se može doneti tek po namirenju ukupnog potraživanja izvršnog poverioca, to Ustavni sud nije posebno razmatrao stav četvrti izreke osporenog zaključka Osnovnog suda u Loznici, u kojem je utvrđeno ukupno potraživanje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca prema izvršno m dužniku, niti stav šesti izreke o vog zaključka Osnovnog suda u Loznici u kojem konstatovano koliko je još izvršni dužnik podnosiocu ustavne žalbe ostao dužan.
9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog rešenja sudskog veća adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.
10. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ovaj vid štete vezuje za troškove sastavljanja ustavne žalbe . Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić