Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku jer je parnični postupak za naknadu štete trajao 21 godinu. Ova dužina je ocenjena kao nerazumna, prevashodno zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić , zamenik predsednika Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. S. iz Četereža, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1163/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 16/92) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosi teljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S. iz Četereža podnela je, 26. septembra 2013. godine, preko punomoćnika P. R, advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica Žabari u predmetu P. 1163/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 16/92).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je parnični postupak trajao više od 22 godine, zbog čega je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu materijalne štete koja se ogleda u parničnim troškovima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta sada Osnovnog suda u Požarevcu P. 1163/10, (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 16/92), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja A. S. iz Četereža, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 27. decembra 1991. godine Opštinskom sudu u Žabarima tužbu protiv tuženih - opštine Žabari i Republike Srbije, radi naknade štete. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 16/92.

Do donošenja presude, zakazano je 45 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 16 održano. Ostala ročišta nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno sprečenosti postupajućeg sudije, nedolaska uredno pozvanih parničnih stranaka, zbog čega je sud dva puta određivao mirovanje postupka u trajanju od po tri meseca i jednom prekid postupka, zbog sprečenosti punomoćnika tužilje da pristupi na ročište, nedostavljanja nalaza veštaka u ostavljenom roku i sl. U sprovedenom dokaznom postupku saslušana je tužilja, sprovedeno građevinsko i poljoprivredno veštačenje i izvršen uvid u dostavljenu dokumentaciju. Tužilja je povukla tužbu u odnosu na tuženu opštinu Žabari na ročištu održanom 26. oktobra 1995. godine i nakon sprovedenih veštačenja precizirala tužbeni zahtev.

Opštinski sud u Žabarima je 19. septembra 2003. godine doneo presudu P. 248/99 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev, pa je obavezao tuženu Republiku Srbiju da tužilji na ime naknade štete isplati određene novčane iznose, dok je za veće iznose u pogledu tražene kamate na iznos vrednosti objekata i zemljišta tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Tužena je izjavila žalbu protiv prvostepene presude.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 371/04 od 30. aprila 2004. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Žabarima P. 248/99 od 19. septembra 2003. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog povrede pravila postupka.

U ponovnom prvostepenom postupku predmetu je dodeljen broj P. 333/04. Do donošenja presude zakazano je 31 ročište za glavnu raspravu, od kojih 14 ročišta nije održano, zato što tužilja nije predujmila troškove veštačenja, nakon čega je oslobođena troškova veštačenja od strane veštaka neuropsihijatra, zato što veštak nije obavio veštačenje i dostavio nalaz u ostavljenom roku, te zato što na ročište nije pristupio pozvani svedok. Postupak je nakon 1. januara 2010. godine i reforme sudstva vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1163/10.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 1163/10 od 12. maja 2011. godine obavezana je tužena Republika Srbija da tužilji na ime naknade štete, u visini vrednosti objekata i zemljišta, isplati određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom i da joj naknadi parnične troškove.

Tužena je izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 4102/11 od 17. aprila 2013. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 1163/10 od 12. maja 2011. godine tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da joj tužena naknadi materijalnu štetu za vrednost predmetnih objekata i zemljišta, kao i zahtev tužilje za naknadu parničnih troškova, tako što je odbio kao neosnovan z

Pismeni otpravak drugostepene presude je 27. avgusta 2013. godine dostavljen punomoćniku tužilje, ovde podnoisteljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak započeo 27. decembra 1991. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Žabarima i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4102/11 od 17. aprila 2013. godine, iz čega proizlazi da je osporeni parnični postupak trajao 21 godinu.

Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, trajanje sudskog postupka od 21 godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Dužnost sudova je da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je, imajući u vidu činjenice i okolnosti utvrđene u tački 3. obrazloženja, našao da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja, kao ni procesna složenost, ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, imajući pri tome u vidu da je sud u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za presuđenje, odredio građevinsko i poljoprivredno veštačenje, kao i veštačenje od strane veštaka neuropsihijatra, budući da je za utvrđivanje određenih činjenica bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, te da je nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda, dovelo do dugog trajanja postupka. Pri tome, Sud je imao u vidu da je prvu presudu P. 248/99 od 19. septembra 2003. godine sud doneo nakon više od 11 i po godina od podnošenja tužbe, pri čemu je navedena presuda ukinuta rešenjem drugostepenog suda, zbog povrede pravila postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da sud u razumnom roku odluči o njenom tužbenom zahtevu, ali i da je i ona svojim ponašanjem doprinela dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da je sud dva puta određivao mirovanje postupka zbog nedolaska na ročište i jednom prekid postupka zbog istog razloga, kao i da je zbog sprečenosti punomoćnika tužilje više puta odlagano održavanje ročišta.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelo tvornog postupanja prvostepenog i suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1163/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 16/92 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakala zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje Odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnos iteljki ustavne žalbe.

6. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koji je opredeljen u visini troškova postupka koje je podnositeljka imala, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kom se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Finansijske posledice u vidu troškova postupka podnositeljka bi imala i u slučaju da je konkretan postupak okončan u okviru standarda razumnog roka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova parničnog postupka koje je sama podnositeljka imala, nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti