Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete od 1.000 evra. Deo žalbe o povredi imovine se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D . iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. D . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 104/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 2 54/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. D . iz Velike Plane je , 5. septembra 2017. godine, preko punomoćnika R . D, advokata iz Žabara, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 104/17.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno obrazložio činjenično stanje, hronološki tok predmetnog izvršnog postupka kao i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 14. aprila 2008. godine podne o Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. O, radi naplate novčanog potraživanja; da je rešenjem o izvršenju I. 254/08 od 14. aprila 2008. godine dozvoljeno predloženo izvršenje; da je izvršni postupak okončan rešenjem I. 104/17 od 2. avgusta 2017. godine, te mu je zbog dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka od devet godina i četiri meseca povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a pravo na imovinu mu je povređeno jer svoje potraživanje nije naplatio duže od devet godina.

Zahtevao je naknadu nematerijalne i materijalne štete u iznosima od po 1000 evra i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 104/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. aprila 2008. godine, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. O, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Velikoj Plani K. 389/07 od 24. januara 2008. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 245/08 od 14. aprila 2008. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje.

Zapisnikom o popisu i proceni službenog lica izvršnog suda od 3. jula 2008. godine utvrđeno je da na licu mesta nisu nađene pokretne stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja.

Izvršni poverilac je podneskom od 18. novembra 2008. godine tražio promenu sredstava izvršenja, i to zaplenom polovine zarade izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 254/08 od 3. februara 2009. godine dozvoljena je promena sredstava izvršenja, i to zaplenom polovine zarade izvršnog dužnika. Podneskom od 13. februara 2009. godine izvršni sud je poslodavcu izvršnog dužnika dostavio rešenja I. 245/08 od 14. aprila 2008. godine i I. 254/08 od 3. februara 2009. godine.

Podnosilac je podneskom od 1. oktobra 2009. godine tražio da se rešenje o izvršenju dostavi na sprovođenje poslodavcu izvršnog dužnika i sud je isto ponovo dostavio poslodavcu izvršnog dužnika 10. novembra 2009. godine.

Podnosilac je podneskom od 2. jula 2014. godine tražio promenu sredstava izvršenja, i to plenidbom sa računa radnje izvršnog dužnika jer je dužnik u međuvremenu otvorio preduzetničku radnju. Zaključkom Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 783/14 od 24. septembra 2014. godine usvoj en je predlog izvršnog poverioca za promenu sredstava izvršenja i zatim je rešenje dostavljeno Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja izvršenja.

Osnovni sud u Velikoj Plani je podneskom I. 783/14 od 2. novembra 2015. godine tražio izveštaj od Narodne banke Srbije da li je sprovedeno izvršenje po zaključku Osnovnog sud a u Velikoj Plani I. 783/14 od 24. septembra 2014. godine i Narodna banka Srbije je 5. novembra 2015. godine obavestila sud da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata čime je izgubio svojstvo pravnog subjekta i dužnika u prinudnoj naplati.

Podneskom od 27. novembra 2015. godine podnosilac je tražio promenu sredstava izvršenja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, koju je izvršni sud usvojio Zaključkom Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 783/14 od 4. decembra 2015. godine.

Ročište za popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika održano je 1. juna 2016. godine, kada su u domaćinstvu izvršnog dužnika popisane određene pokretne stvari koje mogu bi ti predmet izvršenja. Zaključkom Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 783/14 od 13. juna 2016. godine određena je prva prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika za 11. jul 2016. godine.

Rešenjem o zaključenju izvršnog postupka Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 104/17 od 8. februara 2017. godine utvrđeno je da je potraživanje izvršnog poverioca namireno u celosti od strane izvršnog dužnika, budući da je izvršni dužnik 4. septembra 2016, 9. novembra 2016. i 3. februara 2017. godine isplatio potraživanje izvršnog poverioca u celosti.

Podneskom od 20. februara 2017. godine izvršni poverilac je postavio zahtev za naknadu troškova nastalih u postupku sprovođenja izvršenja i rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 104/17 od 27. februara 2017. godine obavezan je izvršni dužnik da izvršnom poveriocu isplati troškove izvršnog postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 104/17 od 2. avgusta 2017. godine utvrđeno je da je potraživanje izvršnog poverioca na ime troškova postupka nastalih u postupku sprovođenja izvršenja namireno u celosti, budući da je izvršni dužnik 28. jula 2017. godine isplatio izvršnom poveriocu troškove postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti, koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navoda iznetih u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata obavezu izvršnog suda da preduzme sve neophodne mere da se izvrši pravnosnažna sudska presuda.

S obzirom na to da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza prethodno navedenih činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje izvršnog postupka.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak započeo podnošenjem predloga za izvršenje , 1 4. aprila 2008. godine, i da je pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 104/17 od 2. avgusta 2017. godine kojim je utvrđeno da je potraživanje podnosioca u pogledu troškova izvršnog postupka u celosti namireno, iz čega proizlazi da je osporeni izvršni postupak trajao devet godina i četiri mesec a. Navedeno trajanje izvršnog postupka od skoro devet i po godina predstavlja prekomerno trajanje izvršnog postupka kako po stavovima ovog Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu, posebno imajući u vidu da je izvršni sud dužan da redovno preduzima izvršne radnje radi sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u što kraćem roku.

Ustavni sud konstatuje da je izvršni sud nakon donetog zaključka o promeni sredstava izvršenja, i to na pokretnim stvarima izvršnog dužnika – 4. decembra 2015. godine, tek posle sedam meseci – 1. juna 2016. godine zakazao i održao ročište za procenu i popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Međutim, iako je ostale izvršne radnje sud sprovodio redovno, ukupno trajanje izvršnog postupka od skoro devet i po godina predstavlja njegovo neopravdano dugo trajanje.

Ustavni sud nalazi da predmetni izvršni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je izvršni sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Po oceni Suda, predmet postupka koji se odnosi na plaćanje novčanih potraživanja je za podnosioca ustavne žalbe nesumnjivo bio od materijalnog značaja i podnosi lac je ima o legitiman interes da se predmetni izvršni postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud nalazi da on ničim nije doprineo dužini trajanja postupka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 104/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 2 54/08), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je sam podnosilac u zahtevu tražio utvrđenje prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine) kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete osuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. U pogledu tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je zbog nesprovođenja izvršenja povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac u celosti namiren u predmetnom izvršnom postupku, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosi lac nije pruži o adekvatne dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između utvrđenog neblagovremenog postupanja suda i materijalne štete koju potražuje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zahtev podnosi oca za naknadu materijalne štete odbacio u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti