Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu, koji traje od 2010. godine. Podnosiocima se dosuđuje naknada nematerijalne štete od po 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Đ, M. V, M. D, B. M.(1), M. J, Z. A, M. K.(1), D. M, D. J, M. M, D. Đ, V. L, G. M.(1), N. S, M. N.(1), S. M.(1), D. N, Z. P, A. S, I. I.(1), V. Č, S. S.(1), Z. R, I. Đ, I. I.(2), S. N, D. S.(1), V. G.(1), V. S.(1), B. S.(1), M. A, I. R.(1), B. A, V. K, V. S.(2), S. Đ.(1), S. K, Ž. S. i S. M.(2), svih iz Požarevca, M. P, Z. V, I. M, Đ. P, D. R, S. J, M. G, S. M.(3), B. S.(2), R. G, V. G.(2), S. E. i S. S.(2), svih iz Kostolca, N. N. iz sela Bradarac kod Požarevca, G. M.(2) i M. V. B, oboje iz sela Klenovnik kod Požarevca, Ž. M. iz sela Smoljinac kod Malog Crnića, P. N, B. M.(2), T. M, I. P. i V. S.(3), svih iz Malog Crnića, M. S.(1). iz sela Toponica kod Malog Crnića, M. Ć. i M. N.(2), obojice iz Velikog Crnića kod Malog Crnića, V. P, P. K, R. K. i M. Z, svih iz Kragujevca, I. R.(2) iz sela Gaj kod Kovina, M. L. iz sela Boževac kod Malog Crnića, R. T. iz sela Radinac kod Smedereva, D. I. iz sela Crljenac kod Malog Crnića, V. Ž. iz Velikog Sela kod Malog Crnića, B. M.(3) iz sela Kravlji Do kod Malog Crnića, M. K.(2) iz sela Knežica kod Petrovca na Mlavi, M. F. iz sela Miloševac kod Velike Plane, G. M.(3) i N. R, obojice iz sela Lipe kod Smedereva, S. V, B. Đ. i D. S.(2), svih iz Smedereva, S. Đ.(2), M. S.(2) i R. P, svih iz sela Dubravica kod Požarevca, B. N. iz sela Ralja kod Smedereva i M. C. iz sela Dragovac kod Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. Đ, M. V, M. D, B. M.(1), M. J, Z. A, M. K.(1), D. M, D. J, M. M, D. Đ, V. L, G. M.(1), N. S, M. N.(1), S. M.(1), D. N, Z. P, A. S, I. I.(1), V. Č, S. S.(1), Z. R, I. Đ, I. I.(2), S. N, D. S.(1), V. G.(1), V. S.(1), B. S.(1), M. A, I. R.(1), B. A, V. K, S. Đ.(1), S. K, Ž. S, S. M.(2), M. P, Z. V, I. M, Đ. P, D. R, S. J, M. G, S. M.(3), B. S.(2), R. G, V. G.(2), S. E, S. S.(2), N. N, G. M.(2), M. V. B, Ž. M, P. N, B. M.(2), T. M, I. P, V. S.(2), M. S.(1), M. Ć, M. N.(2), V. P, P. K, R. K, M. Z, I. R.(2), M. L, R. T, D. I, V. Ž, B. M.(3), M. K.(2), M. F, G. M.(3), N. R, S. V, B. Đ, D. S.(2), S. Đ.(2), M. S.(2), R. P, B. N. i M. C. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Požarevcu u predmetu broj 120-646/23, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo G. Đ, M. V, M. D, B. M.(1), M. J, Z. A, M. K.(1), D. M, D. J, M. M, D. Đ, V. L, G. M.(1), N. S, M. N.(1), S. M.(1), D. N, Z. P, A. S, I. I.(1), V. Č, S. S.(1), Z. R, I. Đ, I. I.(2), S. N, D. S.(1), V. G.(1), V. S.(1), B. S.(1), M. A, I. R.(1), B. A, V. K, S. Đ.(1), S. K, Ž. S, S. M.(2), M. P, Z. V, I. M, Đ. P, D. R, S. J, M. G, S. M.(3), B. S.(2), R. G, V. G.(2), S. E, S. S.(2), N. N, G. M.(2), M. V. B, Ž. M, P. N, B. M.(2), T. M, I. P, V. S.(2), M. S.(1), M. Ć, M. N.(2), V. P, P. K, R. K, M. Z, I. R.(2), M. L, R. T, D. I, V. Ž, B. M.(3), M. K.(2), M. F, G. M.(3), N. R, S. V, B. Đ, D. S.(2), S. Đ.(2), M. S.(2), R. P, B. N. i M. C. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba V. S. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Požarevcu u predmetu broj 120-646/23.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. Đ. iz Požarevca i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 30. jula 2020. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 16. jula 2021, 11. marta i 8. novembra 2022, 10. maja 2023. i 26. februara 2025. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Požarevcu u predmetu broj 120-646/18, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-2353/2019-01, Upravnim sudom u predmetu U. 9630/18 i u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 18. novembra 2010. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede tog ustavnog prava, svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune (bez spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Požarevcu, koji Sudu nisu dostavljeni ni posle četiri zahteva), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 18. novembra 2010. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku je podneta 25. decembra 2015. godine. Navedenu ustavnu žalbu nije podneo D. S, koji je podneo ovu ustavnu žalbu, dok je Z. M. iz Malog Crnića bio podnosilac te ustavne žalbe, ali ne i ove ustavne žalbe. Ostala lica su podnela obe ustavne žalbe. Odlukom Ustavnog suda Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine usvojena je ustavna žalba i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u dotadašnjem toku postupka koji je u vreme odlučivanja o toj ustavnoj žalbi trajao šest godina i 11 meseci. Istom odlukom je podnosiocima iz tačke 1. izreke te odluke utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

Posle donošenja navedene odluke Ustavnog suda, osporeni postupak je tekao na sledeći način:

Kako Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Požarevcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) nije u Zakonom propisanom roku donelo novo rešenje u izvršenju rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-63/2016-01 od 14. marta 2016. godine, podnosioci ustavne žalbe su podneli dve žalbe zbog ćutanja uprave i tužbu zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave.

Prvostepeni organ je 22. novembra 2018. godine doneo rešenje broj 120-646/18, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke ove odluke, a koje je punomoćniku podnosilaca dostavljeno 11. juna 2019. godine.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-2353/2019-01 od 23. septembra 2019. godine usvojena je žalba podnosilaca, poništeno navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

Prvostepeni organ ni u izvršenju navedenog drugostepenog rešenja nije doneo novo rešenje u Zakonom propisanom roku, te su podnosioci podneli žalbu zbog ćutanja uprave, povodom koje je drugostepeni organ rešenjem od 18. marta 2020. godine naložio prvostepenom organu da u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Kako prvostepeni organ i dalje nije doneo rešenje, podnosioci su 20. maja 2020. godine izjavili još jednu žalbu zbog ćutanja uprave, a 30. decembra 2020. godine i tužbu zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave.

Prvostepeni organ je rešenjem broj 10/21 od 8. februara 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, obustavio postupak po zahtevu podnosilaca radi naknade štete zbog manje isplaćene zarade, uz ocenu da naknada materijalne štete u novčanom obliku nije u nadležnosti organa uprava, dok je u tački 2. dispozitiva odbacio zahtev podnosilaca za naknadu štete po osnovu manje isplaćene zarade za period od 18. novembra 2007. do 18. novembra 2010. godine, zbog nenadležnosti, ukazujući im da mogu da podnesu tužbu nadležnom sudu.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 120-01-336/2021-01 od 26. jula 2021. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio navedeno prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak.

Podnosioci ustavne žalbe su zbog nepostupanja prvostepenog organa izjavili žalbu zbog ćutanja uprave, povodom koje je drugostepeni organ rešenjem od 29. novembra 2021. godine naložio prvostepenom organu da u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje. Potom su zbog daljeg „ćutanja“ prvostepenog organa izjavili drugu žalbu od 26. januara 2022. godine, o kojoj drugostepeni organ nije odlučio, te su 29. decembra 2022. godine podneli tužbu zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave.

Prvostepenim rešenjem broj 120-646/23 od 29. marta 2023. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca.

Prema poslednjem podnesku podnosilaca ustavne žalbe od 26. februara 2025. godine, postupak je u toku pred drugostepenim organom po žalbi od 28. novembra 2024. godine i naknadnim zahtevom od 26. februara 2025. godine.

3.2. Posebno analizirajući osporeni postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe V. S, Ustavni sud je utvrdio da prvostepenim rešenjima od 22. novembra 2018, 8. februara 2021. i 29. marta 2023. godine nije odlučeno o njenom zahtevu, pri čemu je u Odluci Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine utvrđeno da je postupak po zahtevu navedene podnositeljke pravnosnažno okončan još 2011. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da je organ dužan, kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. stav 3.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 171. stav 3.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da ako prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.).

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je uzeo u obzir period koji je usledio nakon donošenja Odluke ovog suda Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine, kojom je podnosiocima iz tačke 1. izreke (izuzev podnosiocu D. S.) utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 12. januara 2018. godine, koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje sedam godina i tri meseca.

Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac D. S. nije prethodno podneo ustavnu žalbu u predmetu Už-8636/2015, ali je utvrdio da se u ovoj ustavnoj žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na sve podnosioce zbog istog trajanja postupka i da se u vezi sa tim za sve podnosioce traži isti iznos naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud i u odnosu na navedenog podnosioca cenio isto i period trajanja postupka. Pri tome se u ustavnoj žalbi pogrešno navodi da je Odlukom Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine obuhvaćen period do podnošenja ustavne žalbe od „23. decembra“ 2015. godine (navedena ustavna žalba je bila podneta 25. decembra 2015. godine), imajući u vidu da je navedenom odlukom cenjeno trajanje postupka do njenog donošenja.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj policijskih službenika koji imaju svojstvo stranke u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka su već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine i Už-2188/2013 od 25. februara 2016. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge policijske službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u upravnom sporu, Ustavni sud je, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta tri prvostepena rešenja i dva drugostepena rešenja kojima su poništena prvostepena rešenja. Postupak obeležavaju dugi periodi neaktivnosti prvostepenog organa koji je značajno prekoračio Zakonom propisani rok za donošenje i dostavljanje svojih rešenja, i to od jedne do tri godine. S tim u vezi, postoji doprinos drugostepenog organa koji o žalbama podnosilaca zbog ćutanja uprave nije odlučio u skladu sa Zakonom, jer je samo nalagao prvostepenom organu donošenje rešenja u određenom roku, propuštajući da, po isteku tog roka u kome prvostepeni organ iz neopravdanih razloga nije doneo rešenja, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku. Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Takođe, Upravni sud je u osporenom postupku odlučivao samo o tužbama zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Sud je konstatovao da su oni pravovremeno izjavljivali žalbe zbog ćutanja uprave, dok se svaka od tri tužbe zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave mogla podneti nekoliko meseci ranije. Imajući u vidu da prvostepeni organ nije dostavio spise predmeta, Sud nije mogao da utvrdi eventualnu odgovornost podnosilaca za trajanje postupka u periodu od donošenja prvostepenog rešenja od 29. marta 2023. godine, pa im se taj period ne može staviti na teret.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u tom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, sporo i neefikasno postupanje upravnih organa, kao i određeno kašnjenje podnosilaca sa podnošenjem tužbi zbog „dvostrukog“ ćutanja uprave. Ustavni sud je takođe cenio životni standard države i činjenicu da će određena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na podnositeljku V. S, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-8636/2015 od 11. januara 2018. godine u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu navedene podnositeljke, imajući u vidu da je postupak po njenom zahtevu pravnosnažno okončan još 2011. godine.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da se, prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, na pitanja postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona, zbog čega se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - dr. zakon), čijom odredbom člana 294. stav 1. tačka 4) je propisano da sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena, Ustavni sud je ustavnu žalbu navedene podnositeljke odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti