Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom i stečajnom postupku. Utvrđuje se povreda prava na imovinu i dosuđuje naknada materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja u stečaju, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7568/2016
01.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. I. iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. I. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu, kasnije Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1273/04 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 29/10 (prvobitno St. 7/08), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 29/10, umanjenom za eventualno isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. I. iz Užica, preko punomoćnika M. J, advokata iz Užica, podnela je Ustavnom sudu, 16. maja 2014. godine, ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog sud u Užicu P1. 229/99 od 23. septembra 1999. godine i P1. 196/01 od 30. jula 2001. godine u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu, a zatim pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1273/04 i povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je prvobitno bila zavedena u Ustavnom sudu pod brojem Už-4463/2014, a zatim pod novim brojem Už-7568/2016.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), ustupio ustavnu žalbu Privrednom apelacionom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, i o tome obavestio podnositeljku ustavne žalbe.

Viši sud u Užicu je rešenjem R4. I 185/15 od 29. oktobra 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1832/15 od 9. decembra 2015. godine, usvojio zahtev predlagača i utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu (ranije Opštinski sud u Užicu) u predmetu I. 1273/04, povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, naložio Osnovnom sudu u Užicu da u najkraćem roku donese rešenje o obustavi izvršenja u predmetu I. 1273/04, utvrdio pravo predlagača na isplatu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 90.000 dinara i odbio zahtev preko dosuđenog iznosa do traženih 110.000 dinara, odbacio zahtev predlagača da mu država Srbija isplati sve obaveze po presudama na osnovu kojih je pokrenut predmetni izvršni postupak, kao nedozvoljen, i odbacio zahtev predlagača za utvrđivanje povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, zbog apsolutne nenadležnosti. Viši sud u Užicu je 5. oktobra 2016. godine dostavio Ustavnom sudu navedenu ustavnu žalbu, radi rešavanja u delu povrede ustavnog prava na imovinu.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, 21. decembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DGP „Z.“ iz Užica, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Užicu P1. 229/99 od 23. septembra 1999. godine i P1. 196/01 od 30. jula 2001. godine, radi namirenja izvršnih tražbina po navedenim presudama na ime neisplaćenih zarada, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu I. 121/05 od 4. januara 2005. godine određeno je predloženo izvršenje.

Po naredbi postupajućeg sudije, dana 27. januara 2005. godine predmetni spisi su združeni spisima predmeta istog suda I. 1273/04.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu I. 1273/04 od 17. oktobra 2008. godine, predmetni izvršni postupak je prekinut zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom.

Stečajni postupak je otvorem rešenjem Trgovinskog suda u Užicu St. 7/08 od 21. jula 2008. godine, i do danas nije okončan (sada se vodi pod brojem St. 29/10).

U navedenom stečajnom postupku, Privredni sud u Užicu je zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja St. 7/08 od 15. decembra 2008. godine, pod rednim brojem jedan, utvrdio potraživanje podnositeljke u IV isplatnom redu, u iznosu od 444.642,00 dinara.

Nadležni redovni sudovi su u sprovedenom postupku utvrdili da nemogućnost podnositeljke ustavne žalbe da od 2005. godine naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku.

5. Polazeći od prethodno utvrđenih okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da nemogućnost podnositeljke da u razumnom roku namiri svoja potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je društveno preduzeće, predstavlja istovremeno i povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je, Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa koji je utvrđen u stečajnom postupku, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Polazeći od svega napred iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti