Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro četiri godine. Sud je bio izuzetno neefikasan, ne preduzimajući gotovo nikakve radnje tokom tri i po godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7572/2012
02.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. radnje „G .“ vlasnika M. M . iz K . kod K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba K. radnje „G .“ vlasnika M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 7223/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. radnja „G .“ vlasnika M. M . iz K . kod K . podnela je 27. septembra 2012. godine, preko punomoćnika M . Đ, advokata iz J, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 7223/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je K. radnja „G .“ vlasnika M. M . iz K . kod K . podnela, u svojstvu izvršnog poverioca, 9. marta 2010. godine Osnovnom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika N. J. iz L, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je Osnovni sud doneo rešenje o izvršenju Iv. 7223/10 od 23. marta 2010. godine, ali da nakon toga nije preduzeo nijednu radnju u cilju okončanja izvršnog postupka do trenutka podnošenja ustavne žalbe. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju, kao i troškova postupka pred U stavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu Iv. 7223/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo 9. marta 2010. godine Osnovnom sudom u Leskovcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika N. J. iz L, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu verodostojne isprave, računa – otpremnice broj 09/08 od 23. marta 2008. godine, za isporučeni mermer u iznosu od 206.800,00 dinara.

Osnovni sud je rešenjem Iv. 7223/10 od 23. marta 2010. godine usvojio predlog za izvršenje.

Zaključkom Osnovnog suda Iv. 7223/10 od 13. septembra 2013. godine naloženo je izvršnom poveriocu, da u roku od pet radnih dana od prijema zaključka uplati na označeni račun sudskog depozita iznos od 620,00 dinara, koji je neophodan za rad suda u predmetnom postupku izvršenja. Istovremeno je ukazano poveriocu da će sud, u protivnom, obustaviti postupak i isti staviti u arhiv, a sve u smislu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Punomoćnik izvršnog poverioca primio je navedeni zaključak suda 17. septembra 2013. godine.

Osnovni sud je rešenjem Iv. 7223/10 od 12. novembra 2013. godine obustavio predmetno izvršenje, jer izvršni poverilac u ostavljenom roku nije uplatio neophodne troškove za rad suda u izvršnom postupku. Rešenje je postalo pravnosnažno 2. decembra 2013. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak, koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu 9. marta 2010. godine a koji je okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda Iv. 7223/10 od 12. novembra 2013. godine (koje je postalo pravnosnažno 2. decembra 2013. godine), trajao tri godine i devet meseci.

Ustavni sud ocenjuje da u ovom predmet u nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlo gu za izvršenje i da potom sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoj e dokumentovano potraživanje.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo gom za izvršenje traži o namirenje novčanog potraživanja proisteklog iz poslovnog odnosa kroz isporuku veće količine robe. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je on postupao potpuno pasivno, s obzirom na to da nijednom tokom trajanja postupka nije urgirao sprovođenje izvršenja određenog rešenjem Osnovnog suda Iv. 7223/10 od 23. marta 2010. godine, niti je u ostavljenom roku uplatio neophodne troškove postupka po nalogu suda, zbog čega je izvršenje i obustavljeno.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za dugo trajanje postupka snosi, pre svega, Osnovni sud, koji je postupao izuzetno neefikasno, imajući u vidu da nakon donošenja rešenja o izvršenju 23. marta 2010. godine, taj sud skoro tri i po godine (do donošenja zaključka Iv. 7223/10 od 13. septembra 2013. godine, kojim je naloženo izvršnom poveriocu da u sudski depozit uplati paušal za rad suda) nije preduzeo nijednu radnju kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac što hitnije namirio.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Iv. 7223/10, te je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Ispitijući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud smatra da samo utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava predstavlja pravično zadovoljenje podnosioca, posebno imajući u vidu potpuno pasivno ponašanje i nezainteresovanost podnosioca tokom trajanja postupka. Stoga je Ustavni sud odbio zahtev podnosioca za naknadu štete kao neosnovan, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe od ovog suda traži da mu nadoknadi štetu u visini potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju. S obzirom na to da je izvršni postupak obustavljen isključivo zbog propuštanja podnosioca kao poverioca da uplati predujam troškova za rad suda, a ne zbog pravne ili faktičke nemogućnosti da se već određeno izvršenje sprovede, Ustavni sud je i ovaj zahtev odbio kao neosnovan.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda , Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti