Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje od 2004. godine. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i utvrđuje pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi DOO „N .“ Novi Sad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. jula 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba DOO „N.“ Novi Sad i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Valjevu Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1013/17 od 26. jula 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 1013/17 od 26. jula 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog sud a u Valjevu Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. DOO „N.“ Novi Sad podnelo je Ustavnom sudu, 4. septembra 2017. godine, preko punomoćnika M . Đ, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1013/17 od 26. jula 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, je navedeno: da je osporenim rešenjima odbijen predlog za izvršenje na osnovu izvršne is prave podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun pu nomoćnika podnosioca; da je punomoćniku podnosioca izdato specijalno punomoćje kojim je ovlašćen da u ime i za račun podnosioca naplati troškove iz izvršne isprave; da je postupanje sudova posledica arbitrerne primene odredaba člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, kao i odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obe zbeđenju; da, saglasno odredbi člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, nije potreban dokaz o prenosu ili prelazu potraživanja, već samo punomoćje koje je uz predlog za izvršenje dostavljeno. Predložio je da sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporen a rešenja i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 6. juna 2017. godine Privrednom sudu u Valjevu (u daljem tekstu: Privredni sud) predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Privrednog suda u Valjevu P. 183/14 od 12. juna 2014. godine u stavu trećem izreka, kojim je odlučeno o troškovima postupka)

Rešenjem Privrednog suda Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine odbijen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca podnet 6. juna 2017. godine.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud je doneo osporeno rešenje Iž. 1013/17 od 26. jula 2017. godine, kojim je žalba odbijena i potvrđeno rešenje Privrednog suda Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno : da iz stanja u spisima proizlaz i da je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – presude Privrednog suda u Valjevu P. 183/14 od 12. juna 2014. godine radi naplate iznosa od 468.071,00 dinara, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomćnika izvršnog poverioca, advokata M. Đ ; da je uz predlog za izvršenje priloženo punomoćje, kojim izvršni poverilac navedenog advokata, pored ostalog, ovlašćuje da u njegovo ime i za njegov račun naplati potraživanje iz izvršnog postupka, kao i troškove izvršnog postupka; da je , po mišljenju drugostepenog suda, prvostepeni sud pravilno odbio podneti predlog za izvršenje; da je, saglasno odredbi člana 2. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni poverilac lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku; da iz odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, samo u slučaju prelaska potraživanja, ne i u slučaju prenosa potraživanja; da je jedno od osnovnih načela u izvršnom postupku načelo formalnog legaliteta, koje podrazumeva da sud u slučaju izvršenja na osnovu izvršne isprave, kojom je vezan, po pravilu određuje izvršenje na predlog onog lica koje je u izvršnoj ispravi označeno kao izvršni poverilac; da su odstupanja od tog načela retka i strogo propisana, između ostalog i članom 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je to odstupanje moguće jedino u situaciji kada dođe do prelaza potraživanja sa poverioca iz izvršne isprave na izvršnog poverioca u predlogu; da se, imajući u vidu da je reč o odstupanju od načela formalnog legaliteta, kao i rešenja iz preth odnih zakona koji su u svojim odredbama sadržali i prenos i prelaz potraživanja, po oceni drugostepenog suda odredba navedenog člana 48. Zakona tumači tako da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, a ne i prenosom potraživanja ; da o dredba člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku samo predviđa radnje koje je punomoćnik ovlašćen da preduzima ukoliko mu je stranka izdala opšte punomoćje, ali da ne derogira odredbu člana 86. navedenog zakona, što znači da punomoćnik radnje preduzima u ime i za račun stranke, a ne u svoje ime i za svoj račun iz čega proizlazi i da punomoćnik nije ovlašćen da u svoje ime prinudno naplati troškove izvršnog postupka, niti se na taj način mogu menjati imperativne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnose na način sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – Autentično tumačenje i 113/17 – Autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) propisano je da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku , dok je odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju (iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja) ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca .

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) (u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbom člana 436. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) (u daljem tekstu: ZOO) propisano je da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta citiranih odredaba zakona i na voda ustavne žalbe, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je drugostepeni sud proizvoljno protumačio i prim enio odredbe člana 48. stav 1. ZIO i člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP.

S tim u vezi, Ustavni sud najpre podseća da se izvršni postupak vodi na predlog i u korist lica koje je kao izvršni poverilac označeno u izvršnoj ispravi, dok odredba člana 48. stav 1. ZIO predviđa izuzetak od navedenog pravila, prema kome se izvršni postupak može voditi na predlog i u korist lica koje nije izvršni poverilac u izvršnoj ispravi ukoliko po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega. Ovakvo zakonsko rešenje se razlikuje od ranijeg koje je bilo propisano prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju . Naime, prema odredbi člana 23. stav 1. ranije važećeg Zakona, iz vršenje se određivalo i sprovodi lo i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije bilo označeno kao izvršni poverilac, ako je ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokazalo da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka.

Polazeći od razlike u sadržin i dve norme koje regulišu isto pravno pitanje, Privredni apelacioni sud je jezičko-istorijskim tumačenjem došao do zaključka da je namera zakonodavca bila da novim zakonom restriktivnije odredi krug lica koja se mogu pojaviti kao izvršni poverioci, a nisu određeni kao poverioci u izvršnoj ispravi. Primenjujući takvo tumačenje norme na ovaj slučaj, Privredni apelacioni sud je konstatovao da se naplata potraživanja iz izvršne isprave nije mogla odrediti prenosom novčanih sredstava na račun punomoćnika izvršnog poverioca , jer do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, ali ne i prenosom potraživanja .

Radi otklanjanja nedoumica koje su se pojavile u sudskoj praksi prilikom tumačenja sadržine sporne odredbe , Narodna skupština, koja je kao zakonodavac ovlašćena da donosi i akte za njihovo tumačenje, donela je Autentično tumačenje odredbe člana 48. ZIO („Službeni glasnik RS“ , broj 113/17 od 17. decembra 2017. godine), koje glasi:

„Ovu odredbu zakona treba razumeti tako da zakonski izraz „prelaz“ potraživanja ili obaveze u sebi obuhvata i prenos potraživanja ili obaveze. „Prelaz“ potraživanja ili obaveze ima opšte značenje i sadrži sve oblike sukcesije potraživanja ili obaveza, bilo da do sukcesije dolazi za vreme postojanja pravnog subjektiviteta ili nakon njegovog prestanka. Ili, rečeno terminologijom odredbe člana 23. ranije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju „prelaz“ obuhvata i „prenos i prelaz na drugi način“. Stoga se i „prenos“ potraživanja ili obaveze dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom, a ako to nije moguće pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku“.

Ustavni sud ukazuje na to da se autentičnim tumačenjem zakona zakonskoj normi daje onaj smisao i značenje koje je zakonodavac imao u vidu prilikom njenog donošenja. Specifičnost takvog tumačenja je da njega vrši sopstveni stvaralac u postupku koji se primenjuje i prilikom stvaranja norme, jer se na postupak donošenja autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno primenjuju odredbe o postupku za donošenje zakona. Dakle, autentičnim tumačenjem sam zakonodavac, polazeći od razloga za usvajanje određene zakonske norme, obezbeđuje ostvarivanje smisla te norme i cilja zbog koga je uvedena u pravni poredak. Štaviše, polazeći od toga da se pitanje izvršenja i primene propisa vezuje za postupanje državnih organa, saglasno njihovoj nadležnosti utvrđenoj Ustavom i zakonom, Ustavni sud konstatuje da je donošenje autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine usmereno ka bližem određenju smisla normi koje zakon sadrži, čime se obezbeđuje njihovo pravilno izvršavanje i primena. Time se, međutim, ne zadire u ovlašćenje organa izvršne i sudske vlasti u postupku izvršavanja i primene zakona (videti Rešenje IU-121/2007 od 17. septembra 2009. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da se tumačenje sadržine odredbe člana 48. stav 1. ZIO izraženo u osporenom aktu razlikuje od autentičnog tumačenja donosioca sporn e norm e.

Ustavni sud dalje ukazuje na to da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj zakonskoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu ZPP. Naime, takva odredba nije postojala u prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09). Dakle, radi se o posebnoj odredbi ZPP, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanog navedenom odredbom ZIO.

Sledom svega rečenog, Ustavni sud ocenjuje da se, u konkretnom slučaju, ne može prihvatiti zaključak Privrednog apelacionog suda da se naplata potraživanja iz izvršne isprave nije mogla odrediti prenosom novčanih sredstava na račun punomoćnika izvršnog poverioca.

Ovakva stanovišta je Ustavni sud već izrazio u Odluci Už- 10353/2013 od 19. novembra 2015. godine, Odluci Už-10097/2016 od 25. aprila 2019. godine i Odluci Už-1304/2017 od 5. decembra 2019. godine

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Valjevu Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1013/17 od 26. jula 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio rešenje iz tačke 1. i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu Ii. 100/17 od 9. juna 2017. godine .

7. S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke naloženo otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava , Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 58 Ustava. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti