Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća u restrukturiranju. Nalaže se isplata materijalne štete iz budžetskih sredstava, jer je država odgovorna za obaveze takvih preduzeća.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7573/2016
09.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Štrbana, Gordane Jevtić i Dragana Pešića, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Štrbana i Gordane Jevtić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31600/12 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo Zorana Štrbana i Gordane Jevtić na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja opredeljenih rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31600/12 od 26. juna 2012. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dragana Pešića izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31600/12.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Štrban, Gordana Jevtić i Dragan Pešić, svi iz Beograda, preko punomoćnika Milene Stanarević, advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, 15. maja 2014. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31600/12. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31600/12 od 26. juna 2012. godine, kao i za naknadu troškova sastava ustavne žalbe. Ustavna žalba je bila zavedena u Ustavnom sudu pod brojem Už-4442/2014.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 101/13), 1. avgusta 2014. godine, ustupio ustavnu žalbu Apelacionom sudu u Beogradu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, i o tome obavestio podnosioce ustavne žalbe.

Viši sud u Beogradu je pravnosnažnim rešenjem R4I. 4/16 od 4. marta 2016. godine usvojio zahtev predlagača, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem roku okonča postupak u predmetu I. 31600/12, dosudio predlagačima naknadu nematerijalne štete i troškove postupka, a oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje po zahtevu predlagača za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i za naknadu materijalne štete, te je, nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, 7. oktobra 2016. godine, dostavio spise Ustavnom sudu radi odlučivanja o ovom delu ustavne žalbe. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-7573/2016.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije, kao i obaveštenja Privrednog suda u Beogradu u dopisu VIII Su. 39/2016-30-2 od 17. januara 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Zoran Štrban i Gordana Jevtić, oboje iz Beograda, su u svojstvu izvršnih poverilaca, 25. juna 2012. godine, podneli Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Holding sistem „Janko Lisjak Projektovanje – gradnja “ d .o.o. iz Beograda, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7571/11 od 4. aprila 2012. godine, radi isplate zarade.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31600/12 od 26. juna 2012. godine određeno je predloženo izvršenje.

Prvi osnovni sudu Beogradu je 12. oktobra 2012. godine doneo rešenje kojim se zastaje sa postupkom, jer se radi o firmi koja je u restrukturiranju, a protivno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 156/15, nad stečajnim dužnikom Holding sistem „Janko Lisjak Projektovanje – gradnja “ d.o.o. je otvoren stečajni postupak u kome su podnosioci ustavne žalbe prijavili svoja potraživanja.

Prijavljena potraživanja nisu ispitivana, jer je ispitno ročište otkazano rešenjem o zaključenju stečajnog postupka. Stečajni postupak St. 156/15 je zaključen bez odlaganja u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o stečaju, s obzirom na to da je stečajni upravnik uz završni račun i izveštaj dostavio obaveštenje Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: RGZ) od 25. juna 2015. godine da stečajni dužnik nema nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije; uverenje RGZ - Služba za katastar nepokretnosti Stari grad od 29. juna 2015. godine da ne teritoriji Starog grada, gde je sedište stečajnog dužnika , ne poseduje imovinu, kao i izjavu direktora da stečajni dužnik ne poseduje motorna vozila.

5. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava podnosilaca na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudskih odluka kojima je potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke tog suda Kačapor i dr. protiv Srbije, Vlahović protiv Srbije, Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u presudi od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „ prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da u izvršnom postupku namiri potraživanje podnosiocima ustavne žalbe, za koje je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika koji ima pretežan državni, odnosno društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), ustavnu žalbu u odnosu na Zorana Štrban i Gordanu Jevtić usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na to da podnosilac Dragan Pešić iz Beograda nije bio stranka u izvršnom postupku I. 31600/12 koji se osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe, te je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe Zorana Štrbana i Gordane Jevtić na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja opredeljenih rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31600/12 od 26. juna 2012. godine, umanjenih za iznose koji po tom osnovu eventualno budu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, koja je objavljena na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, kao i Odluku Už-11100/2013 od 23. decembra 2015. godine).

9. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti