Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu za ponavljanje, koji je trajao preko pet godina. Zbog neefikasnog postupanja suda, utvrđena je povreda prava, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7564/2013
05.11.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi R. I . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. I . i utvrđuje da je u postupku koji je po predlogu za ponavljanje postupka vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu R1. 1022/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. I . iz Novog Sada podnela je, 25. septembra 2013. godine, preko punomoćnika G . K, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 98/13 od 5. juna 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je po predlogu podnositeljke za ponavljanje postupka vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu R1. 1022/10.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, podnositeljka je navela da predmetni postupak nije bio složen, da je sudovima bilo potrebno sedam ročišta i više od pet godina da odluče o blagovremenosti njenog predloga, u postupku koji nije bio nimalo složen. Takođe, podnositeljka je navela da joj je opisanim postupanjem sudova pričinjena materijalna šteta u visini troškova postupka za koje je obavezana da plati osporenim rešenjem. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i utvrdi pravo podnositeljki na naknadu materijalne štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede označenog prava, ali je istakla zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 1022/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao predlagač, podnela je 21. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu R. 949/03. Protivnik predlagača u označenom predmetu, Grad N. S . – Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove, dostavio je 14. aprila 2008. godine podnesak kojim je istakao da je podneti predlog za ponavljanje postupka neblagovremen.

Prvo ročište u ovom postupku zakazano je za 14. oktobar 2009. godine, ali ono nije održano jer je, na zahtev predlagača, radi utvrđivanja blagovremenosti podnetog predloga za ponavljanje postupka, trebalo pribaviti spise određenog parničnog predmeta u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu ovde predlagača. Naredno ročište, zakazano za 10. decembar 2009. godine, nije održano jer nije došao zastupnik protivnika predlagača, a nije bilo dokaza da je pozvan.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmetni postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, a predmet je dobio broj R1. 1022/10. U ovoj fazi postupka prvo ročište, zakazano za 3. februar 2010. godine nije održano, na saglasan predlog učesnika u postupku, a radi pribavljanja spisa dva parnična predmeta. Osnovni sud u Novom Sadu zakazao je još četiri ročišta (za 10. mart, 8. septembar i 18. novembar 2010. godine i 24. avgust 2011. godine), od kojih jedno nije održano, na zahtev protivnika predlagača.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 1022/10 od 24. avgusta 2011. godine odbačen je kao neblagovremen predlog za ponavljanje postupka, a predlagač je obavezana da protivniku predlagača naknadi troškove postupka u iznosu od 58.750,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Viši sud u Novom Sadu, u postupku po žalbi predlagača, doneo je 17. januara 2012. godine rešenje Gž. 3939/11, kojim vraća spise predmeta prvostepenom sudu da odluči o zahtevu predlagača za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi u predmetnom postupku.

Osnovni sud u Novom Sadu, nakon što su mu spisi dostavljeni 1. februara 2012. godine, doneo je rešenje R1. 1022/10 od 1. novembra 2012. godine, kojim je oslobodio predlagača od obaveze plaćanja sudskih taksi.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 98/13 od 5. juna 2013. godine delimično je preinačeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 1022/10 od 24. avgusta 2011. godine, tako što je predlagač obavezana da na ime troškova postupka isplati protivniku predlagača iznos od 51.250,00 dinara, dok je u preostalom delu označeno prvostepeno rešenje potvrđeno.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja predloga 21. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu, pa do donošenja osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu od 5. juna 2013. godine, trajao pet godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka po vanrednom pravnom leku, samo po sebi, ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Ovo posebno imajući u vidu da je vanparnični sud odlučivao samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje o podnetom predlogu. Ustavni sud ukazuje da u određenim situacijama i za donošenje procesne odluke postupajući sud mora da izvede određene dokaze kako bi utvrdio da li je podneti predlog blagovremen. Tako je, u konkretnom slučaju, vanparnični sud, na zahteve učesnika u postupku, postavljenim u različitim vremenskim periodima, morao da održi ročišta kako bi izveo dokaz uvidom u određene parnične predmete i odlučio o blagovremenosti predloga za ponavljanje postupka. Navedeno, prema oceni Ustavnog suda, ne čini predmet složenim, ali objektivno utiče na dužinu trajanja postupka.

Međutim, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud pojedina ročišta zakazivao u izuzetno dugim vremenskim razmacima. Tako je prvo ročište zakazao tek nakon godinu i po dana od podnošenja predloga za ponavljanje postupka, dok je poslednje ročište zakazao nakon devet meseci od prethodno zakazanog. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni sud, najpre, propustio da odluči o zahtevu predlagača za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi, a, potom, da mu je trebalo devet meseci da o njemu odluči, nakon što su mu spisi vraćeni iz drugostepenog suda.

Ustavni sud je imao u vidu da dva ročišta nisu održana na zahtev podnositeljke, odnosno na saglasan predlog učesnika u predmetnom postupku po vanrednom pravnom leku, ali je ocenio da navedeno nije bitno uticalo na dužinu trajanja tog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je, izuzetno neefikasnim postupanjem vanparničnog suda, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Prilikom odlučivanja Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku ovoga suda Už-532/2009 od 27. oktobra 2011. godine), tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u predmetu Plazonić protiv Hrvatske, od 6. marta 2008. godine, broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.).

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje Odluke kojom je utvrđena povreda označenog Ustavom zajemčenog prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljki ustavne žalbe

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koji je opredeljen u visini troškova postupka koje je podnositeljka dužan da nadoknadi drugom učesniku u postupku, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kom se podnositeljka nalazila u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Finansijske posledice obaveze naknade troškova postupka suprotnoj strani zbog gubitka spora, podnositeljka bi imala i u slučaju da je konkretan postupak okončan u okviru standarda razumnog roka. Ovo tim pre što je Ustavni sud u konkretnom postupku utvrdio da je do povrede označenog prava došlo jer je nadležni sud pojedine radnje preduzimao u velikim vremenskim razmacima, ne nalazeći, pri tom, da njihovo preduzimanje nije bilo neophodno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova postupka za koje je obavezana da plati, nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao tački 2. izreke.

5. U pogledu dela ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž. 98/13 od 5. juna 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je označenim rešenjem pravnosnažno odlučeno o predlogu ovde podnositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka. S tim u vezi, Ustavni sud, još jednom, ukazuje da se, saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u osporenom postupku odlučivano samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, te da nije odlučivano o pravima, odnosno obavezama podnositeljke, Ustavni sud je ocenio da se osporeni akt, rationae materiae, ne može dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke od odluke koje se osporava ustavnom žalbom, te je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnositeljki ustavne žalbe.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjem podnositeljki povređeno načelo zabrane diskriminacije utvrđeno članom 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovim članom ne jemči nijedno posebno ljudsko pravo, već se utvrđuje osnovno načelo na kojem, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Povreda ustavnog načela je akcesorne prirode, jer može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. Kako u konkretnom slučaju Ustavni sud nije utvrdio da je osporenim rešenjem podnositeljki povređeno neko od prava označenih u ustavnoj žalbi, to nije bilo ustavnopravnog osnova da se upušta u ispitivanje povreda načela utvrđenog članom 21. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom suda, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti