Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom postupku protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7580/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz P . kod Čačka, S . R . i J . J, obojice iz Čačka, kao i M . M . iz D . kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . J, S . R, J . J . i M . M . i utvrđuje da je u izvršnom postu pku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1532/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku , podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1532/08 od 1. decembra 2008. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz P . kod Čačka i drugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 6. jula 2015. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 516/15 od 8. februara 2015 . godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 536/16 od 9. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postu pku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1532/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosioci nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema izvršnom dužniku, a da izvršni postupak još uvek nije okončan; da dosuđeni iznos primerene naknade nije odgovarajući, te da podnosioci još uvek imaju svojstvo „žrtve“. Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverioca, podneli su 13. novembra 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F . „A .“ i „A. u .“ AD iz Čačka, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pr avnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 197/05 od 8. septembr a 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku usvojio je predloženo izvršenje rešenjem I. 1532/08 od 1. decembra 2008. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 516/15 od 8. februara 2015 . godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da im izvršnom postu pku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1532/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporene izvršne p ostupke okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti je odbijen, kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je, kao nedozvoljen , zahtev predlagača da im se dosud i materijalna šteta u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju; u stavu šestom izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je dosuđena naknada dovoljna satisfakcija p redlagačima, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, kao i suštinu naknade i ekonomske prilike u Republici Srbiji.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 536/16 od 9. juna 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Čačku R4I. 516/15 od 8. februara 2015 . godine u stavovima četvrtom i petom njegove izreke. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da dosuđeni iznos naknade predstavlja adekvatnu meru zaštite u ovom postupku kojom se postiže njena svrha.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđena pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika F. „A .“ i „A. u .“ AD iz Čačka, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, a koju predstavljaju potraživanj a utvrđena tom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački. 1. izreke, prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete , Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u izvršnom postupku. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1532/08 od 1. decembra 2008. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postu pku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1532/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vršcu, Ustavni sud ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava u postupcima koji su u toku, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosilaca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 516/15 od 8. februara 2015 . godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 536/16 od 9. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su podnsioci imali i iskoristili pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njihovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , te ukazuje da ovaj sud o dosuđenom iznosu primerene naknade ne može odlučivati kao instancioni u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima dosudio materijal nu štetu čime su suštinski dobili potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporena rešenja redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (" Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti