Ustavni sud o neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, navodeći da se ona ne može smatrati pravnim sredstvom za ispitivanje zakonitosti sudskih odluka. Sud je utvrdio da su nižestepene presude jasno obrazložene i da nisu bile proizvoljne, te da nema povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-758/2022
16.05.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „A.“ d.o.o. Stapar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. maja 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva „A.“ d.o.o. Stapar izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7973/18 od 1. decembra 2021. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „A.“ d.o.o. Stapar, preko punomoćnika B. T . i V . J, advokata iz Novog Sada, podnelo je Ustavnom sudu, 21. januara 2022. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da se Upravni sud „nijednom rečju nije osvrnuo“ na činjenicu da prvostepeni organ navodno postojanje štetnog organizma Ralstonia solanacearum nije utvrđivao na osnovu službenih uzoraka uzetih u skladu sa odredbom člana 38. Zakona o zdravlju bilja, iako je podnosilac u toku predmetnog upravnog postupka isticao da je rešenje doneto na osnovu nezakonito pribavljenog uzorka;

- da se drugostepeni organ pozvao na odredbu člana 4. navedenog zakona, prema kojoj službeni uzorak uzima fitosanitarni inspektor ili lica koja obavljaju poslove od javnog interesa , iako je u članu 38. stav 1. predviđeno da u slučaju sumnje na pojavu štetnih organizama iz člana 37. Zakona , među koje spada Ralstonia solanacearum, uzorak uzima fitosanitarni inspektor;

- da razlikovanje „latentne infekcije“ i „prisustva simptoma“ koje pominje drugostepeni organ nije zakonski ute meljeno i usmereno je na pravdanje okolnosti da inspektor nije uzeo službeni uzorak, pri čemu objašnjenje da za tim nije bilo potrebe jer nisu bile vidljive pojave štetnog organizma obesmišljava odredbu člana 38. Zakona.

U ustavnoj žalbi su, takođe, detaljno navedeni razlozi zbog kojih podnosilac smatra proizvoljnom tvrdnju inspektora da je on proizveo krompir kod kog je iskazana sumnja na pojavu navedenog štetnog organizma.

Ustavnom žalbom se, pored ostalog, predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu sadržine osporen og akta i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem fitosanitarnog inspektora Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 270-321-00077-4/2017-11 od 18. januara 2018. godine naložena je, u tački 1. dispozitiva, zabrana sadnje krtola krompira ili biljaka krompira kod držaoca bilja - privredno društvo „A.“ d.o.o. Stapar (podnosilac ustavne žalbe) na katastarskim parcelama označenim u rešenju u trajanju od četiri vegetacione sezone, posle godine u kojoj je utvrđena zaraza. U obrazloženju rešenja je konstatovano: da je fitosanitarni inspektor 23. novembra 2017. godine izvršio kontrolu proizvodnje merkantilnog krompira, po dobijenom dopisu Uprave za zaštitu bilja u kome je navedeno da se u dva uzorka krompira analiziranog od strane ovlašćene laboratorije pojavila sumnja na prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum; da je naknadnom dešifracijom uzoraka utvrđeno da oni pripadaju podnosiocu ustavne žalbe; da je navedena sumnja potvrđena izveštajem laboratorije „I .“ Zemun; da su navedeni štetni organizmi na listi IA deo I, čije unošenje i širenje u Republiku Srbiju je zabranjeno, te je postupljeno u skladu sa odredbama člana 39. i člana 93. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o zdravlju bilja.

Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 321-01-437/2018-09 od 19. marta 2018. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja , pored ostalog, naveo: da uzorci na osnovu kojih je iskazana sumnja na prisustvo štetnog organizma jesu službeni uzorci, jer je odredbom člana 4. stav 1. tačka 23) Zakona o zdravlju bilja službeni uzorak definisan kao uzorak uzet od strane fitosanitarnog inspektora ili lica koje obavlja poslove od javnog interesa; da je u konkretnom slučaju to poljoprivredna stručna služba „P. Novi Sad“, koja je rešenjem nadležnog ministarstva od 30. decembra 2016. godine ovlašćena za obavljanje poslova od javnog interesa; da su sporni uzorci krompira uzeti na osnovu sumnje na latentnu zarazu, što je navedeno u zapisniku o uzorkovanju; da se u Pravilniku o utvrđivanju programa mera, u tački 2. Posebnog nadzora u krompiru, odeljak a) bakterija Ralstonia solanacearum, nav odi da poseban nadzor obuhvata pregled glavnih biljaka domaćina u odgovarajućem vremenskom periodu i obavezno uzimanje uzoraka za laboratorijsko testiranje na prisustvo latentne infekcije; da se „zaključuje da vidljive pojave štetnog organizma nije bilo i samim tim nije bilo nužno pris ustvo fitosanitarnog inspektora“. Drugostepeni organ je detaljno obrazložio zbog čega ne smatra proizvoljn om ocenu prvostepenog organa da podnosiocu ustavne žalbe pripadaju uzorci merkantilnog krompira sumnjivi na prisustvo štetnog organizma .

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7973/18 od 1. decembra 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosi oca ustavne žalbe podneta protiv predmetnog rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, iz razloga navedenih u tom rešenju. Upravni sud je našao da su navodi tužbe ponovljeni navodi žalbe i da nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijanog rešenja, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, na koje je, po oceni tog suda, pravilno primenjeno materijalno pravo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedene odredbe Ustava, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Odredbama Zakona o zdravlju bilja („ Službeni glasnik RS“, broj 41/09), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja predmetnog rešenja prvostepenog organa, bilo je propisano: da službeni uzorak jeste uzorak uzet od strane fitosanitarnog inspektora ili lica koje obavlja poslove od javnog interesa (č lan 4. tačka 23)); da su poslovi od javnog interesa u oblasti dijagnostike štetnih organizama i zaštite zdravlja bilja, pored ostalih, sprovođenje Programa mera zaštite zdravlja bilja (član 17. tačka 3)); da radi sprečavanja pojave, unošenja, širenja i suzbijanja štetnih organizama ministar donosi Program mera zaštite zdravlja bilja (član 31. stav 1.); da se Programom mera utvrđuju konkretne mere, rokovi, način sprovođenja tih mera, subjekti koji će ih sprovoditi, izvori i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava, kao i način kontrole sprovođenja mera (član 31. stav 2.); da se smatra da postoji pojava štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i propisanim objektima ako se štetni organizmi, pored ostalog, sa Liste IA deo I pojave na teritoriji Republike Srbije (član 37. stav 1. tačka 1)); da u slučaju sumnje na pojavu štetnih organizama iz člana 37. ovog zakona fitosanitarni inspektor uzima službeni uzorak i dostavlja ga imaocu javnih ovlašćenja za laboratorijske analize ili Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, na ispitivanje (član 38. stav 1.); da Direkcija za nacionalne referentne laboratorije potvrđuje ili odbacuje sumnju o prisustvu štetnih organizama i utvrđuje uzrok pojave simptoma (član 38. stav 2.); da se s a službenim uzorcima postupa tako da se obezbedi identitet uzorka i izbegne opasnost od širenja štetnog organizma (član 38. stav 3.); da ministar propisuje mere otkrivanja, sprečavanja širenja i suzbijanj a za svaki štetni organizam (član 43. stav 2.); da u vršenju poslova inspekcijskog nadzora, fitosanitarni inspektor ima pravo i dužnost da vrši poseban nadzor nad štetnim organizmima, u skladu sa Programom mera ( član 92. stav 1. tačka 13)).

Odredbama člana 7. Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede („Službeni glasnik RS“, broj 30/10) predviđeno je: da pravna lica i preduzetnici koji obavljaju savetodavne poslove u poljoprivredi mogu da obavljaju i stručne poslove u poljoprivredi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima (stav 1.); da stručni poslovi u poljoprivredi jesu poslovi koji su kao takvi određeni zakonom i drugim propisima u oblasti ratarstva, zdravlja bilja, stočarstva i drugim oblastima poljoprivrede (stav 2.).

Pravilnikom o utvrđivanju Programa mera zaštite zdravlja bilja za 2017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 48/17) bilo je propisano da je taj program mera sastavni deo pravilnika i da su njime utvrđene konkretne mere zaštite zdravlja bilja, rokovi, način sprovođenja mera, subjekti koji će ih sprovoditi, izvori i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava, kao i način kontrole sprovođenja mera (čl. 1. i 2.)

Programom mera zaštite zdravlja bilja za 2017. godinu bilo je pre dviđeno: da poseban nadzor u krompiru obuhvata , pored ostalog, bakterije, među kojima i Ralstonia solanacearum (član 2. stav 2. tačka a)); da poseban nadzor u krompiru vrše sve ovlašćene poljoprivredne stručne službe na teritoriji Republike Srbije, za područje za koje su ovlašćene, fitosanitarna inspekcija i ovlašćene laboratorije (član 2. stav 3.).

U delu Programa mera koji se odnosi na bakteriju Ralstonia solanacearum (član 2. stav 2. tačka a)) predviđeno je: da se radi otkrivanja i sprečavanja širenja sa ciljem eradikacije te bakterije sprovodi poseban nadzor nad ovim štetnim organizmom; da se prilikom pregleda krtola krompira, uzimaju uzorci krtola semenskog krompira i krtola merkantilnog krompira za laboratorijsko testiranje na prisustvo latentne infekcije; da p oseban nadzor obuhvata i pregled u odgovarajućem vremenskom periodu i uzimanje uzoraka za laboratorijsko testiranje na prisustvo latentne infekcije; da vizuelni pregled i uzimanje uzoraka krtola krompira, voda za navodnjavanje i otpadnih voda sprovode ovlašćene poljoprivredne stručne službe u skladu sa planom monitoringa, kao i fitosanitarna inspekcija; da ovlašćene laboratorije – Institut …, Beograd i Institut …, Beograd – Zemun vrše laboratorijsko testiranje i vode evidenciju o tome.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što prvostepeni organ postojanje štetnog organizma Ralstonia solanacearum nije utvrđivao na osnovu službenih uzoraka uzetih u skladu sa odredbom člana 38. Zakona o zdravlju bilja. Podnosilac, s tim u vezi, ističe da Upravni sud nije ocenio njegove navode da je rešenje prvostepenog organa doneto na osnovu nezakonito pribavljenog uzorka.

Ustavni sud najpre konstatuje da se pravom na pravično suđenje, garantovanim odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, jemči zaštita od arbitrernosti u odlučivanju sudova i drugih državnih organa i organizacija. Naime, obrazloženja sudskih odluka, odnosno odluka drugih nadležnih organa, koja ne sadrže ozbiljne, relevantne i dovoljne razloge za ocenu kakva je odlukom data, upućuju na zaključak o arbitrernosti u procesnom i/ili materijalnopravnom smislu.

Primenjujući navedeno pravilo na konkretan slučaj, Ustavni sud je navode ustavne žalbe ispitivao radi utvrđenja može li se način na koji je obrazložen osporeni akt smatrati arbitrernim i, posebno, da li je Upravni sud ispunio svoju Ustavom utvrđenu ulogu u postupku sudske kontrole zakonitosti pojedinačnih akata upravnih organa.

Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona o zdravlju bilja proizlazi: da službeni uzorak, pored fitosanitarnog inspektor a, uzima i lic e koje obavlja poslove od javnog interesa ; da sprovođenje P rograma mera zaštite zdravlja bilja spada u poslove od javnog interesa ; da se Programom mera utvrđuju subjekti koji će sprovoditi mere predviđene tim programom; da fitosanitarni inspektor vrši poseban nadzor nad štetnim organizmima u skladu sa Programom mera .

Pravilnikom o utvrđivanju Programa mera zaštite zdravlja bilja za 2017. godinu bilo je predviđeno: da se sprovodi poseban nadzor nad štetnim organizmima, pa i bakterijom Ralstonia solanacearum u krompiru ; da taj nadzor vrše sve ovlašćene poljoprivredne stručne službe na teritoriji Republike Srbije, za područje za koje su ovlašćene, fitosanitarna inspekcija i ovlašćene laboratorij e; da uzimanje uzoraka krtola krompira sprovode ovlašćene poljoprivredne stručne službe, kao i fitosanitarna inspekcija.

Iz navedenih odredaba Zakona o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede proizlazi da su stručni poslovi u poljoprivredi ne samo poslovi koji su kao takvi određeni zakonom, već i drugim propisima u oblasti poljoprivrede, pa i zdravlja bilja.

Ustavni sud je imao u vidu da iz odredaba člana 38. Zakona o zdravlju bilja proizlazi da u slučaju sumnje na pojavu bakterije Ralstonia solanacearum, fitosanitarni inspektor uzima službeni uzorak, ali je ocenio da se ciljnim tumačenjem, posebno odredaba tog zakona kojima je određen pojam službenog uzorka, te odredaba o sadržini Programa mera zaštite zdravlja bilja i vršenju posebnog nadzora u skladu sa tim programom, dolazi do zaključka da se poseban nadzor detaljnije uređuje Programom mera zaštite zdravlja bilja , pa i u pogledu subjekata koji ga vrše.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je „P. Novi Sad“ rešenjem ministra nadležnog za poslove poljoprivrede ovlašćena za obavljanje poslova od javnog interesa, Ustavni sud je ocenio da nemaju ustavnopravnog utemeljenja navodi ustavne žalbe da poljoprivredna stručna služba nije bila ovlašćena da uzme uzorak krompira u konkretnom slučaju. U stavni sud, s tim u vezi, konstatuje da je navedenim Programom mera bilo predviđeno da u određenim slučajevima uzorak uzima fitosanitarni inspektor - npr. uzorak zemljišta pre zasnivanja useva semenskog krompira u slučaju sumnje na prisustvo gljive Synchutrium endobioticum, pa uzimanje takvog uzorka od strane poljoprivredne stručne službe n e bi bilo u skladu sa zakonom.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da se neosnovano u usta vnoj žalb i ukazuje na proizvoljn ost ocen e d a je podnosilac proizveo krompir kod kog je iskazana sumnja na pojavu štetnog organizma, budući da su ti navodi podnosioca detaljno oce njeni u postupku po žalbi , na način koji Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim.

Ustavni sud je konstatovao da se iz predmetnog rešenja drugostepenog organa može zaključiti da u slučaju latentne infekcije uzorak krompira uzima poljoprivredna stručna služba, a u slučaju „ vidljive pojave štetnog organizma“ fitosanitarni inspektor, iako to nije izričito propisano odredbama Zakona o zdravlju bilja i Pravilnika o utvrđivanju Programa mera zaštite zdravlja bilja za 2017. godinu, na koje se pozvao drugostepeni organ . Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, ocenio da navedeni z aključak drugostepenog organa nije uticao na pravičnost predmetnog upravnog postupka u celini .

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava iz čl. 36. i 58. Ustava, jer je ocenio da podnosilac povredu tih prava smatra posledicom istaknute povrede prava na pravično suđenje, o kojoj se Ustavni sud već izjasnio.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu .

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud o neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti