Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu G. G. utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu pokrenutom zbog ćutanja administracije. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra, dok je ostatak žalbe koji se tiče imovine odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba G. G. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 15845/19 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo G. G. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. G. G. iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 28. juna 2022. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 15845/19.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je predmetni upravni spor pokrenut tužbom podnosioca zbog ćutanja administracije – nedonošenja rešenja drugostepenog organa; da je Upravni sud dopisom od 30. oktobra 2020. godine naložio podnosiocu da se izjasni da li je zadovoljan naknadno donetim rešenjem; da je drugostepeni organ novim rešenjem drugi put vratio predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivanje, protivno odredbi člana 6. Zakona o postupku upisa u katastar; da je od podnošenja tužbe zbog ćutanja administracije do podnošenja ustavne žalbe proteklo dve godine i devet meseci.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavnog suda da naloži Upravnom sudu da „reši predmet u roku koji predviđa Zakon o Ustavnom sudu“ i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete ili da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15845/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. oktobra 2019. godine podneo tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja administracije – nepostupanja Republičkog geodetskog zavoda po njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Vlasotince broj 952-02-9-075-7689/2018 od 3. aprila 2019. godine.

Upravni sud je dopisima od 4. oktobra i 20. decembra 2019. godine naložio Republičkom geodetskom zavodu da dostavi spise predmeta i odgovor na tužbu.

Republički geodetski zavod je u podnesku od 17. januara 2020. godine naveo da je o predmetnoj žalbi odlučio rešenjem broj 952-02-23-7670/2019 od 17. januara 2020. godine, kojim je poništio pobijano rešenje prvostepenog organa i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje.

Upravni sud je rešenjem od 30. oktobra 2020. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da se u roku određenom tim rešenjem izjasni o tome da li je zadovoljan naknadno donetim rešenjem tuženog organa.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 10. novembra 2020. godine proširio tužbu na novodoneto rešenje i istakao da je tuženi bio dužan da meritorno odluči o predmetnoj upravnoj stvari, budući da je ranije doneto rešenje prvostepenog organa već poništeno u postupku po žalbi.

Upravni sud je uz dopis od 19. novembra 2020. godine dostavio drugostepenom organu proširenu tužbu i zatražio spise predmeta, kao i odgovor na tužbu, a dopisom od 25. februara 2021. godine je ponovio taj nalog.

Republički geodetski zavod je postupio po nalogu Upravnog suda 12. jula 2021. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15845/19 od 6. jula 2023. godine tužba je uvažena, poništeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-7670/2019 od 17. januara 2020. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je neefikasnim postupanjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 15845/19 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni upravni spor započeo 1. oktobra 2019. godine, tužbom podnosioca zbog ćutanja administracije i okončan rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15845/19 od 6. jula 2023. godine. Činjenica da je osporeni postupak trajao tri godine i devet meseci, sama za sebe, može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da se postupanje Upravnog suda ne može smatrati efikasnim, posebno stoga što je tužba inicijalno podneta zbog ćutanja administracije. Pored toga, zakonitost pobijanog upravnog akta ispitivana je samo sa stanovišta procesnog prava, s obzirom na zakonom propisanu obavezu Republičkog geodetskog zavoda da meritorno odluči o upravnoj stvari, ako je pre toga već poništio jedno rešenje prvostepenog organa. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je Upravni sud dva puta nalagao drugostepenom organu da dostavi spise predmeta i odgovor na tužbu – čime je postupak produžen za ukupno šest meseci, a nakon proširenja tužbe podnosioca ustavne žalbe na novodoneto rešenje, Upravni sud je o njenoj osnovanosti odlučivao dve godine i nepunih osam meseci.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da on ima pravni interes da se što pre okonča period ćutanja administracije i da se donese meritorna odluka o njegovom zahtevu za ispravku podataka u katastru nepokretnosti.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo trajanju predmetnog upravnog spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na imovinu, Ustavni sud je konstatovao da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 15845/19 od 6. jula 2023. godine okončan predmetni upravni spor, ali da nije pravnosnažno okončan upravni postupak po predmetnom zahtevu podnosioca ustavne žalbe.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu da je predmetni upravni spor okončan pre donošenja odluke o ustavnoj žalbi, a da je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete zahtev alternativno postavljen, Ustavni sud taj zahtev nije posebno razmatrao.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.