Odbijena ustavna žalba zbog doprinosa podnosilaca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao preko šest godina, utvrđeno je da su podnosioci svojom pasivnošću i neblagovremenim dostavljanjem dokaza u pretežnoj meri uticali na dužinu postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-757/2013
25.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Š, S . Š, M . Š . i M . Š, svih iz Rume, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. Š, S . Š, M . Š . i M . Š . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 109/10 (inicijalno predmet P1. 528/06 ranijeg Opštinskog sud a u Rumi).

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Š, S . Š, M . Š i M . Š, svi iz Rume, izjavili su, 31 . januara 20 13. godine, preko punomoćnika Miroslava Miloševića, advokata iz Rume, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. U stava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 109/10 (inicijalno predmet P1. 528/06 ranijeg Opštinskog sud a u Rumi).

U ustavnoj žalbi je navedeno da su podnosioci 2006. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Rumi, protiv tuženog DOO "B." iz Rume - poslodavca njihovog pravnog prehodnika, radi isplate otpremnine, ali da u trenutku podnošenja ustavne žalbe, ni posle sedam godina, još uvek nije doneta nijedna sudska odluka. Podnosioci smatraju da je ovaj jednostavan radni spor nerazumno dugo trajao "krivicom suda - tri puta su menjane postupajuće sudije u predmetu", te ističu povredu prava na suđenje u razumnom roku. P redlažu da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi im povredu označenog prava i pravo na naknadu nematerijalne štet e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P1. 109/10 Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi (inicijalno predmet P1. 528/06 ranijeg Opštinskog sud a u Rumi) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 13. oktobra 2006. godine podneli tužbu Opštinskom sud u u Rumi (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužen og DOO "B." iz Rume, radi isplate otpremnine. U tužbi je navedeno da su tužioci zakonski naslednici pok. D. Š . koji je radio kod tuženog, i kome, nakon odlaska u invalidsku penziju 20. juna 2005. godine, nije isplaćena otpremnina. Tužbom su tražili da se tuženi obaveže da im na ime neisplaćene otpremnine isplati iznos od 85.971,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. juna 2005. godine, ističući da su se više puta obraćali tuženom sa ovim zahtevom, te opomenom pred utuženje, ali bez uspeha. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P1. 528/06.

Tužba, sa rešenjem Opštinskog suda radi davanja odgovora na tužbu od 16. oktobra 2010. godine, uručena je tuženom 18. oktobra iste godine i on je u svom odgovoru na tužbu od 16. novembra 2006. godine istakao prigovor mesne nenadležnosti toga suda. Ni tužioci uz tužbu, a ni tuženi uz odgovor, nisu dostavili nijedan dokaz kojim potkrepljuju svoje navode. Odgovor tuženog uručen je 17. novembra 2006. godine punomoćniku tužilaca, ali se on tek podneskom od 3. januara 2007. godine obratio sudu, ističući da ga je tuženi obavestio 20. novembra 2006. godine "da je zahtev njegovih klijenata opravdan i da će nastojati da izmire obaveze do kraja 2006. godine" (na dopisu DOO "B." iz Rume punomoćniku tužilaca nema pečata, kao ni podataka o kom novčanom iznosu se radi), pa s obzirom na to da to ovo nije učinjeno, predložio je sudu donošenje presude na osnovu priznanja. Prvo ročište Opštinski sud je zakazao 14. juna 2007. godine, nakon još dva podneska kojima se punomoćnik tužilaca obraćao sudu sa identičnim predlogom iz podneska od 3. januara 2007. godine. Međutim, ovo ročište je odloženo, jer je sud naložio tuženom da dostavi dokaze povodom svojih navoda o mesnoj nenadležnosti toga suda za postupanje, odnosno ugovor o radu zaključen između pok. D . Š . i tuženog. Tokom 2008. i 2009. godine Opštinski sud nije zakazao ni održao nijedno ročište, a punomoćnik tužilaca je dopisima od 2. aprila 2008. i 14. aprila i 26. maja 2009. godine urgirao da sud zakaže ročište.

Do zaključenja sudskog poravnanja pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi, pred kojim je postupak nastavljen posle uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, u predmetu P1. 109/10, bilo je zakazano jedno ročište za 26. februar 2010. godine, ali nije održano jer nije bilo uredne dostave poziva za tuženog. Tek na tom ročištu punomoćnik tužilaca je dostavio dokaze u vezi okončanog ostavinskog postupka - ostavinsko rešenje O. 534/06 od 9. oktobra 2006. godine, koje je postalo pravnosnažno istog datuma, te rešenje Republičkog Fonda PIO od 23. maja 2005. godine. Postupajući sudija je naredbu za zakazivanje sledećeg ročišta dao 1. februara 2013. godine, ali pre ove naredbe od 26. februaraa 2010. godine, nijedna od stranka se nije obratila sudu radi okončanja spora i raspravljanja o spornim pitanjima. Na ročištu održanom 21. februara 2013. godine zaključeno je sudsko poravnanje, ali su stranke sudu prezentovale vansudsko poravnanje, koje su zaključile 19. februara 2013. godine, u kojem su se dogovorile da se tužiocima isplati nadoknada na ime otpremnine - glavnog duga u iznosu od 60.000,00 dinara najkasnije u roku od 60 dana od zaključenja poravnanja, a na ime troškova parničnog postupka u ovom sporu i iznos od 30.0000,00 dinara. Na ovom ročištu sud je konstatovao da je deo potraživanja iz vansudskog poravnanja u iznosu od 30.0000,00 dinara izmiren, a da su stranke saglasne da po osnovu neisplaćene otpremnine pravnom prehodniku tužilaca, postoji potraživanje tužilaca, kao naslednika, prema tuž enom u iznosu od 60.000,00 dinara, te je ugovoren rok isplate i kamata u slučaju kašnjenja.

4. Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 13 . oktobra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Rumi, te da je okončan 21. februara 2013. godine, kada je pred sudom zaključeno poravnanje među strankama.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o šest godina, četiri meseca i osam dana.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Po mišljenju Ustavnog suda, predmetni postupak u kom se odlučivalo o osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca za isplatu otpremnine koju tuženi, kao poslodavac, nije isplatio njihovom pravnom prethodniku, nije bio pravno i činjenično složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da, i kod pretpostavljenog legitimnog interesa da se ovaj spor okonča u razumnom roku, podnosioci ustavne žalbe, odnosno njihov punomoćnik, nisu imali proaktivan stav u postupku, niti pokazali interesovanje da se razreše sporna pitanja. Najpre, punomoćnik tužilaca uz tužbu nije dostavio dokaze na kojima zasniva navode iz tužbe, već je to učinio tek nakon tri godine i četiri meseca od podnošenja tužbe, i to neposredno na ročištu. Dalje, on je nakon prijema odgovora na tužbu, čekajući dogovor sa tuženim van suda, bio neaktivan još dva meseca, a potom je u sledeće dve godine i pet meseci uputio sudu više podnesaka: tri puta radi zakazivanje ročišta i tri puta za donošenje presude na osnovu priznanja, iako za to nije bilo procesnih uslova, jer izjava o priznanju nije bila određena i data sudu. Međutim, nakon poslednjeg podneska upućenog 26. maja 2009. godine, još skoro četiri godine, punomoćnik se više nijednim podneskom, niti urgencijom, nije obratio sudu. Nakon primljenog poziva za ročište zakazano za 21. februar 2013. godine, stranke su zaključile vansudsko poravnanje 19. februara 2013. godine, a pred sudom su na ročištu zaključile sudsko poravnanje za iznos manji od onog iz vansudskog poravnanja, s obzirom na to da je tuženi u međuvremenu ispunio deo obaveze. Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se oni, iako tuži oci u ovom parničnom postupku, nisu ponašali u skladu sa svojom procesnim ulogom, te da su svojim ponašanjem u pretežnoj meri uticali na dužinu trajanja postupka.

Razmatrajući postupanje sud ova u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da nadležni prvostepeni sudovi, i pored sedmogodišnjeg trajanja postupka, u okolnostima krajnje pasivnog ponašanja ne samo tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, nego i tuženog, nisu imali presudan značaj za dužinu trajanja postupka. Iako je spor okončan sudskim poravnanjem, te bilo zakazano samo tri ročišta, ipak, ova neefikasnost prvostepenog suda nije išla na štetu podnosilaca ustavne žalbe. Naime, prvostepeni sud nije primenio sve procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju u cilju okončanja postupka, pa ni da neurednu tužbu tužilaca, koju je u njihovo ime podneo advokat, odbaci, već je, imajući u izgledu da je moguće mirno rešenje spora, inicijativu u pogledu dostavljanja dokaza, pa i zakazivanja ročišta, prepuštao tužiocima, kojima je po procesnom položaju pripadalo ovde izostalo aktivno delovanje u cilju okončanja postupka.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da u parničnom postupku koji je vođen pred pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi u predmetu P1. 109/10 (inicijalno predmet P1. 528/06 ranijeg Opštinskog sud a u Rumi) nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijena ustavna žalba zbog doprinosa podnosilaca dužini trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti