Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko tri godine. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 400 evra, dok se žalba u delu protiv meritorne presude odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kluba „N.“ Nov i Sad , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. „N.“ Novi Sad i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 11911 /14 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. „N.“ Novi Sad je, 3. septembra 2017. godine , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom sporu koji se u to vreme vodio pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 11911/14 . Podnosilac je postavio zahtev za naknadu štete. Ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-7576/2017.

Podnosilac je, 7 . novembra 2017. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11911/14 od 28. septembra 2017. godine , zbog povrede načela i prava iz čl. 32, 36. stav 2. i 58. Ustava. Ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-10092/2017.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ , broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, tako što je predmet Už-10092/2017 pripojio predmetu Už-7576/2017.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem vodnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo broj 104-325-309/2014-01 od 31. marta 2014. godine naloženo je Sportskog r . e . u . „ N.“ Novi Sad da pribavi vodnu saglasnost za postavljeni privez za čamce sa pratećim objektima na levoj obali malog korita Dunavca od km 1258+800 do km 0+200 rukavca , ili da korišćeni deo obale vrati u prvobitno stanje, u roku od 60 dana, s tim što će o preduzetim merama pismeno obavestiti vodnu inspekciju u roku od osam dana, određeno je da žalba izjavljena protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje, kao i da će se, ukoliko se ne postupi po rešenju vodnog inspektora, preduzeti mere protiv Sportskog r . e . u . „ N.“ Novi Sad i odgovornog lica udruženja, u skladu sa odredbama Zakona o vodama.

Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine broj 325-01-129/2014-09 od 11. avgusta 2014. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 16. septembra 2014. godine podneo tužbu protiv drugostepenog rešenja, a potom i dopune tužbe od 23. septembra 2014. godine, 24. aprila 2015. godine, 27. avgusta 2015. godine i 17. decembra 2015. godine. Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11911/14 od 28. septembra 2017. godine , nakon održane usmene javne rasprave, odbijena je tužba podnosioca kao neosnovana. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da nije osnovan navod tužbe da je prvostepeno rešenje doneo nenadležni organ, jer je isto doneo vodni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, na osnovu ovlašćenja propisanog odredbama čl. 199. i 202. Zakona o vodama; da je pravilno prvostepeni organ, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, našao da se ima smatrati da su bivši članovi podnosioca, s ada zainteresovanog lica – Sportskog r . e . u . „ N.“ Novi Sad, korisnici katastarske parcele broj …/1 katastarska opština Novi Sad II i nelegalno izgrađenih objekata, za koje postoje vodna akta, a zbog čega je, primenom odredaba čl. 117, 119. i 133. Zakona o vodama, i doneta odluka kao u dispozitivu rešenja; da su cenjeni navodi tužbe i reči sa javne rasprave koji se odnose na pitanja zakonitog korišćenja katastarske parcele broj …/1 katastarska opština Novi Sad II i prava svojine na nelegalno izgrađenim objektima, ali je ocenjeno da isti nisu od uticaja na zakonitost konačnog upravnog akta, jer se rešenjem prvostepenog organa ne rešava o tome ko ima pravo korišćenja katastarske parcele broj …/1 katastarska opština Novi Sad II i svojine na objektima, već je, u postupku inspekcijskog nadzora, naložena mera pribavljanja vodne saglasnosti onom licu za koje je utvrđeno da tu katastarsku parcelu koristi bez navedene saglasnosti, u kom postupku izdavanja vodne saglasnosti nadležni organ će rešiti pitanje ko ima pravo da koristi katastarsku parcelu broj …/1 katastarska opština Novi Sad II i objekte i na koji način.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi .

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac, saglasno pouci o pravnom sredstvu, podneo tužbu Upravnom sudu 23. septembra 2014. godine, a da je Upravni sud o tužbi odlučio osporenom presudom U. 11911/14 od 28. septembra 2017. godine, odnosno nakon više od tri godine.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovoj tužbi odluči u razumnom roku. Podnosilac nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi odlučio tek nakon više od tri godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja Upravnog suda (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavnu žalbu podneo i protiv presude presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 11911/14 od 28. septembra 2017. godine , zbog povrede načela i prava iz čl. 32, 36. stav 2. i 58. Ustava.

Detaljno obrazloženom ustavnom žalbom podnosilac ustavne žalbe ukazuje na nedostatke sprovedenog postupka pred organima uprave i sudom, koji su imali za posledicu da u upravnosudskom postupku činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, a iz čega je, po njegovom mišljenju, proizašla ustavnopravno neprihvatljiva primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedenu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, još jednom ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom upravnosudskom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koje je isticao najpre u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a potom i u tužbi podnetoj Upravnom sudu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne mož e prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje.

Kako povredu prava iz člana 58. Ustava podnosilac izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao.

Sud dodatno i ovom prilikom ponavlja da je već sama osporena presuda Upravnog suda koja je doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv konačnog upravnog akta, dokaz da je podnosilac imao i da je iskoristio pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, budući da se ovim pravom ne jemči pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti